Epoha rolki

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Rolka je sasvim praktična. Samo je odmotaš i postane fantomka.
Foto: Peščanik
Foto: Peščanik
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

U našoj političkoj klasi, na čelu sa vrhovnim vođom, zavladale su rolke. Promena politike, samo promena autfita, novo doba popuštanja (kravata? mera?), pomama egzistencijalizma, dolce vita – dolčevita (tako još uvek zovu rolke u delovima Yu), nešto drugo?

Sama promena autfita – nije dovoljan odgovor. Pantokrator i njegovi sledbenici ne govore, oni nam svakodnevno nešto poručuju, ne samo rečima, nego i mimikom, nazovi prigodnom odećom, visinom i jačinom glasa, svakojako. Nije zato neobično što rolke doživljavamo kao poruku. One su netransparentne, sasvim u skladu sa tajnim nabavkama, one prikrivaju nevoljne pokrete, na primer, gutanje knegli. O, ne. Ovi sve pribavljaju tajno i to više ne kriju. O ne, ovi ne gutaju knedle – za to je neophodna makar etička dilema – uz izuzetak premijerke Brnabić, a kod nje je to posledica teške glumačke teskobe.

Stižemo li u epohu popuštanja? Ne bi se reklo. Naprotiv, promena Krivičnog zakonika (u pripremi) teži da nam stavi brnjicu na mišljenje. Kad neko iz nove klase iznese tvrdnju, ili prenese mišljenje, zato što tamo samo jedan misli dok svi ostali transferišu i distribuiraju, pa vi o toj izjavi-mišljenju drsko iznesete šta imate i time povredite sijestu javnog delatnika, goniće vas jedan, na prvi pogled, samostalan organ – javni tužilac. Obrnuto, da goni funkcionera, iako je to fingirani ratio legis navodne zakonske, a suštinski političke promene, neće se dogoditi. Ta, ko bi gonio vrhovnog zato što je ustao na levu nogu i u lice vam sasuo da ste domaći izdajnik – strani plaćenik! Da se i ne spominje sveti imunitet koji ih već godinama obilno štiti od bilo kakve odgovornosti. Popuštanje mera u jeku epidemije? Ne bi se reklo, zato što mera zapravo ni nema. Nova klasa u mere ne veruje, jer one bi štitile obične smrtnike. Za nas je prokužavanje prava mera – jer, praćena je mogućnošću smrtnog ishoda. Oni se štite time što prokuženi narod vide samo iz ekrana, držeći se čvrsto samo jedne jedine mere – dovoljne distance.

Egzistencijalizam? Oh ne. Nezgodan je bar utoliko što je jedna od njegovih premisa – pored crne rolke – i to što svaku individuu smatra odgovornom za sopstvene izbore vrednosti. Nova klasa se takvom odgovornošću ne opterećuje. Jedina njihova vrednost i jedini kriterijum je predsednik ove države. Pored nove klase, odgovornosti se ne potčinjavaju ni antivakseri – slobodni kao ptice u sejanju svojih učenja. Imaju oni svoju veru, širu od premijerkine. Ona ne veruje samo u mere, a veruje u vakcine – antivakseri ni u jedno ni u drugo, tek u globalnu zaveru, čipove i „običan grip“. Sloboda propovedanja vere zajemčena je Ustavom. Samo, zaboravilo se da ovaj zanemareni, iako najviši pravni akt, nije imao u vidu tu vrstu vere. A i da jeste, uprkos sumanutosti takve ideje, Ustav je odvojio crkvu od države, koja, eto, nema snage da ograniči ni vjeruju gospođe Brnabić, ni pretvaranje spomenika Stefanu Nemanji u bogoslužbeni prostor, ne samo antivaksera. A predsednik, za kojeg se ne zna u šta veruje, sputan je – kaže – Ustavom. Nit može da naredi propusnice, dobro hajde može noću, tad valjda i Ustav spava, nit može obaveznu vakcinaciju – gubi se, pobogu, na glasačkoj kutiji, a tad sve dobro dođe kao izgovor, Ustav naročito.

Dolce vita? Ne izgleda verovatno, naročito posle snimka predsednika opremljenog rolkom (hrv. dolčevita) kako snuždeno peva na nekom veselju. Baš kao nevoljni svat na svadbi na kojoj se imaš veseliti ex officio – bio predsednik ili samo smrtnik. Pored toga, odani birač SNS-a i ne zna za tuđinski alternativni naziv rolke. A, ovde se službeno i ne propoveda sladak, nego radni život, pod uslovima suprotnim dostojanstvenom, a svojstvenim ropskom radu. Izuzev za novu klasu, čija su avangarda diplomci Akademije mladih lidera sa uspešno odbranjenim radom iz oblasti teorije i prakse verbalnog nasilja nad neistomišljenicima. Njihova je poslednja, najglasnija, najbezobzirnija, a šta je slađe od toga?

Pa dobro – šta onda simbolizuje rolka? Ne treba tražiti teorijske odgovore. Odgovor je očigledan, jer rolka je sasvim praktična. Samo je odmotaš i postane fantomka.

Čitajte više