Kultura vređanja razuma

Opis projekta posredno će objasniti kakve veze velika knjiga sa fotografije – rečnik stranih reči i izraza – ima sa padežima u južnim dijalektima Srbije.
Foto: Peščanik
Foto: Peščanik
Novo!
Close
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Fotografija devojke koja u rukama drži preveliku knjigu, uz pitanje „Imaš li muke s padežima kao ljudi sa juga Srbije?“ služi kao podsetnik da u moralno zarozanoj sredini ipak ima života: novih generacija koje tek treba naučiti strukturisanoj aroganciji privilegije koja razliku opaža kao grešku koju treba ispraviti, milom ili silom.

Reklamna poruka obeležena je žigom Filološke gimnazije iz Beograda, a vredni ljudi sa društvenih mreža ubrzo su otkrili i zašto. Đaci ove škole nosioci su projekta „Digitalni bukvar“ za doprinos „povećanju nivoa digitalne pismenosti u Republici Srbiji“, koji zbog toga uživa podršku institucija i vladinih organizacija (Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Incijativa Digitalna Srbija), jedne marketinške agencije i fonda SAD za međunarodni razvoj.

Opis projekta posredno će objasniti kakve veze velika knjiga sa fotografije – rečnik stranih reči i izraza – ima sa padežima u južnim dijalektima Srbije: „Digitalni bukvar za cilj ima da na jedan savremen i pristupačan način podigne kulturu govora, ali i da štiti ćirilicu kao naše matično pismo.“

Zatim se iznosi i jedan „zabrinjavajući“ podatak, bez izvora, da je čak 51% „srpskog stanovništva“ i dalje digitalno nepismeno i konstatuje: „Uz ogroman uticaj stranih jezika, posebno kroz društvene mreže, linija između umerene modernizacije i potpunog otuđivanja postaje sve mutnija.“

Posle prozivke na mrežama i reakcije novinara medija sa juga Srbije zbog stigmatizovanja i diskriminacije građana Srbije na osnovu jezičke varijacije, na školskom instagram profilu pojavilo se takozvano neizvinjenje – „svima koji su na bilo koji način osetili da su diskriminisani“ – iskaz koji formalno liči na izvinjenje jer koristi tu reč, ali ne dorasta do priznanja odgovornosti i kajanja zbog diskriminatornog čina.

Odgovornost će se u ovom slučaju još jednom javiti u svom odsustvu kada se, kako su mediji izvestili, direktorka elitne gimnazije „ogradila od bilo kakve odgovornosti i prebacila je na decu“ koja, verovatno, samostalno vode projekat i promotivnu kampanju.

Profesori elitne gimnazije nisu svojim đacima preneli znanje da digitalno opismenjavanje nije digitalizacija bukvara, da se ne tiče dizanja kulture govora, ni zaštite ćirilice. Možda zato što su i sami digitalno nepismeni, a da toga nisu svesni jer državni instituti, umesto obrazovanja, izgleda unapređuju uverenje da su jezička i druga odstupanja od propisanog standarda „nekulturna“.

Kultura prokazivanja i javnog ponižavanja svega što odstupa od standardizovanih pravila za kolektivno obdelavanje nacionalne građevine, od jezika i pisma do praktično svakog aspekta života – možda nam već jeste napredna, ali uvek ima prostora za dalja unapređivanja. Bar u digitalnom okruženju nema prepreka ekspanzionističkim stremljenjima, dok će se za kopipejstovanje standardizovanih poruka svi dovoljno opismeniti i sami, na Fejsu.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Search
Search

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

HEFTIČNI BILTEN

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije.

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.