Šta vas se tiče ko vas tuče

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Moglo bi se reći da je ovo zakonsko rešenje neočekivano iskren izraz odnosa vlasti prema prekoračenju ovlašćenja i zlostavljanju građana, kada to čine njeni ljudi.
Foto: Konstantin Novaković
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Upravo je završena javna rasprava o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima kojim Vlada želi da zameni važeći Zakon o policiji. Tačnije, završeno je nešto što je vlast nazvala javnom raspravom, a što ni izbliza ne opravdava taj naziv. Neozbiljno je svoditi javnu raspravu o zakonu koji može imati dalekosežne posledice po prava građana na objavljivanje teksta nacrta zakona na sajtu MUP-a i na tri forme radi organizovana skupa, o čijem održavanju je gotovo nemoguće, bar meni nije uspelo, pronaći ništa ozbiljno ni na internetu.

A nacrt zakona itekako zavređuje pažnju javnosti, jer pored nekih potencijalno korisnih rešenja sadrži više onih koja su, najblaže rečeno, krajnje kontroverzna. Za ovu priliku, za ilustraciju biće dovoljna i samo tri.

Sticajem okolnosti priličnu pažnju privukla je odredba koja je zapravo ne zaslužuje. Odredbu (čl. 355, st. 1, tač. 1) koja predviđa kažnjavanje onog ko „koristi pojam policija bez odobrenja ministra“ mnogi su razumeli tako da se svima generalno zabranjuje korišćenje termina policija, što je izazvalo zabrinutost i reakcije. Ali čak i za naše prilike groteskno deluje i pomisao da bi se upotreba ma kog pojma mogla zabraniti medijima, novinarima, piscima, pesnicima, bilo kome. Reč je samo o nespretnoj, rogobatnoj formulaciji (slična, korektnije formulisana postoji u važećem Zakonu o policiji). Misli se na zabranu da drugi subjekti koriste naziv policija, da se tako nazivaju. Doduše čak i tako nije smislena i mora biti korigovana, jer vojna policija naziv koristi decenijama i sigurno joj za to nije potrebno odobrenje MUP-a.

Neuporedivu veću, najveću moguću pažnju zaslužuju odredbe (čl. 71) kojima se propisuje da policija može da koristi softver za automatsku detekciju i prepoznavanje lica na osnovu biometrijskih karakteristika lica. Reč je o pitanju koje ima kapitalan značaj za pravo na privatnost građana, koje izaziva ozbiljne i oštre polemike širom sveta. U brojnim sredinama ovakav softver je u upotrebi, ali u mnogima izaziva kritike, dok je u nekima došlo i do zabrane korišćenja tzv. inteligentnog video nadzora.

Nedavno su i Ujedinjene nacije svim državama sugerisale moratorijum na upotrebu ovog softvera ukazujući da najpre treba istražiti uticaj ovakvog nadzora na ljudska prava, pre svega na prava na privatnost, slobodu kretanja i mišljenja. Poverenica UN-a za ljudska prava Mišel Bašle naglasila je da primena tehnologija veštačke inteligencije, posebno softvera za prepoznavanje lica, predstavlja pretnju po ljudska prava i da, pogotovo ako se radi o netransparentnoj primeni bez efikasne kontrole, one mogu imati negativne, čak i katastrofalne efekte na ljudska prava. Ona je od svih država zatražila zabranu ili strogo regulisanje primene ovakvih tehnologija.

I velika višestranačka grupa poslanika Evropskog parlamenta pozvala je nedavno Komisiju EU da ojača zakonodavni okvir o veštačkoj inteligenciji, uključujući i zabranu upotrebe biometrijskog nadzora na javnim mestima.

Zašto je kod nas aktuelno sasvim suprotno nastojanje?

Važan motiv za vlast može da bude legalizacija nelegalnog procesa koji već dugo sprovodi. Nepoznat, ogroman broj, hiljade kamere za prepoznavanje lica MUP u saradnji s kineskim partnerom postavlja već godinama, bez učešća javnosti, bez bilo kakve rasprave o posledicama koje totalni nadzor može ostaviti na naše društvo. Instalacija tog sistema od početka je u suprotnosti sa Ustavom i zakonima, a MUP uporno odbija da otkrije ne samo detalje sistema, nego čak i koliko on košta građane Srbije.

Ali po svoj prilici postoji još neprijatniji motiv. U prilog tome govori formulacija u nacrtu novog zakona – nedopustivo fluidna, najšira moguća, tako široka da zapravo omogućava da se softver primeni kad god se poželi i u odnosu na koga god se poželi. To je, posebno u uslovima evidentnog odsustva bilo kakve ozbiljne kontrole, veoma opasno. Brojne policije u svetu ovakav softver koriste za identifikovanje izvršilaca krivičnih dela, ali nema sumnje da se on, pogotovo bez precizno definisanih, restriktivnih uslova za primenu i bez efikasne kontrole primene, može zloupotrebljavati u svrhu nadzora nad licima koja nisu kriminalci nego samo oponenti vlasti, opozicionari, novinari, kritičari i slično. Ova upotreba nadzora je gotovo izvesna kod nas, gde su organi vlasti više puta demonstrirali spremnost da u dnevno-političke svrhe teško zloupotrebe baze ličnih podataka građana. To bi mogao biti i glavni motiv za ovakvo zakonsko rešenje.

Ipak, možda najbizarnija rešenja u novom zakonu su ona kojima se zabranjuje objavljivanje podataka o identitetu ovlašćenih službenih lica MUP-a i predviđa kažnjavanje za njihovo objavljivanje (čl. 355, st.1, tač. 2). Ideja da se praktično cela policija pretvori u tajnu policiju ne samo da nema realno opravdanje i suprotna je Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nego može lako biti teško zloupotrebljena u svrhu skrivanja od odgovornosti službenih lica koja su zlostavljala građane ili prekoračivala ovlašćenja.

Sasvim pojednostavljeno: po važećem zakonu, ako vas neki policajac tuče ili na drugi način maltretira, možete bar da znate ko je on, prezime i broj su istaknuti na uniformi, pa možete nešto i da preduzmete, na primer da javno objavite događaj. A vlast sada namerava da ime i broj zameni šifrom, kombinacijom brojeva i slova koja vam ne govori ništa. I štaviše da, ako nekako uspete da saznate ime i objavite ga, kazni i vas i medij koji ga objavi.

Moglo bi se reći da je ovo zakonsko rešenje neočekivano iskren izraz odnosa vlasti prema prekoračenju ovlašćenja i zlostavljanju građana, kada to čine njeni ljudi. Ono objašnjava i kako je moguće da prošle godine, prilikom razbijanja građanskih protesta, pripadnici policijskih formacija protivno zakonu nisu nosili identifikacione oznake i zašto do danas praktično niko od počinilaca, čak i najdrastičnijih prekoračenja ovlašćenja i najbrutalnijeg zlostavljanja građana, ne samo da nije kažnjen već nije ni identifikovan.

Zbog toga je nerealno očekivanje da će čak i u situacijama kad je to opravdano ministar Vulin ili neko drugi od odgovornih otkriti ko se krije iza šifre. Vlast ovako zapravo poručuje građanima: šta vas se tiče ko vas tuče. Što je, bar ja mislim, ponižavajuća poruka koju građani nikako ne bi smeli ćutke da prihvate.

Čitajte više