Dijalog Kosova i Srbije ‘zamrznut’ na tehničkom nivou

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Dijalog na tehničkom nivou između Koosva i Srbije je počeo 2011. godine, a već 2012. je podignut na viši, politički nivo.
business-businessman-man-difficult
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Iako je dijalog Kosova i Srbije na nivou glavnih pregovarača zakazan za 16. novembar, nije jasno koje će se teme naći na stolu, ni da li će u skorije vreme biti nastavljen i dijalog na visokom političkom nivou.

Glavni pregovarači u tehničkom dijalogu Kosova i Srbije su direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković i zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi, dok dijalog na političkom nivou vode predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti.

Koje su teme važne za Beograd, koje za Prištinu?

Portparol EU Peter Stano je 10. novembra izjavio da “će se u Briselu nastaviti razgovori o primeni prethodnih sporazuma”, ali nije precizirao o kojim sporazumima će se razgovarati.

Tako Kosovo i Srbija ponovo navode potpuno različite teme.

Iz Vlade Kosova u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da će “teme razgovora biti pitanje nestalih lica, energetika i sloboda kretanja”.

Dodaju da se još ne zna kada će biti održan dijalog na visokom političkom nivou, te da to zavisi od dogovora koji postignu glavni pregovarači u okviru tehničkog dijaloga.

Sa druge strane, Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije je za beogradsku agenciju Tanjug navela kako će glavna tema razgovora u utorak biti formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), “kao što je to navedeno u saopštenju EU od 30. septembra”.

Kosovo i Srbija su 30. septembra u Briselu postigli sporazum o deeskalaciji situacije na severu Kosova, kao i privremeno rešenje o registarskim tablicama.

U međuvremenu, Priština i Beograd razmenjuju i oprečne izjave.

Direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković je ponovio da Briselski sporazum nije”švedski sto sa koga svako može da uzme šta mu odgovara, već dokument obavezujući za obe strane, ali i EU”. Podvukao je da zvanični Beograd nikada neće odustati od formiranja ZSO.

Sa druge strane, premijer Kosova Aljbin Kurti je u intervjuu za Deutsche Welle 10. novembra rekao da Srbija sa Zajednicom na Kosovu pokušava da postigne nešto slično kao u Bosni i Hercegovini.

“Pogledajte, u Bosni [Bosna i Hercegovina, BiH] sa Republikom Srpskom [jedan od dva bosanskohercegovačka entiteta, drugi je Federacija BiH] imamo državu koja se ne zove država, nego republika. Na sličan način bi Beograd želeo da na Kosovu ima državu koja se ne zove republika, već zajednica”, ocenio je Kurti.

Bez političkog dogovora, bez napretka

Jehona Ljušaku Sadriu (Jehona Lushaku Sadriu), profesorka na katedri za političke nauke pri Univerzitetu u Prištini, konstatuje da se sastanci između Kosova i Srbije redovno održavaju, ali da već dugo nema napretka u ključnim temama.

“Mislim da je Zajednica [ZSO] politička tema i ne može biti rešenja i dogovora, ukoliko nemamo prethodno politički dogovor”, kaže Ljušaku Sadriu i dodaje da se sastanci na visokom političkom nivou sve ređe održavaju.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani je pre tri dana poručila da bi ZSO sa izvršnim ovlašćenjima “bila uvod u stvaranje Republike Srpske na Kosovu”, te napomenula da se ona ne može formirati ni zbog presude Ustavnog suda.

Sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština je postignut 2013. godine, ali je 2015. Ustavni sud Kosova konstatovao da neke tačke tog sporazuma nisu u skladu sa kosovskim zakonima i da one mogu da se usklade sa zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom.

U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 10. novembra rekao da će “Zajednica biti formirana sa svim ovlašćenjima o kojima smo razgovarali u Briselu ili hvala Vam – mi svoj posao, vi svoj posao, pa ćemo se sresti jednog dana”.

Ljušaku Sadriku ocenjuje da Kosovo i Srbija neće napraviti napredak u procesu dijaloga sve dok se unapred ne dogovore teme o kojima će se razgovarati.

EU i odlaganje dijaloga

Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose navodi, pak, da Evropska unija dozvoljava Prištini i Beogradu da stalno odlažu dijalog i da neće biti napretka dok se ne pokrenu razgovori na visokom političkom nivou.

“Biće razgovora na tehničkom nivou, pokušaja da se nađu lepa rešenja, za sada vidimo da Vjosa Osmani i Aljbin Kurti, a sa ove strane Vučić, ne odstupaju od svojih političkih stavova, tako da ništa ne očekujem”, kaže Janjić i napominje da iza ideje o formiranju Zajednice srpskih opština stoji potreba da se organizuje sistem zaštite i unapređenja položaja srpske zajednice.

“Postavlja se pitanje da li je to ZSO, jer se ona ne može drugačije napraviti osim unutar pravnog sistema Kosova”, navodi on.

Prethodno je Srpska lista, vodeća partija kosovskih Srba, koja ima podršku zvaničnog Beograda, saopštila sredinom oktobra da će napustiti kosovske institucije, ukoliko do kraja novembra ne počnu razgovori o formiranju Zajednice srpskih opština.

Ovo nije prvi put da Srpska lista najavljuje tako nešto, ali do napuštanja kosovskih institucija nikada ranije nije došlo, osim što su gradonačelnici četiri opština na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom, novembra 2018. godine podneli ostavke zbog uvođenja takse od 100 odsto na robu iz Srbije.

Miodrag Marinković, direktor Centra za Afirmativne Društvene Akcije iz Severne Mitrovice, smatra da Beograd, preko Srpske liste, koristi pitanje Zajednice srpskih opština da izvrši pritisak na Prištinu, iako zna da u ovom trenutku njeno formiranje nije moguće.

Kako ocenjuje Marinković, “ovakvim potezima Srbija primorava Kosovo da ono bude ta strana koja će odbijati implementaciju sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština”, kako bi dijalog izgubio legitimitet, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić opet dobio mogućnost da pokrene pitanje o teritorijalnoj razmeni.

Dijalog na tehničkom nivou između Koosva i Srbije je počeo 2011. godine, a već 2012. je podignut na viši, politički nivo.

Do sada je postignuto više od 30 sporazuma, od kojih mnogi nisu realizovani na terenu.

Čitajte više