Uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Potrebno je naglasiti da društvene mreže nisu same po sebi ugrožavajuće, već je to njihova prekomerna upotreba (zavisnost), zatim sadržaj kom mladi mogu biti izloženi, a nije primeren njihovom uzrastu, kao i nasilje kom mogu biti izloženi u cyber prostoru.
Uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih_616a0e6d679ed.jpeg
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Društvene mreže sastavni su deo savremenog načina života kod gotovo svih generacija. Toliko su postale rasprostranjene i lako dostupne da se verovatno svi nekad zapitamo kako smo uopšte do nedavno bez njih funkcionisali. Mlađim generacijama drugi oblici posredne komunikacije, recimo putem fiksnog telefona, su praktično nepoznati.

Naš društveni život bitan je faktor našeg mentalnog zdravlja. Kroz njega, između ostalog, zadovoljavamo potrebu za prihvatanjem, pripadanjem, ispunjenošću, povezivanjem. Suprotno tome, kada sve to izostaje, stvara se pogodno tlo za razvoj različitih problema mentalnog zdravlja. Društvene mreže su nam pružile mogućnost lakše, besplatne komunikacije sa ljudima bez obzira na to gde žive, kao i brzu i jednostavnu razmenu informacija. Međutim, nakon sada već velikog broja istraživanja, sa velikom sigurnošću se može govoriti o negativnim aspektima istih. Ono što se ističe kao opšti zaključak je da što smo više umreženi, to smo otuđeniji. Ove studije sprovode i sami tvorci društvenih mreža, ali se negativni aspekti, iako su ih svesni, zanemaruju zarad profita. Istraživanja se prvenstveno bave uticajem Facebook-a, Instagram-a, TikTok-a, Snapchat-a – platformi koje su vizuelne i gde se dobijaju povratne informacije u vidu lajkova, komentara, šerovanja.

U ovom tekstu bavićemo se time sa kojim problemima mentalnog zdravlja, a koji se sreću među mlađom populacijom, upotreba društvenih mreža može biti u vezi. Naravno, potrebno je naglasiti da društvene mreže nisu same po sebi ugrožavajuće, već je to njihova prekomerna upotreba (zavisnost), zatim sadržaj kom mladi mogu biti izloženi, a nije primeren njihovom uzrastu, kao i nasilje kom mogu biti izloženi u cyber prostoru.

Ono što podstiče zavisnost jeste trenutni osećaj zadovoljstva koji osobu preplavi kada dobija lajkove, pratioce, pozitivne komentare. To je pozitivno potkrepljenje koje aktivira lučenje dopamina, što, dalje, stvara zavisnost od istog kada je upotreba prekomerna, nekontrolisana, kao i kod svih oblika zavisničkog ponašanja. Na ovaj način se, takođe, stvara i iluzija o sopstvenoj grandioznosti, naročito kod onih osoba koje su po strukturi narcisoidne. U realnom svetu sigurno nam neće 100 ili više poznatih i nepoznatih ljudi reći kako im se dopadamo, kako smo lepi, doterani, zgodni, privlačni. Moramo priznati da, i kada bi se tako nešto desilo, za većinu ljudi to bi bilo neprijatno, zastrašujuće iskustvo.

Društvene mreže, anksioznost i ,,strah od propuštanja’’. S obzirom na to da su društvene mreže u današnje vreme samo na klik od nas, i da je to mesto na kom se odvija gotovo sve, kod velikog broja mladih primećen je takozvani strah od propuštanja nečeg. Srž ove pojave zapravo je anksioznost, konstantan osećaj napetosti koji je praćen kompulzivnim prelistavanjem društvenih mreža, kako bi osoba bila ,,u toku sa svim dešavanjima’’. To se dalje odražava na kvalitet sna, zapostavljanje obaveza, nemogućnost fokusiranja pažnje ka drugim aktivnostima, što intenzivira anksioznost i vodi ka razvoju nekog od anksioznih poremećaja. Osobe kod kojih postoji strah od propuštanja pokazuju intenzivnu uznemirenost, čak i paniku kada, recimo, izgube Internet konekciju, istroši im se baterija na telefonu, i slično.

Društvene mreže mogu pogodovati i produbljivanju socijalne anksioznosti. S jedne strane, pružaju mogućnost da osobe sa socijalnom anksioznošću lakše ostvaruju kontakte i povežu se sa ljudima sličnih interesovanja, ali, s druge strane, povećan je i rizik da će se još više izolovati i otuđiti od socijalnih kontakata u realnom svetu.

Društvene mreže i depresija. Razvoj depresije može biti podstaknut kod onih mladih koji stavljaju znak jednakosti između društvenih mreža i ,,ideala’’ kao što su popularnost, uspeh i prihvaćenost. To znači da oni broj lajkova, komentara, šerova i pratilaca vide kao izvor ličnog vrednovanja i na osnovu istih grade svoj identitet. Ukoliko to izostaje, sebe mogu početi da doživljavaju kao manje vredne, odbačene, nebitne, što dalje, osim za depresiju, može biti pokretač i za suicidalne misli i/ili namere. U vezi sa ovim je i naredna stavka – iskrivljena slika o sebi – koju smo izdvojili kao poseban problem. Okidač za depresiju svakako može biti i cyber nasilje – objavljivanje laži i tračeva, uvredljivih slika i komentara, pretnje, izbacivanje iz grupa. Razvoju depresije će, takođe, pogodovati i zanemarivanje fizičke aktivnosti, kretanja, druženja u realnosti usled zavisnosti od društvenih mreža.

Društvene mreže i iskrivljena slika o sebi. Značajan broj tinejdžerki (ali i starijih adolescentkinja) društvene mreže posmatra kao mesto za ,,reklamiranje’’ svog fizičkog izgleda, te za obradu fotografija koristi mnogobrojne filtere kako bi prikazivale ,,savršenstvo’’, što je pokazatelj veoma niskog samopouzdanja. Sa ekspanzijom društvenih mreža, posebno učestalo je postalo poređenje sa drugima, što se ističe kao posebno karakteristično ponašanje kod osoba ženskog pola, koje proizvodi i učvršćuje nesigurnost čak i tamo gde ona nije primarno čvrsta. Istraživanja su pokazala da kada nezadovoljstvo sopstvenim izgledom postoji nezavisno od društvenih mreža (zbog bubuljica, masne kože, kilaže – što je sve očekivana pojava u pubertetu) društvene mreže su tu da hrane i intenziviraju ovaj neprijatan osećaj. Tome naročito pogoduje Instagram. Poređenje sa drugima je inače pogrešno jer ćemo se tako uvek porediti samo sa onim što nam oni dozvole da vidimo, tj. sa takozvanom socijalnom maskom.

Društvene mreže su nametnule ,,standarde lepote i seksualne atraktivnosti’’ te poređenje sa ,,savršenstvom’’ kod devojaka neretko dovodi do poremećaja telesne šeme – osoba počinje u ogledalu da vidi samo svoje mane, nikada nije zadovoljna svojim izgledom, nikada nije dovoljno mršava/zgodna, provokativna (jer ogledalo nema filter i Photoshop). To dalje vodi u jednu od dve krajnosti – ili u povučenost i nesigurnost koja će se odraziti na celokupno funkcionisanje, ili u preterano bavljenje sopstvenim izgledom i brojne estetske intervencije. Velika je šansa da će se kod ovih osoba razviti i neki od poremećaja ishrane.

Društvene mreže i problemi sa pažnjom. Provođenje puno vremena na društvenim mrežama, pre svega danonoćno prelistavanje sadržaja koji se postavlja, ,,trenira’’ naš mozak da konstantno prelazi sa jedne draži na drugu i biva izložen velikom broju mahom beskorisnih informacija koje se i ne obrađuju na valjan način već ostaju na površnom nivou. Vremenom to može dovesti do toga da naša mogućnost fokusiranja pažnje ,,zakržlja’’, te da koncentrisanje na čitanje knjige ili dužeg teksta postane nemoguća, nepodnošljivo naporna i dosadna misija. To se dalje može odraziti i na sveukupne intelektualne sposobnosti. Ovaj problem društvenih mreža će naročito doći do izražaja kod mladih osoba koje već imaju predispoziciju za poremećaje pažnje.

Možemo da zaključimo da će negativnim uticajima društvenih mreža više biti izložene one osobe koje nemaju izgrađeno samopouzdanje i kod kojih nije razvijena rezilijentnost (adekvatno nošenje sa spoljašnjim stresorima). Kod mladih su ovi aspekti svakako tek u fazi razvoja, i adolescencija sama po sebi nosi mnogobrojne nesigurnosti i preispitivanja te je i očekivano da će mladi u ovom periodu odrastanja biti podložni lošim stranama virtuelne komunikacije. Međutim, jasno je koliko je onda u današnje vreme neophodno da roditelji neguju odnos poverenja sa svojom decom, da deca osećaju slobodu da sa roditeljima razgovaraju na različite teme, da sa njima dele svoje probleme, strahove, brige, nesigurnosti. Kada deca imaju dobro razvijeno bazično samopouzdanje, samoprihvatanje, neće im biti potrebna ,,publika’’ koja će im reći da li i koliko vrede ili ne vrede. Takođe, treba kod dece negovati uverenje da je u redu da na društvenim mrežama prate ono što nije popularno i da imaju svoja interesovanja koja su drugačija u odnosu na interesovanja većine vršnjaka, zatim da je u redu da nemaju sve društvene mreže i da Internet ne čine samo društvene mreže, da ne žele negde da budu tagovani i slično. Neizostavno je da i roditelji svojim primerom pokazuju odgovorno ponašanje u virtuelnom svetu, te da deci pruže alternativu kada je u pitanju struktura vremena – više zajedničkih aktivnosti, vannastavnih sadržaja, druženja van društvenih mreža.

Čitajte više