Raskol u Srpskoj listi

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Inače, većina funkcionera Srpske liste ima bar po jedno radno mesto u kosovskom i srpskom sistemu, a samim tim i duple plate.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Branimir Stojanović, bivši zamenik premijera Kosova i bivši član Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba, odlučio je da na lokalnim izborima 17. oktobra izađe kao samostalni kandidat za gradonačelnika Gračanice, opštine sa većinskim srpskim stanovništvom kod Prištine.

Iz Srpske liste ga sada optužuju da “deli” srpski narod na Kosovu, dok iz Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije stižu poruke da će samo kandidati Srpske liste imati podršku zvaničnog Beograda i države Srbije.

Dobar poznavalac prilika na Kosovu, politički analitičar Ranđel Nojkić, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da je pre ili kasnije očekivao raskol unutar Srpske liste ali naglašava da je reakcija Kancelarije za Kosovo na kandidaturu Branimira Stojanovića neprimerena.

“Mislim da uopšte nije u redu da se narod deli na takav način, pogotovo u situaciji u kojoj se nalaze Srbi na Kosovu. Praktično ih dele na rodoljube i one koji su neprijatelji (Srbije) što je neprimereno i nekorektno”, podvlači Nojkić.

On ukazuje i da, prema njegovim izvorima, unutar Srpske liste već neko vreme postoji nezadovoljstvo zbog čega “Beograd pokušava maksimalno da im udovolji”.

“Daju im određene funkcije, nadležnosti i tako dalje. Onda oni ćute, odnosno ne iskazuju javno svoj bes i nezadovoljstvo”, kaže Nojkić i konstatuje da je ovo trenutak kada je to nezadovoljstvo doživelo kulminaciju.

“Srpska lista se ponaša tako kako se ponaša jer su svi debelo zbrinuti materijalno, finansijski i na svaki drugi način…Međutim, nezadovoljstvo koje se javlja kod naroda govori o tome da nemaju (Srpska lista) kredibilitet da uđu u narod i objašnjavaju kako žive dobro i kako im je Srpska lista obezbedila ovo ili ono”, kaže Nojkić.

Inače, većina funkcionera Srpske liste ima bar po jedno radno mesto u kosovskom i srpskom sistemu, a samim tim i duple plate.

Hoće li biti promena u Gračanici?

Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose smatra da Srpska lista ovoga puta može ozbiljno biti ugrožena u Gračanici, imajući u vidu da je Branimir Stojanović bio jedan od osnivača te partije.

“To je zaista ozbiljan izazov za Srpsku listu, jer (Branimir) Stojanović može uzeti veliki broj glasova. To ne znači da će uzeti vlast ali može biti kopča prema drugim osobama koje nisu na Srpskoj listi”, smatra Janjić.

On ocenjuje i da je kandidatura Branimira Stojanovića, kao nezavisnog kandidata na predstojećim lokalnim izborima, dobra stvar za srpsku zajednicu na Kosovu. U ovom trenutku, navodi dalje Janjić, poruke koje stižu iz Kancelarije za Kosovo nisu toliko važne jer ona “brani monopol nad Srbima”.

“Vlasti u Beogradu odlučuju ko će biti kandidat i to otvoreno kaže, čak preti unapred. Generalno, ta politika je loša. Staviti sve argumente na jednu gomilu ili kako narod kaže sva jaja u jednu korpu, nije dobro”, dodaje on.

Kako je sve počelo i šta je sporno?

Branimir Stojanović je pre dva dana poručio da srpsko jedinstvo nema smisla ako ono treba samo po sebi da bude svrha, a ne da se sa njim nešto i učini.

On je to rekao u obraćanju medijima 16. avgusta, nakon što je Centralnoj izbornoj komisiji Kosova predao kandidaturu za učešće na predstojećim lokalnim izborima, zakazanim za 17. oktobar.

Stojanović je odlučio da ovoga puta na lokalne izbore izađe kao samostalni kandidat za gradonačelnika Gračanice, opštine sa većinskim srpskim stanovništvom kod Prištine, jer je nezadovoljan odlukom Srpske liste, vodeće partije Srba na Kosovu koja ima podršku zvaničnog Beograda, da za gradonačelnicu Gračanice kandiduje Ljiljanu Šubarić.

On je naveo da on nema ništa lično protiv Ljiljane Šubarić ali da ona nije poznata meštanima opštine Gračanica.

Potom je Srpska lista 17. avgusta održala konferenciju za novinare na kojoj je bila prisutna i sama Ljliljana Šubarić, a na pitanje novinara da se predstavi javnosti, predsednik Srpske liste Goran Rakić je rekao da to nije moguće jer još nije počela predizborna kampanja.

On je samo kratko naveo da je Ljiljana Šubarić ugledna žena i profesorka na Medicinskom fakultetu u Severnoj Mitrovici, koji funkcioniše u srpskom sistemu Srbije.

Na istoj konferenciji za novinare, koja je sazvana zbog kandidature Branimira Stojanovića, predsednik Srpske liste Goran Rakić nije želeo da odgovara na pitanja novinara, nego je nakon svog izlaganja samo napustio prostoriju.

Ko je Branimir Stojanović?

Branimir Stojanović iz Gračanice je na lokalnim izborima 2013. godine bio izabran za gradonačelnika Gračanice ispred Srpske liste. Zatim je već krajem 2014. godine izabran za zamenika premijera Kosova ispred Srpske liste a potom je bio i državni sekretar u Ministarstvu privrede Vladi Srbije.

U poslednjih godinu dana je bio predsednik privremenog organa opštine Suva Reka kod Prizrena ali kako je sam Stojanović saopštio 17. avgusta, na tu funkciju je podneo ostavku.

Privremeni opštinski organi na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije, a predsednike imenuje Vlada Srbije.

Branimir Stojanović sada tvrdi da je kandidata za gradonačelnika Gračanice ispred Srpske liste određivao sudija Ustavnog suda Kosova Radomir Laban.

“Čovek koji po opisu svoga posla ne bi smeo da se bavi politikom, ali koji je na različite načine, zloupotrebom svoje pozicije, poznanstava ličnih sa pojedinim ljudima uspeo da se nametne i sada on određuje ko će biti kandidat za gradonačelnika Gračanice ispred Srpske liste”, rekao je Stojanović.

Oštre reakcije na Stojanovićevu kandidaturu

Branimir Stojanović za Radio Slobodna Evropa (RSE) nije želeo da daje izjavu uz objašnjenje da još uvek nije počela predizborna kampanja i da neko vreme neće davati izjave za medije.

Međutim, on je na konferenciji za novinare 16. avgusta rekao da njegovom kandidaturom za gradonačelnika Gračanice neće biti poremećeno jedinstvo Srba “već ćemo ovim dati pravo ljudima da iskažu šta je to što misle”.

“Mnogo ljudi je nezadovoljno, mnogo ljudi će na izborima moći da kaže šta je to što misle o načinu na koji način se danas određuju kandidati koji nastupaju ispred Srpske liste”, rekao je Stojanović i dodao da je Srpska lista u poslednjih nekoliko godina “zanemarila svoju strukturu i stvorila neke sive eminencije kakav jeste Radomir Laban koji ima autoritet i pravo da određuje ono što ne bi smeo da radi”.

Sa druge strane, predsednik Srpske liste Goran Rakić je 17. avgusta Branimira Stojanovića optužio da crta metu na čelo Radomiru Labanu.

“Jedan Srbin, dojučerašnji naš član, napao je jedinog srpskog člana, to jest sudiju u Ustavnom sudu Kosova. Postavlja se pitanje zašto je to Bane (Branimir) Stojanović uradio? Koji je (njegov) interes da taj čovek više ne bude srpski predstavnik, to jest sudija Ustavnog suda a znamo da je taj sud vratio 24 hektara zemlje manastiru Visoki Dečani”, rekao je Rakić.

Međutim, Radomir Laban nije bio sudija Ustavnog suda Kosova kada je doneta odluka da 24 hektara zemlje pripada manastiru Visoki Dečani, odnosno Ustavni sud Kosova je 2016. godine doneo odluku prema kojoj 24 hektara zemljišta pripada manastiru Visoki Dečani.

Radomir Laban je sudija Ustavnog suda Kosova postao dve godine kasnije.

Predsednik Srpske liste Goran Rakić je demantovao navode Branimira Stojanovića da Radomir Laban odlučuje o tome ko će biti kandidat za gradonačelnike ispred Srpske liste, napominjući da to radi sama stranka uz konsultacije sa zvaničnim Beogradom.

Na kandidaturu Branimira Stojanovića za gradonačelnika Gračanice je putem saopštenja reagovao i potpredsednik Srpske liste Igor Simić uz navode su “sujeta i neobuzdana lična ambicija pobedile nekadašnjeg člana Srpske liste”.

“Stojanović je vođen ličnom sujetom na žalostan način pao na ispitu vernosti ideji srpske sloge, demonstrirao da nije timski igrač i da je nespreman da prihvati potrebu za stalnim promenama unutar sistema”, naveo je Igor Simić.

Na to Branimir Stojanović, putem posta na Facebook nalogu, odgovara da je zbog takve reakcije i odlučio da se kandiduje za gradonačelnika Gračanice.

“Da sam oportunista verovatno bi sada sedeo na nekom od vaših mesta. Ja nikada nikoga nisam izdao, a vi imate poduži spisak političkog izdajstva i oportunizama. Zato što niste želeli da racionalno saslušate argumente unutar kuće, sada ćete ih slušati javno”, napisao je Stojanović napominjući da podnosi ostavku na mesto u Privremenom organu Suva Reka a da “vi ne možete da izbrojite plate i privilegije”.

Ko je Radomir Laban?

Radomir Laban, koga Branimir Stojanović optužuje da vodi glavnu reč unutar Srpske liste, nije odgovarao na pozive i poruke Radija Slobodna Evropa.

Laban je od avgusta 2018. godine sudija u Ustavnom sudu Kosova. Kako se navodi na zvaničnom sajtu Ustavnog suda, Laban je u periodu od 2011. godine do 2018. bio viši i pravni savetnik u Ustavnom sudu Kosova.

Ustavni sud Kosova čini devet sudija i, na osnovu Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, to treba da budu istaknuti pravnici najvišeg moralnog karaktera, sa najmanje 10 godina profesionalnog radnog iskustva i odlične profesionalne reputacije.

Radomir Laban je bio jedan od kandidata sa najvećim brojem poena za sudiju Ustavnog suda Kosova a imao je podršku Srpske liste. Međutim, uoči imenovanja Radomira Labana na funkciju sudije u Ustavnom sudu Kosova, tadašnji predsednik Hašim Tači (Hashim Thaći) je zatražio dodatnu proveru zbog njegove sumnjive prošlosti, ali je na kraju ipak izabran za sudiju na devetogodišnji mandat.

Inače, Laban je u Srbiji bio osuđen na šest godina zatvora jer je bio deo takozvane “carinske mafije”, grupe osumnjičenih za dela primanja i davanja mita, zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanje isprava.

RSE je ranije izveštavao da je Laban u bekstvu od pravde u Srbiji praktično od 2011. godine. Njegovo ime na srpskoj poternici je još od 2012. godine, dok je na Interpolovoj poternici od 2014. godine.

Zbog kandidature Branimira Stojanovića za gradonačelnika Gračanice oglasio se i direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković. On je u saopštenju naveo da je “kandidatura političkog oportuniste Branimira Stojanovića, koji će se protiv Srpske liste kandidovati na lokalnim izborima u Gračanici, direktna podrška neprijateljima Srbije, onima koji rade protiv Srba i srpskog jedinstva na Kosovu.”

“I zato još jednom glasno ističemo da isključivo kandidati Srpske liste imaju podršku zvaničnog Beograda i države Srbije”, podvlači Petković.

Ubistva srpskih političara nakon lokalnih izbora

Poznavalac političkih prilika Ranđel Nojkić u izjavi za RSE podseća i na lokalne izbore 2017. godine “kada je Oliver Ivanović ispred SDP-a ( Sloboda, demokratija, pravda) bio ozbiljan protiv kandidat Srpskoj listi”.

“Možda nije adekvatno upoređenje ali Oliver Ivanović je bio veliki problem Srpskoj listi. Još jednom ponavljam, ne želim da poredim to kako se završila situacija sa Oliverom, sada je nemoguće da se tako nešto ponovi, ali zabrinutost je tu”, kaže Nojkić.

Oliver Ivanović je ubijen januara 2018. godine, samo par meseci nakon lokalnih izbora na Kosovu na kojima je bio nosilac liste “Sloboda demokratija pravda – Oliver Ivanović”.

Tokom predizborne kampanje za te lokalne izbore, koji su održani novembra 2017. godine, četvoro kandidata se povuklo sa njegove liste zbog zastrašivanja a lično Ivanoviću je u Severnoj Mitrovici zapaljen i automobil.

Tada je sa osvojenih 1.051 glasova dobio odborničko mesto u Skupštini opštine Severna Mitrovica.

Takođe, Ivanović je početkom 2014. godine bio jedan od kandidata za predsednika opštine Severne Mitrovice, kada je uhapšen pod sumnjom da je počinio ratni zločin nad kosovskim albanskim civilima tokom 1999. i 2000. godine. Godine 2016. je osuđen na devet godina zatvora da bi Apelacioni sud Kosova februara 2017. naložio ponovno suđenje. U aprilu mu je ukinut kućni pritvor i omogućeno mu je da se brani sa slobode.

Na isti dan (16. januar) kada je ubije Oliver Ivanović, ali četiri godine ranije (2014), u Severnoj Mitrovici je ubijen i Dimitrije Janićijević koji je na lokalnim izborima 2013. godine učestvovao ispred Samostalne liberalne stranke. To su bili prvi lokani izbori koji su po kosovskom sistemu organizovani u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova.

Te 2013. godine je, uz podršku zvaničnog Beograda, je i formirana Srpska lista. Od tada je vodeća partija kosovskih Srba koja na svim lokalnim i parlamentarnim izborima dobija oko 90 odsto glasova birača iz redova srpske zajednice.

Na poslednjim parlamentarnim izborima, Srpska lista je osvojila svih deset zagarantovanih mesta u Skupštini Kosova rezervisanih za srpsku zajednicu. Takođe, na čelu svih deset opština sa srpskom većinom na Kosovu su iz Srpske liste.

Čitajte više