Inflacija preti labavoj monetarnoj politici evrozone

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Mada kreatori politike ECB priznaju da su potcenili kratkoročne pritiske na cene, oni i dalje ukazuju na nižu baznu inflacije kao osnovu za labavu politiku.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Skok inflacije u evrozoni u avgustu od tri odsto, na najviši nivo u poslednjih deset godina, povećao je pritisak na Evropsku centralnu banku (ECB) da prekine izuzetno labavu monetarnu politiku uvedenu radi oporavka ekonomije od posledica pandemije COVID-19. Ipak, ECB, kao i većina ekonomista, zasad ocenjuje da rastu cena doprinose jednokratni faktori povezani s pandemijom i predviđa da će inflacija pasti ispod ciljanog nivoa, pišu svetski mediji.

Test nove strategije ECB-a

Podstaknut nedavnim ekonomskim oporavkom u Evropskoj uniji, indeks potrošačkih cena u avgustu je na godišnjem nivou skočio za tri odsto, dok je u julu rast cena bio 2,2 odsto, ukazuje Fajnenšl tajms.

Potrošačke cene nisu rasle tako brzo u 19 zemalja evrozone od novembra 2011. godine, kada je ECB podigla referentne kamatne stope, navodi britanski list, ističući da je avgustovska inflacija premašila očekivanja većine ekonomista.

Rast inflacije u evrozoni na najviši nivo u skoro poslednjih deset godina, prema oceni Fajnenšl tajmsa, povećava pritisak na Evropsku centralnu banku da uspori tempo kupovine obveznica prema vanrednom programu vrednom 1.850 milijardi evra uvedenom za oporavak od pandemijske krize.

Većina ekonomista očekuje da će inflacija biti smanjena sledeće godine, pošto prestanu posledice privremenih faktora povezanih s pandemijom i merama zatvaranja, ali poslednji skok cena i dalje daje municiju konzervativnijoj struji u ECB-u za koju se očekuje da će na sastanku sledeće nedelje tražiti usporavanje kupovine obveznica.

Inflacija raste u mnogim zemljama dok se svetska ekonomija oporavlja od pandemije, povećavajući pritisak na centralne banke da počnu da smanjuju monetarne podsticaje koje su uvele prošle godine, ukazuje Fajnenšl tajms, dodajući da je u SAD, gde je inflacija preko pet posto, predsednik Federalnih rezervi Džej Pauel rekao prošle nedelje da će ove godine početi smanjenje kupovine obveznica.

Brži rast inflacije od očekivanog, ocenjuje list, takođe predstavlja rani test za novu strategiju ECB-a predstavljenu julu kada je blago podigla ciljanu inflaciju na dva odsto i poručila da je spremna da toleriše umereno i prolazno prekoračenje te mete.

Dugoročna očekivanja

Iako najveći skok inflacije u evrozoni u poslednjih 10 godina donosi glavobolju, ECB tvrdi da mnoštvo jednokratnih faktora, uključujući uska grla u proizvodnji povezana s otvaranjem ekonomija posle zatvaranja usled pandemije COVID-19, u najvećoj meri doprinosi rastu inflacije, navodi Rojters.

Na tržištima se očekuje da će inflacija dugoročno biti znatno ispod dva odsto, iako su ove godine ta očekivanja stalno rasla. Kreatori politike ECB-a takođe predviđaju da će inflacija u godinama koje dolaze biti daleko ispod cilja banke, pa su čak prošlog meseca i pojačali svoju posvećenost izuzetno labavoj monetarnoj politici da bi održali pritisak cene.

Glavni ekonomista ECB-a Filip Lejn rekao je prošle nedelje za Rojters da inflatorna iznenađenja i dalje ne osporavaju stavove o privremenoj prirodi pritisaka na cene jer je rast plata, što je neophodan činilac trajne inflacije, ostao slab.

Mada kreatori politike ECB priznaju da su potcenili kratkoročne pritiske na cene, oni i dalje ukazuju na nižu baznu inflacije kao osnovu za labavu politiku.

Bazna inflacija, međutim, takođe je porasla u avgustu. Inflacija, ne računajući nestabilne cene hrane i goriva porasla je na 1,6 odsto sa 0,9 odsto, dok je još uža mera rasta cena, koja isključuje alkohol i duvan, porasla na 1,6 odsto sa 0,7 odsto.

Tržišta su ravnodušno primila vest o skoku inflacije s rastom vrednosti berzanskih indeksa, što sugeriše da je narativ i privremenoj inflaciji i nastavku labave politike ECB-a u godinama koje dolaze i dalje u fokusu, navodi Rojters, uz ocenu da su podaci ipak neugodni za ECB.

Privremeni faktori

Povećanje inflacije je bilo tako veliko delom i zato što su neke cene bile mnogo niže pre godinu dana zbog jednokratnih faktora povezanih s pandemijom COVID-19, ističe Asošiejtid pres.

Cene nafte, posle pada pre godinu u vreme najdublje pandemijske recesije, doprinele su povećanju troškova energije za 15,4 odsto. Poslednji podaci takođe odražavaju druge prolazne činioce, poput pomeranja početka letnje rasprodaje u Francuskoj i Italiji i isteka nemačkih poreskih olakšica za kupovinu u maloprodaji.

Ekonomisti su naveli niz dodatnih razloga za nedavno povećanje cena u Evropi, ukazuje AP. Neki hoteli i turističke kompanije povećali su cene posle kraja pandemijskih zatvaranja, dok su prekidi u lancu snabdevanja i više cene sirovina podigli cene proizvođača kako je rasla ekonomska aktivnost.

Pitanje inflacije, ipak, ističe AP, dobija svetsku pažnju, posebno pošto je američka potrošačka inflacija u julu dosegla 5,4 odsto. Međunarodni monetarni fond kaže da smatra da će se inflacija sledeće godine u većini zemalja vratiti na nivo pre pandemije, ali dodaje da postoji velika neizvesnost oko toga, zbog čega je upozorio centralne banke da će možda morati da preduzmu mere ako povećanje cena bude trajnije.

Budući da su mnogi faktori privremeni, ekonomisti ne očekuju da će ECB pokušati da je suzbije smanjenjem programa podsticaja ili povećanjem kamatnih stopa. Poslednja projekcija ECB izdata u junu predviđa da će inflacija ove godine dostići 1,9 odsto, a da će sledeće godine pasti na 1,5 odsto.

Globalni problem

Posle najnovijeg evropskog inflatornog iznenađenja, možda je vreme za globalni odgovor na globalni problem, ocenjuje Volstrit džurnal u uredničkom komentaru.

Kao i u SAD i Velikoj Britaniji i u Evropskoj uniji se iznose uobičajeni argumenti da je visoka inflacija prolaznog karaktera, ali će, navode urednici konzervativnog američkog lista, ako se pokaže da je inflacija uporna, predsednica ECB-a Kristin Lagard (Christine Lagarde) morati da odustane od izuzetno labave politike koja uključuje program kvantitativnog popuštanja kupovinom obveznica koji je postao glavno oruđe ECB-a za smanjenje troškova zaduživanja država.

Vest objavljena u utorak, 31. avgusta, o skoku cena u evrozoni podvlači da je trenutni nalet inflacije globalna stvar, ocenjuje konzervativni Volstrit džurnal, dodajući da monetarne vlasti sve češće to koriste kao izgovor da zadrže trenutnu politiku i da niko ne želi da raspravlja kada bi centralne banke trebalo da počnu koordinirani izlazak kriznih mera uvedenih zbog korona virusa.

Umesto toga, svi to odlažu iz straha da ne budu prvi ili se pretvaraju da počinju da stežu monetarnu politiku iako to ne čine i za očekivati je da će Lagard takođe pokušati da prebaci vruć krompir globalnog monetarnog liderstva, pišu urednici Volstrit džurnala, dodajući da su se nadali da će taj impuls biti prolazan, ali da se pokazao kao previše ušančen.

Čitajte više