Sindrom sagorevanja kod studenata

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Sindrom sagorevanja se najčešće sagledava u kontekstu poslovnih obaveza i ambicija. Međutim, činjenica je da se isti javlja i među studentskom populacijom.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Sindrom sagorevanja javlja se kao odgovor našeg tela na produženi, hronični stres. Na taj način nam, zapravo, naše telo šalje poruku da je zasićeno, da je mentalno, fizički i/ili emocionalno iscrpljeno i da mu je neophodan predah. Ovaj sindrom se ne javlja odjednom i iznenada već se razvija postepeno. Ako se ne uoči u ranim fazama razvoja, simptomi mogu postati ozbiljni, te se značajno odraziti na celokupno raspoloženje i funkcionisanje osobe. Najčešće počinje osećajem hroničnog umora, čime se umanjuje sposobnost nošenja sa svakodnevnim i uobičajenim obavezama i stresom koji ih prati, kao i sama produktivnost i efikasnost. Zatim mogu uslediti demotivisanost, bezvoljnost, povišena anksioznost praćena paničnim napadima, depresivne epizode, manjak samopouzdanja, snižena tolerancija na frustracije, iritabilnost, razdražljivost. Poremećaji sna i/ili apetita su takođe česta propratna pojava.

Sindrom sagorevanja se najčešće sagledava u kontekstu poslovnih obaveza i ambicija. Međutim, činjenica je da se isti javlja i među studentskom populacijom. U literaturi je zastupljen i pojam akademski burnout kojim se opisuje ovo stanje. Studiranje će ne malom broju mladih sa sobom doneti dosta izazova i stresnih događaja – preseljenje u drugi grad i prvo razdvajanje od kuće, život u studentskom domu, upoznavanje novih ljudi, uklapanje u novu sredinu i novo društvo, a ujedno su tu i mnogobrojne nove obaveze. Određena doza stresa je ono što će ih i motivisati da postavljaju sebi ciljeve i teže ka njihovom ostvarenju.

Međutim, kada je stres kontinuiran, kada je celokupno vreme usmereno isključivo ka akademskom postignuću, rizik da će se u nekom trenutku razviti sindrom sagorevanja je visok. Dolazi kao kulminacija nakon kontinuiranog višenedeljnog, višemesečnog ili višegodišnjeg učenja, tokom kog je osoba zapostavljala i/ili potiskivala svoje potrebe, želje, emocije. Karakteristično za osobe koje razvijaju sindrom sagorevanja je da i kada imaju slobodno vreme ne uspevaju da se ,,isključe’’ i posvete sebi već stalno razmišljaju o obavezama koje im predstoje. Posebno je problematično ukoliko nakon uloženog truda izostane uspeh i osećaj satisfakcije koji on nosi, a javi se razočaranje u sebe i preispitivanje sopstvenih sposobnosti.

Osobe kod kojih je izražen perfekcionizam (posebno onaj nezdravi), zatim osobe koje su prekomerno odgovorne, osobe koje imaju izraženu potrebu da sve drže pod kontrolom, kao i one koje nemaju razvijene mehanizme za adekvatno nošenje sa stresom podložnije su tome da razviju sindrom sagorevanja. Takođe, u riziku su i visoko senzitivne osobe na koje veliki broj obaveza, nametnuti ritam i rokovi mogu delovati preplavljujuće.
Dobra vest je da se ovo stanje može uspešno prevazići, te promenom načina života, usvajanjem tehnika za nošenje sa stresom i radom na prevazilaženju rigidnih, a usvajanju fleksibilnijih uverenja sprečiti da se ponovo javi. Za uspeh je, naravno, veoma značajno rano prepoznavanje problema.

Kako prepoznati sindrom sagorevanja kod studenata?

– Prisutan je osećaj konstantnog fizičkog i mentalnog umora, iscrpljenosti, nedostatka energije, bez obzira na to koliko se spava, što je u vezi sa stalno povišenim nivoima hormonima stresa u krvi;
– Česte su glavobolje, bolovi u mišićima, stomačne tegobe;
– Povišena je anksioznost, prisutni su unutrašnji i motorički nemir, javljaju se i napadi panike;
– Izmenjen je uobičajeni ritam spavanja – osoba spava premalo ili previše;
– Izmenjen je uobičajeni princip ishrane – osoba jede premalo ili previše;
– Oslabljen je imunitet;
– Koncentracija je veoma loša, teško se uspostavlja fokus pažnje;
– Osoba ne stiže da spremi ispite/kolokvijume, često odustaje od njih, što ranije nije bio slučaj;
– Stalno je prisutan osećaj prezasićenosti, osoba ima osećaj da ne može više da se nosi sa obavezama i stresom i da treba da odustane;
– Nivo motivacije da se odlazi na predavanja i da se obavljaju tekući zadaci je u padu duže vreme;
– Primetan je nedostatak inspiracije i kreativnosti, koji su ranije bili prisutni;
– Frustracija i iritabilnost su pojačani, mogu biti izražena i osećanja krivice, besa, ljutnje na sebe;
– Često je prisutno preispitivanje sopstvenih sposobnosti i odluka (da li je osoba upisala pravi fakultet, da li zaista želi da se celog života bavi onim što studira, i slično).
Ukoliko prepoznajete sebe u navedenom, najbolje bi bilo da se obratite za pomoć stručnom licu koje će Vam pomoći da razvijete strategije za prevazilaženje ovog problema. Takođe, ukoliko kod neke Vama bliske osobe uočavate simptome sindroma sagorevanja, skrenite joj pažnju jer joj to može pomoći da osvesti problem i blagovremeno preduzme korake ka rešenju. U nekom od narednih tekstova daćemo vam i nekoliko saveta kako da prevenirate ovu pojavu.

Čitajte više