Kako sprečiti pojavu sindroma sagorevanja tokom studiranja?

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Uz uspostavljanje ravnoteže između zadovoljenja osnovnih ljudskih potreba i ispunjavanja svakodnevnih obaveza stvara se pogodno tlo za očuvanje mentalnog zdravlja, čime se ujedno i umanjuje šansa da do razvoja sindroma sagorevanja i dođe.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Sindrom sagorevanja smatra se posledicom savremenog načina života i nemogućnosti osobe da na adekvatan način odgovori na različite svakodnevne izazove. Kroz ovaj sindrom telo nam poručuje da mu je potreban odmor, predah, određena promena. Uglavnom se vezuje za poslovni kontekst. Međutim, ovo stanje može biti u vezi sa različitim životnim segmentima u kojima su stres i pritisci kontinuirani.

Tema ovog teksta biće to kako se sindrom sagorevanja može prevenirati tokom perioda studiranja, koji je i sam po sebi stresan usled mnogobrojnih obaveza, jasno utvrđenih rokova, te zbog promene načina života po polasku na fakultet. S obzirom na to da se razvija postepeno, prve znake je moguće uočiti blagovremeno, i, u skladu sa tim, preduzeti određene korake kako bi se sprečilo da se ovaj problem odrazi na celokupno funkcionisanje i raspoloženje mlade osobe. Takođe, uz uspostavljanje ravnoteže između zadovoljenja osnovnih ljudskih potreba i ispunjavanja svakodnevnih obaveza stvara se pogodno tlo za očuvanje mentalnog zdravlja, čime se ujedno i umanjuje šansa da do razvoja sindroma sagorevanja i dođe.

Ne uskraćujte sebi vreme za sebe. Uverenje koje je često prisutno kod osoba koje su u riziku da razviju sindrom sagorevanja je: ,,Ako odvojim malo vremena za svoje lične potrebe, verovatno ću pasti ispit jer nisam dao/-la sve od sebe’’. Kroz aktivnosti koje Vam prijaju zapravo ćete lučiti hormone sreće i zadovoljstva pa tako ,,napuniti baterije’’, relaksirati se, i samim tim biti produktivniji tokom intervala koji su predviđeni za učenje. Nasuprot tome, kada sebi uskratite ovo vreme, u Vama će se gomilati frustracija jer ne zadovoljavate svoje prirodne, ljudske potrebe što će se odraziti i na sam kvalitet Vašeg učinka. U krajnjem će možda dovesti i do prokrastinacije – apsolutnog izbegavanja obaveza koje počinju da se doživljavaju kao okidač intenzivnog osećaja neprijatnosti, anksioznosti. Imajte na umu da je Vašem mozgu neophodan odmor i distanca od obaveza. To znači da je tokom odmora potrebno potruditi se da se ne razmišlja o obavezama, o tome šta naredno treba da se uradi i slično. Stoga, dozvolite sebi da odgledate film, par epizoda serije, meditirate, čitate nešto što nema veze sa fakultetom, prošetate, odete na trčanje, kuvate…

Ne zanemarujte društveni život. Kao i potreba za odmorom, i potreba za druženjem spada u osnovne ljudske potrebe, te čini da se osećate ispunjenije, srećnije, zadovoljnije, a samim tim i motivisanije za obavljanje obaveza. Isto važi i kada je u pitanju partnerski odnos te ni ovaj segment života ne treba da posmatrate kao nešto što će Vam oduzimati vreme za učenje već kao aspekt koji će se, ukoliko je odnos zdrav, pozitivno odraziti na Vas. Druženje i učenje možete povremeno i spojiti pa učiti u grupi, raditi grupne radove i slično. I određene neuspehe, ukoliko se dese, lakše ćete prebroditi uz bliske osobe.

Zadovoljite potrebe za snom, zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću. I ovde govorimo o domenu najosnovnijih životnih potreba. Kada previše ili premalo spavamo, previše, premalo ili nezdravo jedemo duže vreme, kada svom telu uskraćujemo da bude u pokretu – mi smo u disbalansu i naš organizam je u fizičkom stresu. Fizički stres će dalje biti okidač za mentalni stres i pojavu nezdravih, blokirajućih emocija.

Dobro organizujte i planirajte vreme. Uz dobru organizaciju, redovno učenje i izbegavanje preteranog gomilanja gradiva, sasvim je moguće da u svoj dan uključite prethodno navedene stavke. Takođe, na ovaj način izbeći ćete osećaj preplavljenosti obavezama i nepoznatim gradivom pre kolokvijuma i ispitnih rokova. Naravno, to su periodi koji su sami po sebi stresni i svakako da zahtevaju određena odricanja, ali drugačije ćete se osećati kada je gradivo koje treba da utvrdite donekle već poznato. U tome da budete redovni u učenju pomoći će Vam prisustvovanje dobro koncipiranim predavanjima i vežbama.

Postavljajte sebi realne ciljeve. Nerealno postavljeni ciljevi stvoriće osećaj intenzivnog pritiska, što je i ključna stavka u razvoju sindroma sagorevanja. Neostvarivanje tako definisanih ciljeva vodiće ka demotivisanosti, samokriticizmu, nesigurnosti u vlastite sposobnosti. Ovome su naročito sklone osobe koje imaju izraženu crtu perfekcionizma pa teže ka tome da dobijaju visoke ocene, da daju sve u roku, da više teških ispita daju tokom jednog roka, ,,jure’’ prosek, prijavljuju se da rade i ono što nije obavezno i u čemu ne uživaju, i slično. Ukoliko se u ovome pronalazite, bitno je, radi Vašeg celokupnog fizičkog i mentalnog zdravlja, da učite da budete manje strogi prema sebi, da dozvolite sebi greške i da povremeno budete prosečni. Takođe, u postavljanju nerealnih ciljeva ulogu mogu imati i preambiciozni roditelji sa svojim nerealnim zahtevima.

Ne ustručavajte se da potražite stručnu pomoć. Mnogo je mladih koji se suočavaju sa ovom vrstom problema, niste sami u tome. Blagovremeno prepoznavanje simptoma koji ukazuju na sindrom sagorevanja, te preduzimanje koraka ka tome da pomognete sebi svakako će dovesti do toga da Vaše postignuće bude bolje nego dok ste pod konstantnim i kontinuiranim stresom i pritiscima. Ukoliko Vam ne polazi za rukom da korake osmislite i primenite sami, u tome Vam može pomoći i stručno lice.

Čitajte više