Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku
Junus ibn Abdul-A’ala, jedan je od učenika imama Šafije koji se nije složio sa imamom Šafijom po određenom pitanju, i svaki od njih je nastavio braniti svoje mišljenje svojim argumentima i dokazima, sve dok se Junus nije naljutio i napustio Šafijino predavanje uputivši se svojoj kući.
Junus ibn Abdul-A’ala ostao je ljut na imama Šafiju dok nije došla noć, a onda je u neko doba čuo zvuk kucanja na vratima svoje kuće, pa je upitao: ”Ko je pred vratima?” S druge strane čuo se odgovor: ”Muhamed ibn Idris.” Junus je rekao: ”Razmišljao sam o svim ljudima koji su nosili ime Muhamed ibn Idris, ali ni u jednom trenutku nisam pomislio na imama Šafiju.” (Nije vjerovao da bi on mogao pokucati na njegova vrata nakon njihove svađe).
Kada je otvorio vrata iznenadio se ugledavši imama Muhameda ibn Idrisa eš-Šafiju.
Tom prilikom imam Šafija mu je rekao riječi koje ukazuju na pristup naših ispravnih prethodnika i istinskih učenjaka u pogledu razilaženja.
Imam Šafija, rekao je:
– Junuse, postoji stotinu pitanja koja nas spajaju i ujedinjuju, a samo jedno koje nas razdvaja.
– Junuse, ne pokušavaj izaći kao pobjednik prilikom svakog razilaženja, ponekad je ”osvajanje” srca važnije od ”osvajanja” stavova.
– Junuse, ne ruši mostove koje si sagradio i prešao preko njih, možda će ti jednom zatrebati da se vratiš.
– Uvijek mrzi pogrešku, ali nemoj mrziti onoga ko ju je načinio.
– Cijelim svojim bićem mrzi grijeh i nepokornost Allahu, ali nemoj mrziti grješnika.
– Junuse, kritikuj govor, ali poštuj govornika.
– Junuse, naša misija je iskorijeniti i pobijediti bolest, a ne bolesnika.
