Prva presuda u Srbiji za organizovanje učešća u ratu u Ukrajini

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Ilustracija: Ania Leonova
Ilustracija: Ania Leonova
Članovi paravojne formacije „Unité Continentale“, među kojima i šest srpskih državljana, 2018. bili su obuhvaćeni istragom Generalnog tužilaštva Ukrajine.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Srbija je ove godine donela prvu presudu za organizovanje učešća u ratu na okupiranoj teritoriji u Ukrajini, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE).

U presudi od 22. oktobra 2021. koji je Viši sud u Beogradu dostavio RSE po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, optuženi je proglašen krivim i osuđen na šestomesečnu kaznu zatvora u kućnim uslovima, bez elektronskog nadzora.

Ovo je prva presuda takve vrste u državi iz koje je, prema procenama koje je u izjavi od decembra 2018. dao ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksander Aleksandrovič, više od 300 građana otišlo da se bori na proruskoj strani u sukobu koji je do sada odneo oko 14.000 života.

Sudovi u Srbiji su do sada vodili postupke samo zbog borbe na stranom ratištu, dok za organizovanje učešća niko nije odgovarao.

Optuženi je, kako se navodi u presudi Višeg suda, priznao krivicu. Sud je zatim po osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela, doneo osuđujuću presudu.

U dokumentu, međutim, sud je identitet osuđenog sakrio time što je zatamnio sve detalje – od imena i prezimena, godine rođenja, adrese stanovanja, kao i imena drugih ljudi.

„Kriv je što je u periodu od 18.10.2014. godine pa do sredine novembra 2014. godine, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela čije je izvršenje hteo i svestan njegove zakonske zabranjenosti, u nameri izvršenja krivičnog dela učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi … podsticao druga lica na izvršenje ovog krivičnog dela i organizovao grupu lica za izvršenje ovog dela“, navodi se u presudi.

Plaćeni let do Moskve deo aranžmana

Osuđeni je, dalje se navodi, putem društvenih mreža kontaktirao zainteresovane borce u Srbiji da bi im zatim „putem mejla poslao avionske karte za let od Beograda do Moskve“. Njihova imena i prezimena su takođe zatamnjena u presudi.

Tada im je, stoji u presudi, dao podatke o njihovom daljem transferu od Moskve do Alčeska u Ukrajini koji se nalazi pod kontrolom proruskih snaga, „kako bi navedena lica učestvovala u ratu – oružanom sukobu na teritoriji Republike Ukrajine“.

Dodaje se takođe da se okrivljeni „sam prethodno kao dobrovoljac priključio proruskim snagama“ na istoku Ukrajine, a da je zatim, u septembru 2014. zajedno sa drugim licem iz Kolumbije (čije je ime u presudi takođe zatamnjeno) osnovao paravojnu formaciju „Internacionalna brigada“ (Unité Continentale) sastavljenu od Srba, Francuza i Španaca.

U presudi se navodi da je osuđeni uhapšen 15. avgusta 2021. i da je iz pritvora pušten dva dana kasnije. Ne navode se, međutim, detalji o tome na koji način je uhapšen i da li se sam predao srpskim vlastima.

Kijev vodi rat protiv separatista koje podržava Rusija u delovima istočne Ukrajine (Donbas) od 2014. godine.

Rusija, koja poriče umešanost, isto godine je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, zbog čega je pod sankcijama Evropske unije (EU).

Sve presude po osnovu priznanja krivice

Učešće i organizovanje učešća u ratu u stranoj državi krivično je delo od početka primene izmena Krivičnog zakonika Srbije iz 2014. godine, sa zaprećenim kaznama i do deset godina zatvora.

Međutim, sud je u ovom slučaju presudio kućni pritvor u trajanju od šest meseci, i to bez primene elektronskog nadzora, takozvane „nanogice“.

Samo za učešće u ratu u istočnoj Ukrajini na strani proruskih snaga, Viši sud je u periodu od 2015. do 2018. godine doneo 32 osuđujuće presude, koje je takođe dostavio RSE po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Sve presude su donete po osnovu sporazuma o priznanju krivice. U 28 slučajeva, sud je okrivljenima presudio uslovnu kaznu zatvora, dok je na kućni pritvor u trajanju od šest meseci osuđeno četiri osobe.

Šta je ‘Internacionalna brigada’?

Prema presudama koje je RSE dobio od Višeg suda u Beogradu, dvanaestorica od trideset dvojice osuđenih, bili su članovi „Internacionalne brigade“.

U dokumentu Generalnog tužilaštva Ukrajine iz 2018. koji je dostavljen na upit RSE stoji da je „Unité Kontinentale“ geopolitički ekstremno desničarski pokret, da je osnovan u leto 2014. u Beogradu i da iznosi kritike na račun EU i NATO.

„Unité Kontinentale“ je prisutan i na društvenim mrežama.

Na Fejsbuku ima oko 5.000 pratilaca, a u objavama podržavaju ruskog predsednika Vladimira Putina i iznose kritike na račun EU i NATO. Tokom godina su objavljivali video zapise proruskih boraca sa ratišta u Ukrajini.

U postovima koje objavljuju su česte i antimigrantske poruke, a posebnu pažnju posvećuju državama Zapadnog Balkana.

Tako za Kosovo, koje je 2008. proglasilo nezavisnost, bez navođenja dokaza navode da je „okosnica islamizma i organizovanog kriminala“, kao i da je reč o „južnoj srpskoj pokrajini koju je konfiskovao NATO“.

Između ostalog, zagovaraju učešće Rusije u „rešavanju kosovske krize“, uprkos činjenici da zvanična Moskva blokira učešće Kosova u međunarodnim institucijama. Takođe pozivaju na pomoć Srbiji da povrati Kosovo.

U ratu na Kosovu 1998. i 1999. godine, prema podacima nevladinog Fonda za humanitarno pravo ubijeno je više od 13.000 ljudi od kojih je oko 10.000 civila. Od tog broja više od 8.000 su albanski civili.

Crnu Goru u svojim postovima nazivaju „malom srpskom državom koju je oteo NATO“, što je česta retorika desničara u Srbiji i onih koji negiraju nezavisnost te države koja se od Srbija otcepila 2006. godine.

„Unité Kontinentale“ postoji i na Tviteru, ali je poslednja objava iz 2014. godine.

U medijima se pominje i da su članovi te ekstremne desničarske organizacije učestvovali na antivladinim protestima „žutih prsluka“ koji su 2018. i 2019. potresali Francusku, i to kao kako se navodi „čuvari reda“ koji su štitili „žute prsluke od policijske represije“.

RSE je kontaktirao „Unité Kontinentale“ putem Fejsbuk naloga sa pitanjima o radu jedinice i presudi za člana te jedinice iz Srbije, ali odgovori nisu stigli do objave ovog teksta.

Ko su osnivači i članovi?

U medijima su se, uz „Unité Kontinentale“, pominjala imena dvojice francuskih državljana – Viktora Lente i Nikole Perovića, francuskih vojnih veterana.

Za Lentu se pisalo da je navodno otpušten iz vojske zbog svojih veza sa neonacističkom grupom poznatom po paljenju džamije na jugu Francuske 2008. godine, da bi kasnije otišao u Ukrajinu da se bori u okviru ekstremno-desničarske paravojne formacije „Unité Kontinentale“.

Lenta je 2014. godine govorio za ruske medije iz kako je navedeno Donbasa – istočne Ukrajine.

On je u video zapisu iz avgusta 2014. držeći pušku u rukama, rekao da je u Ukrajinu došao kako bi informisao građane Francuske o „stvarnosti tog rata, jer francuski mediji predstavljaju Rusiju kao agresora u Ukrajini“.

Na videu se, pored Lente, vide trojica naoružanih muškaraca.

Francuski mediji su 2014. pisali o Nikoli Peroviću, pripadniku Unité Kontinentale, koji kako su naveli ima dvojno srpsko-francusko državljanstvo, a prethodno je služio u francuskom bataljonu u Avganistanu.

Sam Perović je tada govorio za francuski Mond o svom učešću u ratu u Ukrajini.

Perovića kao državljanina Francuske, srpskog porekla pominje i britanski BBC u tekstu iz 2014. i to kao bivšeg profesionalnog francuskog vojnika, koji se borio u Avganistanu.

RSE nije uspeo da utvrdi da li se presuda Višeg suda u kojoj je zatamnjen identitet osuđenog odnosi na Nikolu Perovića.

Državljani Srbije pod istragom u Ukrajini

Članovi paravojne formacije „Unité Continentale“, među kojima i šest srpskih državljana, 2018. bili su obuhvaćeni istragom Generalnog tužilaštva Ukrajine.

U dokumentu koji je tada ukrajinsko tužilaštvo dostavilo RSE navodi se da su pod istragom zbog izvođenja napada na ukrajinske snage u oblastima Donjeck i Luganjsk na strani proruskih separatista kao deo ekstremne desničarske organizacije „Unité Continentale“.

Ukrajinsko tužilaštvo je tada objavilo da je reč o Zoranu Kljajiću, Stevan Miloševiću, Stefanu Ćelavom, Ivanu Mačkiću, Radomiru Počuči i Bratislavu Živkoviću.

Stevan Milošević je ranije za RSE potvrdio učešće u ovoj jedinici.

Istragom ukrajinskog tužilaštva bilo je obuhvaćeno i deset državljana Španije, 21 državljanin Italije, 11 državljana Francuske, jedan državljanin Moldavije, jedan državljanin SAD-a, dva državljana Finske, dva državljana Češke, jedan državljanin Belorusije i jedan državljanin Letonije.

SANDžaklija preporučuje

Šta naši urednici čitaju, gledaju i slušaju svake hefte. Prijavite se za Heftični Bilten i nikad više ne propustite velike priče.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.