Klimatska štrafta

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Ova godina, po mnogo čemu prelomna za klimu, sasvim je u znaku klimatskih štrafti.
Foto: showyourstripes.info
Foto: showyourstripes.info
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Na fotografiji je prikazana takozvana “klimatska štrafta”, trend koji se pojavio ovog leta i koji se, uz klimatski samit u Glazgovu, i dalje širi planetom. Reč je o inicijativi koja je potekla od profesora Eda Hokinsa sa Univerziteta u Redingu, a koju uz slogan “pokaži svoju štraftu” (#ShowYourStripes) na društvenim mrežama dele meteorolozi, istraživači, klimatski aktivisti, ali i mnoge javne ličnosti.

Štrafte mogu biti planetarne (kao na slici), a mogi biti i lokalne, sa specifičnom mustrom za kontinent ili državu. Tokom kampanje koja je lansirana prvog dana leta ove godine, štrafte su viđene na koncertima i festivalima, pojedini aktivisti su od njih pravili ukrase, a haljine i majice sa štraftom su postale modni znak raspoznavanja.

Šta su uopšte ove crvene i plave linije? One, naime, predstavljaju pojedinačne godine, u periodu od 1850. do 2020, otkako se meri temperatura. Sama boja ilustruje kakvo je bilo odstupanje od prosečne globalne temeprature – plave linije su godine u kojima je temperatura bila niža od prosečne, a crvene linije one u kojima je bila viša.

Što je štrafta plavlja, godina je bila hladnija, a što je crvenija, toliko je bila toplija. Očigledno, kako godine prolaze, linije postaju sve više crvene. Hokinsova štrafta vizuelno ilustruje ono o čemu klimatolozi uporno govore već nekoliko decenija – planeta se zagreva.

Ako pogledate desni kraj štrafte, zapazićete da je izrazito crvena. To objašnjava ono što ste, možda, uz izveštaje o delta soju, ove godine zapazili kao još jedan neugodan trend: vrelinu 2021. godine. Klimatski modeli, nažalost, pokazuju da će, ako nešto ne učinimo da zaustavimo spaljivanje fosilnih goriva, u narednim godinama i decenijama štrafta biti daleko crvenija, a termometri će raditi na sve višoj i višoj skali. U praksi, to nije nešto što se može rešiti klima-uređajima, već znači mnogo drugih loših trendova – porast ekstremnih nepogoda kao što su poplave i požari, koji će biti sve učestaliji i jači, a priroda sve manje gostoljubiva.

Ova godina, po mnogo čemu prelomna za klimu, sasvim je u znaku klimatskih štrafti. Letos je objavljen prvi deo Šestog izveštaja Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC), koji su, kao do sada najsveobuhvatniji pregled ljudskog znanja o klimatskim promenama, svetski i domaći mediji preneli kao “crveni alarm za čovečanstvo”.

Klimatska konferencija COP26 u Glazgovu, inače redovno godišnje okupljanje svetskih lidera, ove je godine, u prvoj sedmici novembra, organizovana u otežanim okolnostima zbog Kovida-19 i u periodu turbulencija nakon promena cena energenata, ali se od nje očekuju prelomne odluke.

Naime, klimatski aktivisti očekuju da će se u Glazgovu, kao ključni korak nakon Pariskog sporazuma, države konkretno obavezati na nimalo jednostavne mere za smanjenje emisije CO2 kako bi se dostigao ključni cilj – da srednja globalna temperatura ne poraste za više od 1,5 stepeni Celzijusa do kraja veka.

Odlučivanje ne ide lako, nije bez odricanja i tenzija među državama, dok dotle, hiljade aktivista odevenih u štrafte zahtevaju klimatsku pravdu na ulicama Glazgova. U međuvremenu, zastave u bojama klime vijore se na hladnom škotskom vetru.

Čitajte više