Poligrafov najbolji šegrt

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Okružili ste se osobama kakvima ste se okružili, vladate kako vladate, vladate se kako se vladate, i sad ste radikalno (radikalski) posumnjali u ljudskost?
Ilustracija: Slaviša Savić
Ilustracija: Slaviša Savić
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Šta je pobogu sa Vašom logikom, Slavni Najbolji Studentu? Nema dana da se Vi ne ogrešite o osnove logičkog rasuđivanja, pretpostavljam da ste u svom navijačkom i studentskom dobu time ipak bolje vladali, ali pogledajte danas šta je sa Vašom rasudnom moći, evo jednog stava: „Niste zabrinuti za srpsku decu, al ste zabrinuti za Vijetnamce!“ Iz ovih dveju premisa, o kojima se itekako može raspravljati, naročito o prvoj, Vi biste da zaključite kako smo licemerni, neiskreni i pokvareni. Srpska deca, ili vijetnamski radnici – izaberite sami, ne može i jedno i drugo! To je ono što Vi u svojoj nadmenoj poslanici poručujete. Pogledajmo prvu premisu, koja je opšti sud: „Niste zabrinuti za srpsku decu!“ Kako znate, čime biste dokazali da nismo zabrinuti, ili da je bilo ko nezabrinut? Kad bismo zaista bili zabrinuti za srpsku decu, ne bi nam preostala ni mrva empatije za tuđu kost i za tuđu rasu?

Na stranu što u Srbiji ima dece koja nisu sva srpska, važno je da ste nas, đuture, ukorili zbog naše belodane i istrajne ravnodušnosti (nezabrinutosti), pa Vam se može da sa gnušanjem govorite o našoj tobožnjoj zabrinutosti za strane radnike; od novinara N1 i od građana Zrenjanina (koje i ovim putem pozdravljam) čuli smo kako je vijetnamskim proleterima na privremenom radu u naprednoj stranoj državi: oduzeti su im pasoši i rade u uslovima koji su bezmalo ropski!

Čime obrazlažete, čime biste uopšte mogli potkrepiti išta od ovoga što ste nam razmetljivo sasuli u lice? I šta ste hteli reći ovim: „A nemoj mene da lažete i da me folirate! Možda nekog drugog da lažete, nemoj mene da lažete!“? Ko ste Vi? Neko nalik nama, samo bolji u tome od nas, ili ste od Vaše omiljene igračke, detektora laži, naučili da razotkrijete laž, samo što Vi to činite bežično, teslijanski?

&

Je li vam poznato da su pitanja morala pitanja dobrog ukusa? Nije? Niste učili ni na fakultetu, ni u Magistratu, ni u razgovorima sa magistrom Nikolićem?! Dobro, ali sad znate. Ali možda ne znate nužno šta to znači: kad god se ogrešite o dobar ukus, a Vi to činite po nekoliko sati dnevno, ili, hajde neka bude nekoliko puta dnevno, ali svakodnevno – vi kršite i etiku: štaviše, kad god pravite logičke vratolomije, beslovesne kalambure i nakaradne semantičke viraže, vi se ogrešujete i o etiku! Ili želite da, zlostavljajući logiku, dođete na lak način do Vaše poente, zasnovane ni na čemu drugom osim na Vašoj sebeljubećoj zaslepljenosti? Rekli ste, i meni, da nisam zabrinut za srpsku decu, a ovamo se tobože potresam zbog sirotinje iz Vijetnama!

Hoćete li da pitate čime dokazujem da hajem za srpsku decu? Pitati tako nešto doduše nije lepo, a lepo (sa dugosilaznim „e“) i lepo (sa dugouzlaznim „e“) jedno su isto lepo, ali Vi malo malo pa učinite ili kažete nešto što nije lepo, prema tome – pitajte me! Iole tankoćutnog čoveka sramota je da kaže kako voli svoju domovinu, ne zato što bi bilo sramota voleti otadžbinu, nego zato što je to notorno. Da mi je stalo do dece, i srpske, i nesrpske, to je upisano u moju i u svačiju ljudsku prirodu, ne možete i to nam osporite, a samo u slavu Vaše rečitosti i u svrhu Vaše nemoguće vađevine iz živog blata koje stvaraju strani ulagači. Okružili ste se osobama kakvima ste se okružili, vladate kako vladate, vladate se kako se vladate, i sad ste radikalno (radikalski) posumnjali u ljudskost?

Vaša pitanja („Šta hoćete?! Hoćete da uništimo investiciju od devesto miliona dolara?!“, „Hoćete da Zrenjanin ne napreduje?“ izgovorena su kao da im je prethodilo besprekorno zaključivanje, kao da su ona nužan i dovoljan zaključak iz sledećih, nespornih i neosporivih premisa: „Uzmem li u zaštitu naš Zakon o radu i zainteresujem li se za prava vijetnamskih radnika, uvrediću naše voljene investitore, uješću ih toliko da će uloženih devesto miliona propasti, odleteće u stratosferu, ili u središte zemlje, gde će njihove ugljenisane ostatke naći budući radnici Rio Tinta!“

Nije istina da bi ti silni milioni dolara bili upropašćeni, ali, čak i kad bi to bilo istina, ima u životu još vrednosti, nisu sve izrecive u nulama: delimični, privremeni ili prividni boljitak koji bi možda mogla da nam donesu strana ulaganja nije nešto pred čime mi ostajemo okamenjeni u poslušnosti i blagodarnosti; sve što možemo dobiti zahvaljujući bogatim strancima mora takođe biti podvrgnuto našem nadzoru, i finansijskom, i ekološkom, i humanitarnom.

Vi nudite obilje primera odveć komotnog, razmetljivog, aljkavog, nehajnog i neretko zluradog baratanja logikom, iz Vaših logičkih pogrešaka mogao bi nastati zbornik „Bespuća demagoške logike“, evo šta ste rekli u avionu, ispraćajući orlove, kojom ste im prilikom obećali milion evra, protivno zakonu, Ustavu, moralu, estetici i logici (koje se, gle, stalno prepliću): „Ako izgubite ionako ću ja biti kriv!“ Ova rečenica ostala je u senci Vašeg nepristojnog, neumesnog milodara, kojom ste prilikom uzeli od siromašnih i dali bogatima, dični Robine, a gora je, verujte, i od samog rasipanja novca poteklog od stanovništva. Iz kojih se premisa ispilio ovaj kraljevski, carski, pantokratorski zaključak?! Za uspeh ili poraz, kao i za nerešen rezultat bilo koje (svake) sportske ekipe, zaslužan je ili je kriv vladar države iz koje tim potiče. Dobro, zato je barem naredna premisa uvek tačna: „Ja sam Vladar tvoj, Srbijo, i nemoj imati drugih vladara osim mene.“

Osim što odiše bestidnim samoljubljem, rečenica „ionako ću ja biti kriv“ htela bi, sirotica, da bude malko i dvosmislena, duhovita, a već sam pisao kako je jedna od najstrašnijih stvari u despotiji to što moraš da slušaš despotove dosetke.

Ali, dok ja pomislim kako je pošalica trećerazredna, nego drugi je prima sa ushićenjem. Desna ruka Šaljivdžijina blagoizvolela je izjaviti da „dok su oni bili na vlasti, ni Farska Ostrva nismo mogli da pobedimo!“ Dakle, ova verska fanatilja veruje da od Vladara zavisi i ishod svake bogovetne utakmice.

&

Na mene se, kao i na sve druge, neprekidno izliva novo gradivo, mahom s onu stranu razuma, pa nisam još uvek javno odao priznanje za zdravorazumski slogan godine, a u oblasti etikecije na Dvoru; pobednički slogan nije potekao iz novinarstva, ni iz mističnog sveta marketinga, ili umetnosti: „Alo, glupačo!“ smislio je advokat.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.