Posle samita na Brdu kod Kranja: Samo nemojte pitati za EU članstvo

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
EU je za sada potpuno obuzeta sobom, tako će biti i u doglednoj budućnosti, a Zapadni Balkan nije deo te mentalne mape.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Šta je tačno bila svrha samita Evropska unija – Zapadni Balkan?

Čini se da skupovi poput ovog postaju za Brisel redovna vežba u popunjavanju formulara, kao što nastoji da učini i u drugim slučajevima ovih dana u geopolitici.

Samit je omogućio platformu da pokaže šta sve EU pruža šest zemalja regije, ali na kraju je razotkrio koliko je evropski blok disfunkcionalan – i da je članstvo ovih država u Evropi skoro pusta želja.

Naravno, evropske diplomate bi se naljutile zbog ovakvog stava.

Da bi bili sigurni, mogu navesti neke konkretne primere svega što je postignuto na sastanku u Sloveniji 6. oktobra.

Recimo susreti na marginama samita. Imali ste francuskog predsednika i nemačku kancelarku koji su razgovarali sa liderima Kosova i Srbije, pokazujući da odnosi Beograda i Prištine zaokupljuju misli najviših ešalona evropske diplomatije.

Slično, sastanak tokom doručka lidera Severne Makedonije i Bugarske zajedno sa dvojicom predsednika EU može biti pravi pokazatelj da bi mapa puta za deblokiranje veta Sofije na pregovore Skoplja o pristupanju EU mogla da oživi i počne da se primenjuje.

A tu su i drugi konkretni primeri u deklaraciji u čiju su pripremu zvaničnici EU uložili veliki trud nakon nedelja razgovora u Briselu uoči samita.

U ovom dokumentu možete pročitati o 30 milijardi evra koje će EU uložiti u Zapadni Balkan u narednih sedam godina, zatim 2,9 miliona doza vakcine koje je Brisel isporučio regiji uz obećanje da će uz ovu pomoć dostići “slične stope vakcinacije do kraja 2021. godine kao što je prosek EU”.

Takođe, preuzeta je i obaveza da se “postave jasni ciljevi za smanjenje troškova rominga između EU i Zapadnog Balkana”.

U deklaraciji se takođe obećava da će sledeći samit EU- Zapadni Balkan biti održan naredne godine, koji je prema pomenutom dokumentu, sada “redovan događaj”. Ipak, postoji nešto zabrinjavajuće a što bi trebalo da iritira zemlje regije.

Naime, njihovi lideri se često sastaju sa kolegama iz EU, što je treći ovakav skup na visokom nivou u poslednje četiri godine. Ipak, ovi sastanci suštinski nude malo o ključnim stvarima.

‘Nemojte reći da su deo porodice’

Tužna je istina da je prvi samit EU – Zapadni Balkan u Solunu 2003. godine bio daleko najambiciozniji, sa deklaracijom u kojoj je bez sramežljivosti navedeno da je “budućnost Balkana u Evropskoj uniji” i dodaje da “priprema za integraciju u evropske strukture i konačno članstvo u Evropskoj uniji, usvajanjem evropskih standarda, veliki predstojeći izazov”.

Sledeći ovakav samit održan je 15 godina kasnije – 2018. – sa najavom da će se lideri EU i Zapadnog Balkana okupljati jednom godišnje, ali bez konkretnih obećanja.

U ovogodišnjem saopštenju se navodi da “EU još jednom potvrđuje posvećenost procesu proširenja i svoje odluke donete u tom smislu, koje se zasnivaju na kredibilnim reformama partnera, na poštenim i rigoroznim uslovima i na principu vlastitih zasluga”.

Evropske diplomate koje žele da vide region u EU slave činjenicu da je reč “proširenje” ušla u tekst. To je trenutno nivo ambicija.

A da bi se umirili skeptici prema proširenju, poput Danske, Francuske i Holandije, dodata je i rečenica koja glasi: “takođe podsećamo na važnost da EU zadrži i produbi sopstveni razvoj, obezbeđujući kapacitet za integraciju novih članica”.

Ovo je u osnovi diplomatski govor da bi se poručilo “imamo mnogo unutrašnjih pitanja u EU kojima moramo da se trenutno pozabavimo, pa vas molimo da nas uznemiravate postavljajući pitanja o članstvu”.

Nije ni čudo što je prvobitni predlog slovenačkog predsedavanja EU da se doda neka vrsta vremenskog okvira za članstvo za šestorku odmah odbačen.

Bilo je dovoljno samo pratiti izjave lidera EU uoči i na konferenciji za medije nakon samita. Polovina pitanja novinara, a skoro svi su iz različitih zemalja EU, zapravo se nisu ticala Zapadnog Balkana.

Činilo se da su više zainteresovani za večeru lidera EU imali uoči samita, na kojoj su razgovarali o rastu cena energije, strateškoj autonomiji EU nakon haotičnog povlačenja Avganistana i aferi AUKUS zbog koje je Pariz i dalje ogorčen.

EU je za sada potpuno obuzeta sobom, tako će biti i u doglednoj budućnosti, a Zapadni Balkan nije deo te mentalne mape.

To će biti godišnji samiti na kojima će se razmenjivati suptilne izjave i deliti manje više politički pokloni.

Nešto poput porodičnog okupljanja.

Samo nemojte reći da su deo porodice, niti će ikada biti.

Čitajte više