O neznanju

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Iako je materijalno siromaštvo sve zastupljenije, gde su stvarna primanja ispod svakog minimuma, akcenat na glavno siromaštvo moramo postaviti na stanje razuma i stanje duha.
Ilustracija: Katherine Holtzhausen
Ilustracija: Katherine Holtzhausen
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Što više čovjek uči, više i više postaje svestan koliko je zapravo mali. Zato mnogi ne žele da nauče, misleći da će ostati veliki – u svom malom svijetu. Posledica je mnogo, ali ako tražimo uzrok nekog problema, lošeg iskustva, nedaće, čak i siromaštva; onda je to zasigurno neznanje. Neznanje je dakle uzrok, a lična nemoć ili još gore – nezainteresovanost pojedinca da to promeni vodi ka mnogim ružnim posledicama od kojih najviše strada baš taj pojedinac, ali i drugi bliski toj osobi.

Prvi oblik neznanja vezan je generalno za religiju i ono vodi direktno u grijeh. Otuda je prva riječ upute bila: “Ikre“, koja se može prevjesti i kao: uči, proučavaj, razmišljaj, obrazuj se, spoznaj itd –  sve u cilju borbe protiv neznanja, a isto tako mentalnog i psihičkog razvoja zbog kojeg čovjek postaje stabilniji i sposobniji da se bori protiv potencijalnog siromaštva.

Drugi bitan oblik neznanja vezan je za vaspitanje naše djece, zbog kojeg, između ostalog, propuštamo prisutnost i učestvovanje u odgoju naše djece u prve tri godine njihovih života, misleći da ćemo im kasnije lakše prići intelektualno. Međutim, to su godine u kojoj djeca trebaju da stvore emocionalnu i fizičku povezanost sa roditeljima, a ona je temelj; ali i mnogo jača i dublja konekcija od one sutra koja će se svoditi samo na riječima. Nakon toga, takođe iz neznanja, mnogi nesvjesno uče svoju djecu da budu fina i poslušna tako što ubijaju sile u njima, pričaju im više o pokornosti nego o hrabrosti, više o milosrđu nego o pravednosti. Takva djeca će se sutra, iako visokog morala, pokazati znatno inferiorno, porobljeno pa čak i poniženo u sukobu sa manje čestitim, ali znatno odlučnijim protivnicima koji ne biraju sredstva da postignu svoje ciljeve. Treći oblik neznanja vezan je za sveprisutni društveno-politički život, tj ignorisanje bitnosti istog. Politika je veoma važan državni aparat, pogotovo u sadašnje vreme gde se dokazano nestručni kadrovi uglavnom političke stranke na vlasti pitaju i vode sve bitne ustanove od krucijalnog značaja za život i rad ljudi. Nezainteresovanost svakog pojedinca da se na neki način uključi u tu borbu, na direktan način utiče i pomaže tim istim kadrovima da opstanu i da nam od vrtića, škola, preko zavoda za zapošljavanje i opštine – oblikuju i ograničavaju život i rad. Svako od nas ne sme zaboraviti da je trenutno ceo sistem postavljen tako da kada radiš stvari ispravno – sve ti je uzbrdo; a kada radiš stvari neispravno – sve ti je nizbrdo. To se mora promeniti i to moramo mi promeniti. Ono što drugi misle kada govore da nam je mentalitet takav, u stvari je politička kultura. Nismo mi neodgovorni po prirodi, nego smo naučeni da ljudi koji se pridržavaju pravila najčešće ispadaju budale i da ista pravila ne važe za sve. To je posledica iskustva, ne genetike ili metafizičkih karakteristika.

Iako je materijalno siromaštvo sve zastupljenije, gde su stvarna primanja ispod svakog minimuma, akcenat na glavno siromaštvo moramo postaviti na stanje razuma i stanje duha. Dakle, najveće siromaštvo je neznanje. Ako bismo zaista proradili na sebi sa prihvatanjem svih odgovornosti, a isto tako bez čekanja da nam neko drugi to bolje stanje pripremi i omogući, stvorićemo mnogo bolji ambijent za život i rad za nas, ali i za generacije koje dolaze; bez ikakvog straha od porobljenosti i poniženja koji bez toga zasigurno slede.

Čitajte više