Robot koji pliva inspirisan je parazitskom ribom starom 400 miliona godina

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Robot AgnathaX je napravljen po uzoru na lamprey, ribu bez vilica koja siše krv i koja se evolucijom u velikoj meri nije promenila u poslednjih nekoliko stotina miliona godina.
Robot koji pliva inspirisan je parazitskom ribom starom 400 miliona godina_616e00d0cfbda.jpeg
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Robot je dizajniran za proučavanje kičmene moždine i perifernog nervnog sistema

AgnathaX je dobio ime po latinskoj reči bezvilični (agnatha) i rimskom broju X, zbog 10 međusobno povezanih modula koji čine veštačku kičmenu moždinu robota. Srećom, sisanje krvi nije deo programa ovog robota. Kamilo Melo, izvršni direktor kompanije za biorobotiku KM-RoBoTa i postdoktorski istraživač na Švajcarskom saveznom institutu za tehnologiju u Lozani, kaže da je robot dizajniran za proučavanje kičmene moždine i perifernog nervnog sistema ribe koja se zove lamprey.

Kamilo kaže da nas ove životinje mogu naučiti mnogo o nama samima, jer su njihova kičmena moždina i periferni nervni sistem naši daleki rođaci, uglavnom nepromenjeni u poslednjih nekoliko stotina miliona godina evolucije. Tim kaže da je njihov robot za plivanje pomogao da se otkriju nove informacije u dugotrajnoj debati u neuronauci o tome kako centralni i periferni nervni sistem međusobno deluju radi koordinacije kretanja. To istraživanje je objavljeno u časopisu Science Robotics u avgustu ove godine.

Nakon što je napravio brojne rezove i poremećaje u kičmenoj moždini robota, tim je posmatrao kako je robot još uvek u stanju da pliva, jer su senzori sa spoljne strane (koji imitiraju periferni nervni sistem) omogućili robotu da oseti vodu i u skladu sa tim da zadrži talasasti obrazac plivanja. Primena robotike u ovoj vrsti istraživanja omogućila je naučnicima da proučavaju stvari kao što su posekotine na kičmenoj moždini, a da pritom ne moraju da povrede ni jednu životinju. Kamilo je otkrio da bi sledeći koraci za ovaj projekat mogli uključivati pokušaje upravljanja robotom i testiranje njegove sposobnosti da pliva kada dođe do poremećaja, u nemirnijim vodama. Još dalje, kaže Melo, ovo istraživanje bi moglo pomoći u informisanju o razvoju buduće plivačke robotike, posebno u oblasti istraživanja okeana.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.