Macron posredovao između Libana i S. Arabije u pokušaju jačanja uticaja

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Makron pred francuske predsedničke izbore sledeće godine traži veću ulogu u rešavanju sukoba na Bliskom istoku, dok administracija predsednika SAD Džoa Bajdena pomera fokus i resurse kako bi se suočila sa sve većim globalnim uticajem Kine.
Blokada proširenja EU: Makronova površna računica_601cbc3dcb507.jpeg
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

U nastojanju da poveća uticaj Francuske na Bliskom istoku, predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je posredovao u obnavljanju veza između Saudijske Arabije i Libana, koje su uprkos tradicionalnim odnosima dospele u nezabeleženu krizu, pišu svetski mediji, ukazujući da se francuski lider suočio i s kritikama zbog sastanka sa saudijskim prestolonaslednikom.

Za uticaj Francuske

Makron je u subotu, 4. decembra, posredovao u telefonskom razgovoru između Saudijske Arabije i lidera Libana u pokušaju da se okonča diplomatski spor koji je doveo do toga da zalivske države uvedu sankcije Bejrutu, ističe Fajnenšl tajms.

Francuski predsednik, koji je prvi zapadni lider koji je posetio Saudijsku Arabiju od ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija 2018, tražio je telefonski razgovor tokom sastanka s prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom u Džedi, gde je bio u okviru turneje Bliskim istokom s ciljem, kako ukazuje britanski list, da istakne uticaj Francuske u regionu.

Saudijska Arabija je u oktobru opozvala svog ambasadora i proterala libanskog pošto je libanski ministar informisanja Džordž Kordahi kritikovao rat zalivske koalicije predvođene Saudijskom Arabijom protiv pobunjenika Huti koje podržava Iran u Jemenu. Takođe je nametnula zabranu uvoza iz Libana, koji prolazi kroz najgoru ekonomsku krizu u poslednjim decenijama.

Iako je spor podstaknut Kordahijevim izjavama, u korenu neslaganja je uticaj Hezbolaha, kojeg podržava Iran, u Libanu, a koji je, s druge strane, proteklih decenija dobio milijarde finansijske pomoći iz Saudijske Arabije.

Kordahi je dan pre Makronove posete Saudijskoj Arabiji rekao da će podneti ostavku na zahtev Francuske, posle čega su francuski zvaničnici rekli da je Saudijska Arabija pristala da pošalje ambasadora nazad u Bejrut, mada nije jasno da će kraljevina to uraditi.

Francuska je predložila da libanski privremeni premijer Nadžib Mikati poseti Džedu radi trilateralnog sastanka s Makronom i princom Mohamedom, ali je Saudijska Arabija to odbacila. U zajedničkom saudijsko-francuskom saopštenju navodi se da su se dogovorili o “zajedničkom mehanizmu” za transparentnu humanitarnu pomoć Libanu, kao i o potrebi da se oružje ograniči na legitimne državne institucije, što je prikrivena referenca na Hezbolah.

Francuski zvaničnik je rekao da je pristanak Saudijske Arabije da se ponovo angažuje s Libanom usluga za uslugu, odnosno za posetu istaknutog zapadnog lidera, navodi Fajnenšl tajms, dodajući da je jedan regionalni zvaničnik rekao da je Francuska povećala pritisak poslednjih nekoliko nedelja, budući da je za Makrona važno da ostvari napredak s obzirom na predstojeće francuske predsedničke izbore.

Važan korak za princa Mohameda

Pored pitanja Libana, Makron i princ Mohamed su razgovarali i o sukobima u Jemenu, Iraku, Siriji i Libiji, kao i o klimatskim promenama, ekonomskim odnosima i mogućnostima ulaganja u različitim oblastima, ukazuje Volstrit džurnal, dodajući da je saudijski naftni gigant Saudi aramko saopštio da je potpisao pet sporazuma s francuskim kompanijama.

Makron pred francuske predsedničke izbore sledeće godine traži veću ulogu u rešavanju sukoba na Bliskom istoku, dok administracija predsednika SAD Džoa Bajdena pomera fokus i resurse kako bi se suočila sa sve većim globalnim uticajem Kine.

Francuski predsednik je više puta posetio Bejrut kako bi izvršio pritisak na libanske lidere da sprovedu reforme koje bi sprečile ekonomski kolaps, a u avgustu je bio koorganizator regionalnog samita u Bagdadu čiji je cilj bio deeskalacija regionalnih sporova.

S druge strane, kako ocenjuje Volstrit džurnal, njegova četvoročasovna poseta Saudijskoj Arabiji predstavlja važan korak za princa Mohameda, koji pokušava da popravi štetu po svoj ugled pošto su saudijski agenti ubili i raskomadali Kašogija u konzulatu kraljevine u Istanbulu. Američki obaveštajni izveštaji su utvrdili da je princ Mohamed naredio operaciju, što Rijad negira. Bin Salman od tada nije posetio SAD ili neku evropsku zemlju, dok su ga zapadni lideri uglavnom izbegavali.

Francuski zvaničnici su rekli da nema alternative osim da se sarađuje s princom Mohamedom. “Ne možemo da zamislimo da imamo ambiciozan plan u regionu kao što je predsednikov – borba protiv terorizma u regionu, smanjenje tenzija u Zalivu, Iraku, Jemenu – bez snažnog dijaloga sa Saudijskom Arabijom”, rekao je zvaničnik uoči Makronovog puta.

Makronova turneja po Bliskom istoku počela je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je, prema saopštenju Jelisejske palate, zaključio dugo odlagani ugovor od 17 milijardi evra za 80 aviona “Rafale F4” i 12 borbenih helikoptera “Erbas karakal” (Airbus Caracal) i obezbedio još 10 milijardi investicija iz Emirata u Francuskoj.

Telefonski razgovor

Telefonski razgovor francuskog predsednika i saudijskog prestolonaslednika s libanskim premijerom predstavlja značajan gest usred nezabeležene krize u odnosima Saudijske Arabije i Libana, ocenjuje Asošiejtid pres.

Tokom razgovora s premijerom Nadžibom Mikatijem, Makron je rekao da su Francuska i Saudijska Arabija izrazile posvećenost Libanu, uprkos nelagodnosti Saudijske Arabije zbog iranskog uticaja na tu malu mediteransku zemlju.

Makron, međutim, nije rekao da li će kaznene mere Saudijske Arabije i drugih zalivskih zemalja protiv Libana biti ukinute.

Mogućnost dijaloga je otvorena ostavkom libanskog ministra informisanja Kordahija kojeg podržava Liban, ukazuje AP, dodajući da je on nedeljama odbijao da podnese ostavku, što je produžavalo krizu koja je pogodila stotine libanskih preduzeća.

Hezbolah je takođe okrivljen za nedavnu paralizu libanske vlade pošto se ta organizacija protivila kako se razvijala istraga o velikoj eksploziji u luci u Bejrutu prošle godine.

Makron je rekao da su on i Mohamed bin Salman u telefonskom razgovoru preneli “jasnu poruku da Saudijska Arabija i Francuska žele da budu u potpunosti posvećene”.

“Želimo da se posvetimo podršci libanskom narodu i stoga učinimo sve što je moguće da osiguramo ponovno otvaranje trgovine i ekonomije”, rekao je Makron novinarima pre odlaska iz Džede.

Francuski predsednik je naznačio da će Francuska i Saudijska Arabija raditi zajedno na pružanju humanitarne pomoći Libanu, koji se suočava sa neviđenim nizom ekonomskih kriza izazvanih problemima u vladi i rasprostranjenom korupcijom.

Trostrani telefonski razgovor je i prvi razgovor libanskog premijera, koji je stupio na dužnost u septembru, i prestolonaslednika Saudijske Arabije, tradicionalnog saveznika Libana. Mikati je rekao da je razgovor s francuskim i saudijskim liderima “važan korak” ka obnavljanju istorijskih odnosa Bejruta i Rijada.

To je takođe bila još jedna Makronova intervenciju u pokušaju da pomogne Libanu, koji je nekada bio francuski protektorat. Makron je već imao otvorenu liniju komunikacije sa saudijskim prestolonaslednikom, navodi AP, dodajući da je najvažnija takva intervencija francuskog predsednika bila 2017. kada je pomogao tadašnjem premijeru Libana Saadu Haririju da ode iz Saudijske Arabije pošto je navodno bio primoran da podnese ostavku tokom posete Rijadu.

‘Rehabilitacija’ bin Salmana

Organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikovale su sastanak francuskog predsednika s prestolonaslednikom Saudijske Arabije uz optužbe da Makron pokušava da “rehabilituje” bin Salmana, ukazuje Gardijan.

Tri godine posle ubistva Kašogija 2018, šefovi zapadnih država su izbegavali direktne sastanke sa saudijskim prestolonaslednikom, navodi britanski list, dodajući da je predsednik SAD čak izbegao da razgovara s budućim kraljem, što se smatra pokušajem da se izbegne davanje legitimiteta de fakto saudijskom vladaru.

Makronov potez, međutim, sugeriše da je makar jedan značajan zapadni lider spreman da zvanično obnovi direktne veze s prestolonaslednikom, manje od godinu dana pošto su američke obaveštajne agencije objavile izveštaj u kome se navodi da veruju da je princ Mohamed odobrio ubistvo Kašogija.

Posle optužbi Makrona da pokušava da “rehabilituje” princa Mohameda, Jelisejska palata je branila sastanak, rekavši novinarima da je Saudijska Arabija “glavni akter u regionu” i naglasila da će Francuska imati “zahtevan dijalog” s kraljevinom.

Jelisejska palata je saopštila da sastanak u Džedi ni na koji način nije imao za cilj da se prestolonaslednik “vrati u sedlo”, već da je to deo Makronove dugoročne strategije da Francuska doprinese “stabilnosti” u regionu.

Uoči Makronove posete Saudijskoj Arabiji Hjuman rajts voč je kritikovao prodaju francuskog oružja u regionu i naveo da Makron mora da govori protiv kršenja ljudskih na svojoj turneji po Zalivu tokom koje je bio i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru. “Makron bi trebalo da se pozabavi groznim ubistvom Džamala Kašogija 2018. Ćutanje o tim stvarima bilo bi jednako zatvaranju očiju pred ozbiljnim kršenjima ljudskih prava”, naveo je Hjuman rajts voč.

Čitajte više