EU izveštaj o napretku: Srbiji dva klastera, BiH najlošije ocene

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Izveštaji eksperata Evropske komisije se odnose na šest zemalja Zapadnog Balkana i Tursku.
Screenshot 2021-10-20 at 06.15.08
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Srbiji je preporučeno otvaranje dva nova klastera u pregovorima sa Evropskom unijom (EU), a Bosna i Hercegovina (BiH) je dobila najgore ocene u izveštajima za svaku državu koja cilja ka evropskim integracijama a koji je Evropska komisja (EK) objavila u utorak (19. oktobra).

Radi se o izveštajima u paketu proširenja, najvažnijem dokumentu za države koje nastoje da se jednog dana priključe evropskom bloku. Paket proširenja koji sadrži izveštaje eksperata EK za svaku državu pojedinačno predstavio je evropski komesar za proširenje Oliver Varelji – autor paketa.

Paket se odnosi na šest zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija), kao i Tursku.

Srbija i Crna Gora su veċ uveliko u procesu pristupnih pregovora, s tim da je Crna Gora otvorila sva poglavlja u procesu. Turska takođe pregovora o članstvu u EU, mada u zaoštrenim odnosima sa briselskim institucijama.

Albanija, i Severna Makedonija čekaju na otvaranje pregovora, dok su BiH i Kosovo na kraju rang liste kao jedine zemlje koje imaju evropsku perspektivu ali i dalje nemaju status kandidata za članstvo u EU.

Inače, EK objavljuje ovaj izveštaj jednom godišnje i ukazuje na stanje u svim ključnim oblastima gde su reforme neophodne kako bi ove zemlje napredovale u evroitegracijskim procesima.

Dokument, kao i u prethodnim godinama, prikazuje sivu sliku stanja, naročito u ključnim poljima, poput vladavine prava. Nepredak u ovom polju je ključan kako bi svaka zemlja napredovala u pristupnom procesu.

Srbiji otvaranje klastera 3 i 4, uz ograničen napredak

Izveštajem za Srbiju Evropska komisija preporučila je otvaranje dva nova klastera u pristupnim pregovorima sa Srbijom, što će biti prvi put nakon dve godine da ċe se Srbiji otvoriti nova poglavlja.

U dokumentu se navodi kako EK ocenjuje da su ispunjena prelazna merila za ove klastere. Radi se klasteru 3 – Konkurentnost i rast i klasteru 4 – Zelena agenda i održiva povezanost.

Kada je u pitanju dalji napredak ka EU, ocenjuje se hitan i ključan korak postizanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom.

„Takav sporazum je hitan i ključan kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svojim evropskim putevima”, stoji u izveštaju.

U dokumentu se naglašava da Srbija treba da uloži dalje značajne napore u sprovođenju svih prošlih sporazuma sa Kosovom i doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa.

Kada je u pitanju saradnja sa drugim državama, navodi se da je Srbija generalno ostala posveċena bileteralnim odnosima, da aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji, ali da su odnosi sa Crnom Gorom „obeleženi stalnim tenzijama”.

Kada je u pitanju ispunjenje političkih kriterijuma, navodi se da su Skupština Srbije i političke snage nastavile da se uključuju u međustranački dijalog koji vodi Evropski parlament ali da je “politička klima ostala polarizovana”. Od svih relevantnih aktera traži se da se angažuju konstruktivno i sprovedu mere koje su u septembru 2021. godine odredili kofacilitatori iz Evropskog i srpskog parlamenta tokom međustranačkog dijaloga.

Osvrċuċi se na rad Skupštine Srbije, izveštaj navodi da je zbog najavljenih izbora za proleċe 2022. godine, Skupština značajno smanjila upotrebu hitnih procedura i usvojila novi kodeks ponašanja poslanika.

“Međutim, tokom parlamentarnih rasprava i dalje se koristio zapaljivi jezik protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koji izražavaju različita politička gledišta. Svi političari trebali bi se suprotstaviti govoru mržnje i doprineti političkom dijalogu o reformama vezanim za EU, posebno o osnovama demokratije i vladavine prava”, navodi se u dokumentu.

Ograničen napredak eksperti EK utvrdili su na polju borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

„Broj optužnica i broj prvostepenih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou dodatno se smanjio u odnosu na prethodne godine”, ističe se u dokumentu i dodaje da Srbija bi trebala da poveća napore u otklanjanju ovih nedostataka i pojača sprečavanje korupcije.

Takođe kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala se naglašava da Srbija tek treba da ponudi uverljive rezultate efikasnih istraga, krivičnih gonjenja i pravosnažnih presuda u ozbiljnim predmetima organizovanog kriminala, uključujući finansijske istrage koje vode ka zamrzavanju i oduzimanju imovine stečene kriminalom. U dokumentu se podvlači da je smanjen broj persuda za organizovani kriminal, u upoređenju sa pethodnom izveštajnom godinom (2019. godina).

„Srbija treba da prilagodi svoj pristup od jednog zasnovanog na predmetima do strategije protiv organizacija, i od usredsređivanja na predmete male ili srednje važnosti do predmeta visokog profila sa ciljem razbijanja velikih i međunarodno rasprostranjenih organizacija i oduzimanje imovine”, zaključuje se u dokumentu.

Vezano s tim i u oblasti reforme pravosudnog sistema napredak je bio ograničen.

Od vlasti se traži da temeljno revidiraju sistem imenovanja sudija i vrednovanja rada sudija i tužilaca, nakon usvajanja ustavnih amandmana. Cilj je, kako se konstatuje, omogućiti zapošljavanje i napredovanje sudija i tužilaca na osnovu zasluga, „budući da trenutni pravni okvir ne pruža dovoljne garancije protiv potencijalnog političkog uticaja na pravosuđe”.

Ponovo ograničen napredak konstatuje se i u pogledu slobode izražavanja.

U dokumentu se potvrđuje da se nastavljaju verbalni napadi na novinare od strane visokih zvaničnika, da i dalje postoje slučajevi pretnji i nasilja, te da je ovaj fenomen „zabrinjavajuċi”. Spominje se činjenica da se većina medijskih udruženja povukla iz grupe za bezbednost novinara u martu 2021, navodeći kao razlog govor mržnje i klevete protiv novinara i predstavnika civilnog društva, uključujući i šefa poslaničke grupe vladajuće stranke u parlamentu.

„Ovi verbalni napadi u Parlamentu dogodili su se čak i nakon što je u decembru 2020. usvojen kodeks ponašanja. Sveukupno okruženje za neometano ostvarivanje slobode izražavanja potrebno je dodatno ojačati u praksi”, stoji u izveštaju.

Što se tiče spoljnih odnosa, ukupni obrasci Srbije u usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostali su uglavnom nepromenjeni. Veliki broj akcija Srbije bio je u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici. U 2020. stopa usklađenosti Srbije sa relevantnim izjavama visokog predstavnika u ime odluka EU i Saveta iznosila je 56%, ali je porasla na 61% od avgusta 2021.

Takođe u oblasti refome i javne uprave Srbija je zabeležila ograničen naredak. Navodi se da još uvek mora da obezbedi zapošljavanje zasnovano na zaslugama i smanjenje prekomernog broja vršioca dužnosti.

BiH najlošija u svim oblastima

Izveštaj koji se tiče Bosne i Hercegovine, ima ubedljivo najgore ocene eksperata EK što se tiče stanja u zemlji u upoređenju sa ostalim zemljama regiona.

Nema napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, u reformi izbornog procesa slobodi izražavanja, niti spoljnim odnosima, a zabeleženo je „nazadovanje” u oblasti javne nabavke. Što se tiče političkih kriterijuma, navodi se da su zakonodavna i izvršna vlast imale „slab učinak zbog političke polarizacije i poremećaja uzrokovanih pandemijom”.

„Negativni efekti rasprostranjene korupcije i znaci političkog zarobljavanja nastavili su se snažno manifestovati tokom pandemije, direktno utičući na dobrobit građana”, ocenjuje se u izveštaju koji je posveċen Bosni i Hercegovini.

U dokumentu se navodi kako izaziva zabrinutost ”selektivno i netransparentno gonjenje i sudsko praćenje slučajeva korupcije . Identifikuju se sistemski nedostaci u operativnoj saradnji između agencija za sprovođenje zakona i veoma ograničena razmena obaveštajnih podataka. Za policiju se kaže da je „podložna političkom uplitanju” a finansijske istrage i zaplena imovine su, prema nalazima, „uglavnom neefikasni”.

Kada je u pitanju navedeni nedostatak napretka u borbi protiv korupcije, u Izveštaju se navodi nazadovanje i u oblasti javnih nabavki. Pri javnim nabavkama je BiH „primenjivala povlašteni tretman” za domaće ponuđače prilikom dodele javnih ugovora, konstatuje se i ocenjuje kako su potrebne „hitne aktivnosti” na usvajanju zakona o javnim nabavkama i sukobu interesa.

Poseban deo Izveštaja se odnosi na migrantsku krizu u zemlji, gde se kaže da vlasti nisu uspele da uspostave održivi sistem migracija i azila što je dovelo do humanitarne krize u decembru 2020. Izveštaj govori o opsežnom angažovanju i podršci EU, te da je u Lipi kod Bihaća na severozapadu BiH osnovan privremeni šatorski kamp za pružanje skloništa svim osobama u potrebi.

Priznaje se da je Bosna i Hercegovina pojačala napore za poboljšanje upravljanja migracijama, ali ocenjuje se da je potrebno da zemlja obezbedi efikasnu koordinaciju na svim nivoima upravljanja granicama i kapaciteta za upravljanje migracijama, kao i funkcionisanje sistema azila.

„Ovo zahteva pravednu raspodelu odgovornosti između svih entiteta i kantona, uključujući i smeštanje prihvatnih centara”, navodi se u izveštaju EK o Bosni i Hercegovini.

Što se tiče osnovnih prava, iako je zakonodavni i institucionalni okvir uveliko uspostavljen, Bosna i Hercegovina, kako stoji u izveštaju, tek treba da usvoji sveobuhvatni strateški okvir. Navodi se da su potrebne značajne reforme kako bi se svim građanima omogućilo ostvarivanje njihovih političkih prava i osiguralo nediskriminatorno, inkluzivno i kvalitetno obrazovanje za sve, uključujući i prevazilaženje prakse „dve škole pod jednim krovom“.

„Nije postignut napredak u garantovanju slobode izražavanja i medija, u zaštiti novinara od pretnji i nasilja obezbeđivanjem odgovarajućih sudskih mera, niti u obezbeđivanju finansijske održivosti sistema javnog emitovanja”, stoji u dokumentu i dodaje da i dalje postoje izazovi u pogledu slobode okupljanja, posebno u entitetu Republika Srpska, „gde su aktivisti bili izloženi zastrašivanju i sudskom gonjenju”.

Naglašava se da Ustav Bosne i Hercegovine i dalje krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, i nakon presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić-Finci i srodnih slučajeva. Takođe stoji da nije postignut napredak u poboljšanju izbornog okvira u skladu sa evropskim standardima i osiguravanju transparentnosti finansiranja političkih stranaka.

Kako se navodi u izveštaju, Bosna i Hercegovina nije postigla ni napredak u pogledu vanjskih odnosa.

„Zemlja mora pojačati napore da okonča pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Bosna i Hercegovina se snažno ohrabruje da poboljša svoje usklađivanje sa vanjskopolitičkim izjavama EU i restriktivnim merama“, ocenjuju eksperti EK.

Navode, međutim, da je zemlja nastavila aktivno učestvovati u regionalnoj saradnji i održavati dobrosusedske odnose.

Crna Gora: Politički sukobi usporili reforme, bez napretka u pravosuđu

Crna Gora treba nastojati da pronađe široki međustranački i društveni konsenzus o reformama vezanim za EU, što je od vitalnog značaja za zemlju da bi napredovala na svom putu ka EU, navodi se u Izveštaju.

U pogledu političkih kriterijuma, izveštajni period obeležile su tenzije i nepoverenje među političkim akterima.

Duboka polarizacija između nove vladajuće većine i opozicije trajala je tokom 2020. godine i pojačala se u postizbornom periodu. Uzavreli odnosi i nepoverenje podstakli su česte eskalacije i dodatno pogoršali političke podele, uključujući i unutar vladajuće većine.

Parlamentarni izbori rezultirali su promenom vladajuće koalicije, promenili su dinamiku među državnim organima i pokazali potrebu da se pronađe ravnoteža u novom političkom okruženju, uključujući i pitanja koja se tiču verskih zajednica i etničke pripadnosti, koja je dominirala političkom agendom tokom izveštajnog perioda.

Trvenje između izvršne i zakonodavne vlasti usporilo je reformski rad. U decembru 2020. godine Skupština je izabrala 42. vladu Crne Gore, broj ministarstava je značajno smanjen. To je prva vlada u Crnoj Gori sastavljena uglavnom od stručnjaka koji nisu politički povezani.

Nedostatak konstruktivnog angažovanja svih parlamentarnih aktera sprečio je smislen politički dijalog, dodatno polarizujući političku sliku. Bojkot plenarnih sednica od strane većine poslanika, opozicije i vladajuće većine, izazvao je obustavu odlučivanja u parlamentu 2021. godine. Parlament je poboljšao transparentnost rada, komunicirajući sa javnošću i pojačao svoju zakonodavnu i nadzornu ulogu u celini.

O novom sastavu Vlade navodi se kako je to prva vlada stručnjaka u Crnoj Gori, te da je samo na mestu potpredsednika Vlade lider političke stranke. Napominje se kako neka ključna ministarstva nisu pokazala dovoljno posvećenosti i konstruktivnog angažmana u procesu pristupanja EU pod novim rukovodstvom.

Crna Gora je, konstatuje Brisel, umereno pripremljena za reformu javne uprave.

Promena vlade i parlamentarne većine ozbiljno je pogodila državnu službu: štaviše, nedavna reorganizacija javne uprave dovela je do značajnih promena osoblja, uključujući i one na višim nivoima, ugrožavajući tako kapacitet Crne Gore da zadrži iskusno osoblje u pitanjima vezanim za proces pristupanja Uniji. Potrebna je snažna politička volja za efikasnu depolitizaciju javnog servisa, optimizaciju državne uprave i primenu upravljačke odgovornosti, pravosuđa i osnovnih prava i postigao je ograničen napredak u celini, sa ograničenim rezultatima u pogledu odgovornosti.

U Izveštaju se naglašava da nije postignut napredak u oblasti pravosuđa, a implementacija ključnih pravosudnih reformi stagnira. Odlučna politička posvećenost potrebna za deblokiranje važnih segmenata tih reformi još uvek je nerešena, a brojna imenovanja u pravosuđu preostaju u parlamentu zbog nemogućnosti da se obezbedi kvalifikovana većina.

Korupcija je i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i izaziva zabrinutost, naglašava se. Crna Gora je, navodi se, postigla ograničen napredak, pri čemu su delimično ispunjene prošlogodišnje preporuke u pogledu daljih rezultata Agencije za borbu protiv korupcije da se pozabavi svim izazovima. Potrebno je takođe, napominje Brisel, dodatno poboljšati evidenciju o oduzimanju imovine.

Crna Gora je, prema oceni Brisela umereno pripremljena u borbi protiv organizovanog kriminala. Postigla je određeni napredak u ispunjavanju prošlogodišnjih preporuka, posebno u poboljšanju pristupa agencija za provođenje zakona ključnim bazama podataka i povećanju broja istražitelja i stručnjaka u ključnim oblastima. Broj istraženih i procesuiranih predmeta organizovanog kriminala nastavio je da raste, a broj predmeta o kojima je presuđeno na sudovima se skoro utrostručio.

Međutim, kapaciteti za rešavanje slučajeva krijumčarenja duhana i pranja novca još uvek nisu na očekivanom nivou. Crna Gora i dalje mora rešiti neke sistemske nedostatke u svom sistemu krivičnog pravosuđa, uključujući i način na koji se predmeti organizovanog kriminala rešavaju na sudovima, poručuju iz EK.

Što se tiče osnovnih prava, Crna Gora u velikoj meri ima uspostavljen zakonodavni i institucionalni okvir i postigla je određeni napredak u ispunjavanju obaveza utvrđenih međunarodnim instrumentima i zakonima o ljudskim pravima. Međutim, ostaju izazovi efikasne implementacije.

Kada je u pitanju sloboda izražavanja navodi se kako je Crna Gora postigla određeni nivo pripreme u toj oblasti, ali je napravila ograničen napredak tokom izveštajnog perioda i samo delimično adresirala, prošlogodišnje preporuke.

EK navodi kako je potrebno da Crna Gora napravi dodatne napore da se ograniče efekti dezinformacija i internetskog uznemiravanja i govora mržnje, uz osiguranje da takve mere ne ograničavaju slobodu izražavanja. Konstatuje se kako je Parlament imenovao novo Veće RTCG u junu 2021. godine, bez široke podrške među strankama. Nakon ove promene i naknadnih promena rukovodstva RTCG, ocena je Brisela, javni servis je počeo prikazivati politički raznovrsnije sadržaje.

Međutim, medijska scena je i dalje visoko polarizovana, često obeležena politički pristrasnim i neuravnoteženim izveštavanjem, uključujući veliko učešće stranih medija iz regiona, što je bilo posebno zapaženo tokom izbornih perioda. Mehanizmi samoregulacije su i dalje slabi, naglašava EK.

Što se tiče dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, Crna Gora je ostala konstruktivno opredeljena za bilateralne odnose sa drugim zemljama proširenja i susednim državama, članicama EU, iako su bilateralni odnosi sa Srbijom bili narušeni tenzijama, kako se nacionalistička retorika povećavala. Crna Gora je generalno aktivan učesnik u regionalnoj saradnji, zaključuje se u Izveštaju EK.

Politička nestabilnost uticala na reforme na Kosovu

U izveštaju koji je posveċen Kosovu se podvlači da je veći deo izveštajnog perioda (leto 2020-2021) obeležila politička nestabilnost. Dodaje se da su zakonodavne aktivnosti bile su ograničene zbog ove političke nestabilnosti, uključujući napore u reformama vezane za EU.

Situaciju na severu Kosova, eksperti EK ocenjuju „izazovnom”, posebno u pogledu korupcije, organizovanog kriminala i uslova za slobodu izražavanja.

U odlomku koji se tiče normalizacije odnosa sa Srbijom, u izveštaju se spominje da je dijalog nastavljen sastancima koji su održani 15. juna i 19. jula ove godine, kao i da su održani susreti glavnih pregovarača. Od Kosova se, kao i od Srbije, traži da se konstruktivno angažuje i uloži dalje značajne napore u sprovođenju svih prethodnih sporazuma i doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa te dve države.

„Takav sporazum je hitan i ključan kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svojim evropskim putevima”, podvlači se i u izveštaju za Kosovo, kao i u onom za Srbiju.

Što se tiče dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, navodi se da je Kosovo održalo opšte dobre odnose sa Albanijom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom, kao i da nije došlo do promene u formalnim odnosima Kosova sa Bosnom i Hercegovinom, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, te da ove zemlje održavaju strog vizni režim.

Kada je su pitanju unutrašnja pitanja, vanredni parlamentarni izbori održani u februaru 2021 godine su, prema ocenama eksperata EK, dobro sprovedeni a konstatuje se da je na vlast je stupila „nova vlada sa neviđeno snažnom parlamentarnom većinom”.

Što se tiče vladavine prava, u izveštaju se ocenjuje da je Kosovo u ranoj fazi u razvoju pravosudnog sistema koji dobro funkcioniše, međutim da je sveukupno sprovođenje pravde i dalje sporo, neefikasno i podložno neopravdanom političkom uticaju. Pandemija COVID-19, kako stoji, je dodatno uticala na efikasnu obradu predmeta i održavanje (i pristup javnosti) sudskim ročištima na Kosovu.

Ograničen napredak je utvrđen u borbi protiv korupcije, uključujući istragu i krivično gonjenje slučajeva na visokom nivou u dosadašnjoj evidenciji. Ocenjuje se da su potrebni stalni napori da bi se postigle proaktivnije istrage, pravosnažne sudske odluke i konačno oduzimanje imovine.

„Korupcija je široko rasprostranjena i ostaje pitanje za ozbiljnu zabrinutost. Uprkos uloženim naporima, postoji potreba za snažnom i stalnom političkom voljom za efikasno rešavanje sistemskih rizika od korupcije, kao i za snažnim odgovorom krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou”, ocenjuje se u izveštaju.

Što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala, u izveštaju stoji da je postignut ograničen napredak u istrazi i krivičnom gonjenju predmeta organizovanog kriminala. Navodi se međutim da su potrebne mere za jačanje tužilaštva, kao i za osiguranje da nema političkog uplitanja u operativne aktivnosti svih organa za sprovođenje zakona.

U oblasti slobode izražavanja, eksperti EK smatraju da Kosovo ima koristi od „pluralističkog i živog medijskog okruženja”, ali se upozorava da ostaje zabrinutost u vezi s kampanjama javnog klevetanja, pretnjama i fizičkim napadima na novinare.

„Nedostatak finansijske samoodrživosti, dodatno pogoršan pandemijom COVID-19, ostavlja medije ranjivim na političke i poslovne interese”, navodi se u dokumentu EK. S tim u vezi se spominje da je javni servis ranjiv na politički uticaj i još uvek je potrebno pronaći održivo rešenje za njegovo finansiranje.

Nedostatak napretka je identifikovan je i u oblasti reforme javne uprave.

„Neprimeren politički uticaj na imenovanja i razrešenja visokih javnih funkcionera i državnih službenika primećen je u nekim slučajevima i Kosovo je ispunilo samo neke svoje obaveze u pogledu kriterijuma zasnovanih na zaslugama”, navodi se u izveštaju o Kosovu te podvlači da je hitna odbnovljena posvećenost reformi javne uprave.

Severna Makedonija beleži napredak u ključnim poljima

Severna Makedonija koja čeka otvaranje pristupnih pregovora o punopravnom članstvu je dobila relativno pozitivnu ocenu Evropske komisije što se tiče stanja u ključnim poljima koji su neophodni za napredak u procesu evropskih integracija.

U izveštaju stoji da je Severna Makedonija nastavila svoje napore na jačanju demokratije i vladavine prava, uključujući aktiviranje postojećih sistema kontrole i ravnoteže i informisanje o ključnim političkim i zakonodavnim pitanjima. Zemlja je pokazala posvećenost postizanju rezultata u ključnim oblastima osnova.

Navodi se da su opozicione stranke ostale aktivno angažovane u parlamentu i u nekim prilikama podržavale ključne zakone vezane za EU. Dodaje se, međutim, da je parlamentarni rad bio ometen političkom polarizacijom, pogoršanom COVID-19, koji je povremeno uticao na njegove uobičajene funkcije. Ističe se potreba da su potrebni napori da se ojača uloga Parlamenta kao foruma za konstruktivan politički dijalog, posebno na agendi reformi EU.

Izveštaj EK nalazi da je postignut određeni napredak u sprovođenju strategije reforme pravosuđa te da je važno nastaviti sa primenom pravnog okvira i strateških planova koji se odnose na reformu Sudskog saveta i Veća javnih tužilaca. Određeni napredak je takođe utvrđen u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

„Zemlja je nastavila da konsoliduje svoje rezultate u istraživanju, procesuiranju i suđenju u nekoliko slučajeva korupcije, uključujući i na visokom nivou, i ojačala svoj institucionalni okvir”, navodi se u dokumentu.

Što se tiče zakonodavnog okvira za borbu protiv organizovanog kriminala, ekperti EK smatraju da je on u skladu sa evropskim standardima, ali dodaju da se moraju nastaviti napori za implementaciju ove strategije. Određeni napredak je postignut na operativnom nivou, ali je potrebno učiniti više na poboljšanju efikasnosti sprovođenja zakona u borbi protiv određenih oblika kriminala, poput pranja novca i finansijskog kriminala. Koordinacija ostaje ključna za sve aktere uključene u borbu protiv organizovanog kriminala.

U poglavlju koje se tiče slobode izražavanja, ocenjuje se da je Severna Makedonija postigla određeni nivo pripreme te da je postignut ograničen napredak.

„Opšti kontekst je povoljan za slobodu medija i omogućava kritičko medijsko izveštavanje, iako je došlo do povećanih tenzija tokom krize COVID-19”, navodi se u dokumentu.

U oblasti regionalne saradnje, navodi se da je Severna Makedonija održala dobre odnose sa drugim zemljama proširenja i nastavila se angažovati u regionalnim inicijativama.

„Postojeće bilateralne sporazume, uključujući Prespanski sporazum između Severne Makedonije i Grčke, kao i Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji sa Bugarskom, potrebno je da sve strane primene u dobroj veri”, poručuje se u dokumentu.

Albanija pozitivno ocenjena za pravosuđe i borbu protiv korupcije

Izveštaj posveċen Albaniji, zemlji koja takođe čeka na otvaranje pregovora o članstvu, podvlači neophodnost poboljšanja dijaloga između parlamentarne veċine i opozicije kako bi sarađivali sa svim delovima društva na daljem napretku programa reformi EU i pristupnim pregovorima.

Albanija je dobila pozitivnu ocenu što se tiče sprovođenja sveobuhvatne reforme pravosuđa. Konkretno, navodi se u izveštaju, to je dostiglo važnu prekretnicu krajem 2020. godine, imenovanjem tri nova sudije u Ustavni sud.

Ocenjuje se da je dobro napredovala privremena ponovna evaluacija svih sudija i tužilaca (proces provere) te da je ovaj proces dao opipljive rezultate, što je takođe uslov za organizovanje prve međuvladine konferencije čime se obeležava otvaranje pristupnih pregovora.

EK ocenjuje da je Albanija ostvarila određeni napredak i u jačanju borbe protiv korupcije.

„Sve u svemu, implementacija Međusektorske strategije za borbu protiv korupcije je na dobrom putu”, ocenjuje se u izveštaju. Dodaje se da „iako je provera pravosudnih članova administrativni proces, ona daje rezultate u borbi protiv korupcije jer se sudije i tužioci koji su razrešeni, kao rezultat provere, privode pravdi.

Eksperti EK ocenjuju da je Albanija učinila dalje napore da stvori solidne rezultate u borbi protiv korupcije, iako to ostaje cilj koji zahteva političku volju i dalje strukturirane i dosledne akcije.

„Osude u predmetima koji se odnose na visoke zvaničnike i dalje su ograničene, negujući kulturu nekažnjivosti na višim nivoima države”, podvlači se u dokumentu.

Opipljivi rezultati su identifikovani i u borbi protiv organizovanog kriminala, uključujući pojačanje saradnje sa državama članicama EU i Europolom.

U izveštaju se ocenjuje da je Albanija ostvarila ograničen napredak u implementaciji mape puta za stvaranje pogodnog okruženja za civilno društvo.

„Ipak, albansko civilno društvo uspelo je da pruži podršku i usluge najugroženijim ljudima pogođenim pandemijom COVID-19”, podvlači se u dokumentu.

Što se tiče osnovnih prava, Albanija je u skladu sa međunarodnim instrumentima o ljudskim pravima i ratifikovala je većinu međunarodnih konvencija u vezi sa zaštitom osnovnih prava.

Nedostatak napretka je Evropska Komisija identifikovala u slobodi izražavanja.

„Atmosfera verbalnih napada, klevetničkih kampanja i zastrašivanja novinara nije se poboljšala. Napetosti između političkih aktera i novinara porasle su tokom krize COVID-19 i u kontekstu parlamentarnih izbora. Prijavljeni napadi na novinare nisu rezultirali pravosnažnom osudom”, podvlači se u izveštaju.

U Izveštaju za Albaniju se još naglašava potreba poboljšanja koordinacije unutar administracije, posebno u pogledu integracije u EU. Traži se od albanskih vlasti da i dalje konsoliduju teritorijalnu administrativnu reformu kao deo šire agende decentralizacije.

Čitajte više