Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku
Još od malena svi dobro znamo da je fizička aktivnost veoma značajna za naše telesno zdravlje, za naš imunitet i pravilan razvoj. Danas su tu i brojna istraživanja koja dokazuju da vežbanje ima dosta prednosti i kada je u pitanju mentalno zdravlje. Zapravo, nije ni adekvatno um i telo posmatrati odvojeno – gotovo uvek stanje našeg tela odražavaće se i na našu psihu. Naravno, važi i obrnuto.
U ovom tekstu objasnićemo koje benefite fizička aktivnost ima na mentalno zdravlje, te kako pomaže u prevazilaženju određenih psihičkih stanja. Možda ste, čim ste pročitali naslov ovog teksta, odmah pomislili: „Ma nije fizička aktivnost za mene, nikada se nisam bavio/-la sportom i bio/-la u dobroj kondiciji“. Međutim, ako se u obzir uzmu vaše godine i stepen kondicije, i fizička aktivnost tome prilagodi, ona može postati bitan faktor u poboljšanju mentanog zdravlja. Stoga, radi celokupnog zdravlja organizma, preporučljivo je da imamo naviku da budemo fizički aktivni.
Fizička aktivnost i stres. Stres može biti akutan, srazmeran nekom životnom događaju, ili hroničan, koji proističe iz stresnog načina života. U oba slučaja postoji velika šansa da će se na neki način odraziti na telesni nivo – izraženu mišićnu napetost (naročito u vratno-ramenom delu što dovodi i do bolova u leđima i/ili glavobolje), nesanicu, stomačne probleme, tahikardiju i slično. To sve dodatni iscrpljuje organizam. Fizička aktivnost može biti jedan od načina da se vaše stanje poboljša. Trčanje, plivanje, brzo hodanje, vožnja bicikla ili rolera dovešće do lučenja serotonina, endorfina i dopamina (hormona sreće i zadovoljstva), a to dalje do opuštanja mišića, zdrave iscrpljenosti i kvalitetnijeg sna. Inače, fizička aktivnost smatra se protektivnim faktorom za stres – osobe koje su redovno aktivne bolje se nose sa svim stresnim situacijama na koje nailaze.
Fizička aktivnost i anksioznost. Fizička aktivnost se pokazuje kao značajan faktor u tretmanu povišene anksioznosti. Budući da anksioznost može proizilaziti iz nagomilanog stresa, sve prethodno opisano važi i ovde. Dodatno, fizička ativnost će se pozitivno odraziti i na sveukupnu energičnost, zadovoljstvo, samopouzdanje, distanciranje od iracionalnih briga i racionalnije sagledavanje istih. Kod osoba sa socijalnom anksioznošću, fizička aktivnost može biti i dobar način za izlaganje socijalnim situacijama i upoznavanje novih ljudi. Kod osoba sklonih paničnim napadima, fizička aktivnost može biti dobra tehnika za aktiviranje simptoma koji inače postoje i u povišenoj anksioznosti usled povišenog adrenalina (ubrzan rad srca, pojačano znojenje, vrtoglavica, hiperventilacija). Na taj način dolazi do osvešćivanja i prihvatanja činjenice da ove senzacije nisu opasne, da se javljaju i nezavisno od anksioznosti, te da ne dovode do negativnih ishoda već da ih tokom anksioznosti i paničnih napada neprijatnim čini isključivo katastrofirajuća interpretacija.
Fizička aktivnost i depresija. Postoje istraživanja koja dokazuju da je efekat fizičke aktivnosti na osobe sa blažim oblicima depresije gotovo isti kao efekat antidepresiva (samo bez nuspojava). Osnova za to je, takođe, lučenje hormona sreće i zadovoljstva pod uticajem fizičke aktivnosti. Kada je u pitanju depresija, vežbanje je značajno i zbog struktuiranja vremena, preuzimanja odgovornosti za brigu o sebi, aktiviranja osećaja korisnosti, redukovanja osećaja bezvoljnosti, jačanja samopouzdanja, regulisanje nesanice i apetita.
Oblici fizičke aktivnosti za koje se zna da mogu uticati na redukovanje nivoa anksioznosti i depresije su: plivanje, ples, joga, pilates. Takođe, i šetnja može imati terapeutski, relaksirajući efekat. Pravilno držanje, uravnoteženo disanje, ispravljena kičma i bivanje u sadašnjem trenutku (opažanje kako vaša čula reaguju na spoljašnje draži, dok negativne misli puštate da prolaze ne pridajući im značaj), znatno mogu poboljšati raspoloženje.
Fizička aktivnost i problemi u učenju. Fizička aktivnost pokazuje se kao dobar način za poboljšanje koncentracije i fokusa pažnje, što se dalje odražava i na kvalitet pamćenja i motivaciju. Takođe, utiče na razvoj moždanih ćelija i neuronskih veza pa se postiže pozitivan efekat na celokupno mentalno funkcionisanje svih generacija. Preporuka je, naročito tokom veoma stresnih perioda (ispitni rokovi, kraj polugodišta), pronaći makar malo vremena tokom dana za bilo kakvu fizičku aktivnost, i posmatrati je ne kao gubljenje vremena već kao ventil za stres, strah, i ostale negativne emocije koje se gomilaju, i koje, ako im ne damo taj ventil mogu početi da nas blokiraju.
Fizička aktivnost i bes. Svi smo nekada osetili potrebu kada se razbesnimo da nešto udarimo. To znači da kroz nas u tim trenucima struji ogroman energetski naboj koji traži svoj izlaz i objekat ka kom će se usmeriti. Konstruktivno otpuštanje ove energije iz tela bilo bi upravo kroz fizičku aktivnost, i to onu koja aktivira što veći broj mišića u telu: kik boks, plivanje, tenis.
Kada kažemo fizička aktivnost, većina nas pomisli na naporne treninge u teretani, sate koje treba odvojiti za desetine kilometara trčanja i slično. Odmah se aktivira i uverenje: ,,Ja to ne mogu’’ što u startu može delovati demotivišuće. Sasvim je u redu i da 3-4 puta nedeljno odvojite po pola sata za vežbanje kod kuće, ili svakog dana po pola sata, sat za šetnju. U redu je i da ti intervali na početku budu 10-15 minuta, i da ih postepeno produžavate. Ako se budete trudili da izbegavate prevoz uvek kada možete i da tako prepešačite nekoliko kilometara – i tako ćete uraditi dobar trening. Bilo kakav pokret sam po sebi pozitivno će se odraziti na to kako se osećate. Bitno je da ne odustanete i pre nego što počnete.
