Analiza trenutnog političkog stanja u regionu

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Nema te istočne i zapadne sile koja može otuđiti ijednu stopu Bosne i Hercegovine, a da će im to Bošnjaci dozvoliti.
Analiza trenutnog političkog stanja u regionu_61681200447b2.jpeg
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Posle ovih političkih zbivanja koja se dešavaju u poslednjih 15-ak dana o kojima sam pisao i u prošloj kolumni, samo bih da se naslonim na prošli tekst.

Najprije bih napravio komparaciju između ’90-ih godina prošlog vijeka i ovog vremena danas. Pravim komparaciju zbog toga što se stvari identično ponavljaju i o kojima sam već pisao, a danas to vidi svaka budala. Pisao sam već o političkom smradu ’90-ih godina i taj smrad potpuno je identičan ovome današnjem, razlika je samo u tome što su današnji nosioci uloga samo druga imena i prezimena.

’90-ih godina nosioci sveg zla koje se dogodilo su bili Milošević i Tuđman, danas su to Vučić i Milanović, gde je Vučić sam priznao da se u 90% slučajeva slaže sa čovekom sa kojim se najviše mrzi, ali po pitanju Bosne i Hercegovine imaju isti stav, a to je deoba Bosne i Hercegovine.

Imali smo u Bosni u vrijeme rata koaliciju unutar Bosne dvojice protiv jednog, Karadžić – Boban, koji su zajednički sudjelovali u pokušaju pravljenja Velike Srbije i Banovine Hrvatske.

Danas imamo koaliciju dva protiv jednog, Dodik – Čović, koji bi isto tako hteli baš ono što su hteli Milošević i Tuđman, Boban i Karadžić.

Međutim, ’92. godine to im nisu dozvolili neki obični momci, sasvim obični, u farmerkama, kratkim majicama i patikama. Malo kasnije, Armija Bosne i Hercegovine na čelu sa generalima Halilovićem, Dudakovićem, Šehovićem, Delićem, Imamovićem, Drekovićem koji su imali obične Bosance u svojim redovima koji Bosnu i Hercegovinu više vole od svega na svijetu, čak u nekim slučajevima i od sopstvene porodice.

To su bili oni pravi Bošnjaci, napijeni sa izvora Kur’ana iz koga su crpeli svoju najveću snagu, neverovatnu snagu.

E zbog takvih ljudi ubijeđen sam da lažu svi oni koji misle da se na kraju neće pitati Bošnjaci.

Nema te istočne i zapadne sile koja može otuđiti i jednu stopu Bosne i Hercegovine, a da će im to Bošnjaci dozvoliti.

Ovih dana, kao što sam ranije pisao, Memorandum II, izdanak SANU-a, dolazi do kraja sam od sebe. Naprosto, prisustvujemo propasti “Srpskog svijeta” koji je tako zdušno bio podržan od istih snaga koje su ga od sredine 19. vijeka podržavale – Srpske pravoslavne crkve, Srpske akademije nauka i umetnosti i Kluba književnika.

Tvrdim, a 64. mi je godina, tako da mogu analitički da poredam stvari, pa uzimam pravo da mogu nešto i u futuru da kažem, a to je da patriote Bosanske ovu situaciju treba da shvate najozbiljnije.

Proslavljeni generali, ako nisu prestali da igraju šah u penziji, a nadam se da jesu, da se organizuju, da ne prepuste ništa slučaju i da budu spremni, jer oni bi bili ti kojima bosanski narod najviše veruje i za kojim bi rado pošli da postignu šehadet, ili da budu gazije. I svaki Bošnjak koji veruje u Allaha, najviše voli od svih smrti – smrt šehida sa šehadetom na usnama.

Da sumiram, gotovo sam siguran, vrlo brzo će se videti da Srbija iako se sprema dugo, neće smeti da dozvoli sebi još jedan poraz.

Naprotiv, mislim da Srbija mora paziti da nigde u regionu ne opali ni na svadbi metak, jer bilo gde ako pukne, nastaće haos i ničija granica više neće biti sigurna.

Kad ovo tvrdim, mislim na ’94. i ’95. godinu prošlog vijeka, kada nije bila u stanju da mobilizira svoje građane iz Srbije ni za kakav rat, jer su u Bosni počeli da ginu masovno, nisu više imali šta da siluju, nisu više imali koga da pale, nisu više mogli da ubijaju decu, jer su očistili istočnu Bosnu, što im je bila i želja, stara Šešeljeva želja “pojasevi unutar i preko granica drugih država”.

Do sada sam pogađao otprilike kako stvari teku na političkoj sceni i na lokalu i u regionu, a ovih dana počeću da izbacujem tekstove koje sam pisao i prije 10 godina da biste se vi poštovani čitaoci mojih tekstova uverili koliko mi je vrijeme davalo za pravo.

Nema više ’90-ih godina prošlog vijeka, ovo je 2021. godina, a definitivno srpska politika iz sredine 19. vijeka Garašanina, Moljevića, Ekmedžića, Ćosića, imao je jedan pokušaj i Čedomir Antić, pa se povukao, dovena je do kraja.

Ili će pljunuto lizati, ili će biti slomljena na način kakav još nije viđen u zadnjih 100 godina, zato što je ’90-ih nad Bošnjacima izvršeno toliko zverstava o kojima se čak i ne govori, jer to normalan ljudski um ne bi shvatio, pa Bošnjaci o tome ćute.

Vučiću, radi ono što pričaš, a ono što misliš pothitno, jer je minut do 12, zaboravi, izbriši iz pamćenja, jer veruj mi, nećeš biti upamćen onako kako ti govoriš.

Dodik je svakako neslavno okončao svoju političku karijeru, a bol je u stanju da nanese još samo srpskom narodu. Jedina mu je šansa Rusija, jer ukoliko pobegne u Srbiju – moraćete ga isporučiti.

Čitajte više