Loše mišljenje o ljudima najviše kvari srce

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Dunjaluk je nemilosrdan i svakodnevno melje ljude: podstanara koji na kraju mjeseca nema novac za kiriju, bolesnika koji je skoro potrošio lijekove a nema novac da kupi druge...
Ilustracija: Alberto Pozo
Ilustracija: Alberto Pozo
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, znao je da čovjeku prijeti najveća opasnost od njegovog srca, stoga je želio očistiti srca muslimana, pa je jednog dana rekao svojim ashabima: ”Čuvajte se sumnje, jer je sumnja najlažniji govor, i ne uhodite jedni druge, ne špijunirajte jedni druge, ne zavidite jedni drugima, ne prekidajte međusobne odnose i ne mrzite se, već budite, o Allahovi robovi, prava braća!”

Ibnul-Kajjim el-Dževzijje često je u svojim djelima spominjao riječi Ebu Bekra ibn ‘Ajjaša: ”Ebu Bekr i Omer nisu vas pretekli sa mnogo dobrovoljnog posta i namaza, već sa onim što se učvrstilo u njihovim srcima (tj. snagom imana i čistoćom srca).”

Loše mišljenje o ljudima najviše kvari ljudsko srce. Prenosi se da je jedan od drugova Ibrahima ibn Edhema prošao pored njega dok je on sjedio sa ostalim svojim drugovima, pa ih je pogledao i nije nazvao selam. Neki od njih su mu rekli: ”Ibrahime, jesi li vidio kako nas gleda, a nije nas ni poselamio?” Ibrahim ibn Edhem, rekao je: ”Možda ga je snašla neka nevolja. Niko se ne okreće od svojih prijatelja i ne ponaša se tako zbunjeno, osim onaj koga je pogodila nevolja i iskušenje.”

Zatim je Ibrahim ustao sa svog mjesta i krenuo za njim, a kad ga je sustigao, rekao mu je: ”Zašto nas nisi pozdravio, prijatelju?” Rekao je: ”Moja žena treba da rodi, a ja nemam novca da kupim ono što joj treba.” Ibrahim se vratio svom društvu i rekao im: ”Dva puta smo mu učinili zulum – jednom smo loše mislili o njemu, a jednom smo ga ostavili i zanemarili tako da je zapao u nepriliku zbog svoje potrebe.”
Zatim ih je ostavio, otišao svojoj kući i u kući našao samo dva dinara, pa je za jedan dinar kupio meso, med, ulje i brašno te požurio do kuće svog prijatelja. Kada je pokucao na vrata, žena njegovog prijatelja upitala je: ”Ko je na vratima?” Rekao je: ”Ibrahim ibn Edhem, uzmi ove stvari ispred vrata, Allah ti pomogao!” Kada je otvorila vrata, pronašla je namirnice na kojima je bio drugi dinar, pa je počela govoriti: ”Allahu moj, nadoknadi Ibrahimu ibn Edhemu za ovaj dan!”

Dunjaluk je nemilosrdan i svakodnevno melje ljude: podstanara koji na kraju mjeseca nema novac za kiriju, bolesnika koji je skoro potrošio lijekove a nema novac da kupi druge, oca od kojeg fakultet traži novac za sinovljevu ratu, a on ne može da nađe novac, dužnika kojem je došlo vrijeme da otplati dug, ali on nije uspio sakupiti potreban iznos, i mnoge druge.

Tako ti Allaha, reci mi, ako takvi hodaju ulicama zabrinuti i zbunjeni, zar su oni krivi za to?! Možda je neko takav prošao pored tebe i nije te primijetio, niti pozdravio od tereta brige i duga, iako se dobro poznajete. Zato imaj lijepo mišljenje o ljudima i ne otežavaj im ionako teško dunjalučko breme, već pokušaj da im olakšaš i odagnaš brigu i nevolju, pa će i Allah odagnati tvoju brigu i nevolju na dunjaluku i na Ahiretu.

Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić

Čitajte više