Ko jede ono što se ne jede

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Kad predsednik Srbije koristi stvari koje zaista jesu stvar ukusa da bi nas huškao jedne na druge, kako da propusti ovakvu priliku za izazivanje krvoprolića?
Kurkuma, foto: formulatehealth/Wikimedia commons
Kurkuma, foto: formulatehealth/Wikimedia commons
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

I tako smo, kao i obično pred izbore, stigli do stare i nimalo dobre podele na pristojnu SNS Srbiju i nepristojnu Srbiju. Da je ova prva pristojna dokaz je to što su hodali trotoarom. Nepristojna je, opet po predsedniku Srbije, blokirala saobraćajnice kršeći Ustav. More, šta kršila Ustav, radila i gore od toga – da, da, ima i gore od kršenja najvišeg pravnog akta, zato se predsednik države i ne obazire kad ga krši – izazivala incidente! Jer da nije izazivala incidente, nikom iz pristojne Snslavije ne bi palo na pamet da sam od sebe doveze bager i počisti okupljene ljude, zar ne?

E, sad, što su neuniformisani (osim ako kapuljače ne proglase novom uniformom?) pripadnici pristojne bili i po kolovozima – i to naoružani motkama, čekićima, bagerima i ko zna čime još što nisu potegli – i napadali ljude, to je stvar ukusa. Ukusa predsednika Srbije i njegovih pomagača. Mogla bi naravno da bude, zapravo bi morala da bude i stvar policije, tužilaštva i sudova, ali malo morgen. Sa druge strane, ali bukvalno sa druge strane, nepristojna Srbija je imala unapred prijavljen protestni skup, jer da nije – kako bi ministar policije znao da se baš tada prošeta sa do zuba naoružanim policajcima koji su tukli i bacali ljude? Što bi takođe moralo da bude stvar maločas pobrojanih organa, a ne privatnog ukusa ministra i predsednika partije ali, kao što znamo – i to malo morgen.

A opet, što se pa čudimo? Kad predsednik Srbije koristi stvari koje zaista jesu stvar ukusa da bi nas huškao jedne na druge, kako da propusti ovakvu priliku za izazivanje krvoprolića? Pa nema ni desetak dana kako nam je objašnjavao da se zbog poskupljenja ne bune oni koji nemaju para (a ne bune se jer ih je sramota da se sazna kolika su sirotinja) nego oni koji jedu kurkumu. Kurkumu za koju on ne zna ni šta je nego mu je taj naziv došapnula šminkerka čime je odala celu jednu kastu bogataša koji se hrane kurkumom a ne ‘lebom kako to bog zapoveda. Na stranu to što se kurkuma ne jede kako je sa prezirom sugerisao već se, kao i bilo koji drugi začin, dodaje po kašičica jelima i na stranu to što se može kupiti na merenje za manje od petsto dinara po kilogramu i na stranu to što već znamo da predsednik Srbije voli da se predstavlja kao uboga sirotinja (koja odvaja crkavicu za basnoslovna vina u svom vinskom podrumu) i čovek narodskih manira (koji kritikuje one što ne znaju kako se drži vinska čaša i kako se poklanja dekanter) ali je stvarno greota što ne „jede“ kurkumu.

Jer da jede kurkumu možda bi imao bolje pamćenje (što je samo jedno od svojstava te biljka) pa bi se sećao kako nam je sa ponosom pričao da mu je mama spremila a tata u šerpici doneo punjene lignje koje obožava. I opet na stranu to što su punjene lignje daleko skuplje i glamuroznije od kurkume i na stranu to što uveliko omatorelom i uveliko oženjenom čoveku mama sprema a tata donosi užinu na posao (predsednika države!) ali, da ohrabruje i podjaruje svoje naoružane pristalice na začinski rat – to je ipak malo preterano.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.