Koliko su pouzdana istraživanja javnog mnjenja?

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Referendum o „Bregzitu“, izbori u SAD sa Trampom ili izbori u njemačkoj pokrajini Saksonija-Anhalt: istraživači javnog mnjenja tri puta su griješili. Da li su predizborne ankete postale neprecizne?
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

„Ankete nisu postale nesigurnije, već preciznije“, kaže Tomas Vind, osnivač i direktor Instituta za komunikaciju sa ciljnim grupama. Taj stručnjak za ispitivanja javnog mnjenja vidi, međutim, problem „u odnosu prema anketama“:

„Svakog dana se prezentira neka nova brojka; to stvara vrtlog“, kaže Vind.

Više anketa, manje učesnika

Politikolog i publicista Frank Bretšnajder koji je objavio više studija o istraživanjima javnog mnjenja i predaje na Uiniverzitetu u Hoenhajmu, potvrđuje taj trend. Prema njegovim istraživanjima, u Njemačkoj su se broj predizbornih anketa i izvještavanje o njima od 1980. naovamo – više nego udesetostručili.

Jedna od posljedica je da je sve manje ljudi spremno da učestvuje u anketama. Prema međunarodnoj studiji pod nazivom „Greške predizbornih anketa u prostoru i vremenu“ (Election polling errors across time and space), prije 20 godina u anketama je učestvovalo oko 30 odsto onih od kojih se to tražilo, a danas je takvih manje od deset odsto.

U studiji aktuelizovanoj u junu 2020, analizirani su 351 savezni izbori u 45 država sa više od 30.000 anketa između 1942. i 2017. Autori studije su Vil Dženings, profesor političkih nauka na Univerzitetu Sautempton u Velikoj Britaniji i Kristofer Vlezijen, profesor istraživanja javnog mnjenja na Univerzitetu u Teksasu. Oni smatraju da je razvoj situacije zabrinjavajući: „To ugrožava reprezentativnost anketa i vodi u greške i odstupanja“.

Kvalitet slučajnog uzorka

Da li je jedna anketa reprezentativna – o tome odlučuje kvalitet slučajnog uzorka. Sistematski problem je pri tom ophođenje s grupom neodlučnih.

„Pouke iz anketa pred izbor američkog predsjednika Trampa ili pred referendum o Bregzitu pokazuju da se do određenih ciljnih grupa ne stiže“, objašnjava Tomas Vind. Grupa neodlučnih se ne ugrađuje u računicu i tako je i sa dugogodišnjom anketom „Njemački trend“ javnog servisa ARD. Vind kaže: „To je problem, jer može da se radi o 20 odsto ili više ljudi“.

Politikolog Brajtšnajder dalje objašnjava: na primjer, mnoge pristalice Trampa iz principa ne učestvuju u anketama, jer one u njihovim očima, kao i tzv. „lažljiva štampa“, predstavljaju dio establišmenta.

„Pošto oni ranije nisu izlazili na izbore, to nije imalo veliki značaj“, kaže Brajtšnajder. „Sada oni učestvuju na izborima – i to vodi u odstupanja između rezultata anketa i samih izbora.”

Vrednovanje i transparentnost

I način ispitivanja može da se odrazi na reprezentativnost anketa. Razgovori preko mreže fiksne telefonije važe kao posebno pouzdani, jer je jasno s kojom regijom se razgovara, a upitane osobe mogu da odvoje vrijeme za anketu. Kada se ljudi anketiraju preko mobilnih telefona, nejasno je gdje se osoba trenutno nalazi i da li sa njom može da se razgovara. Ankete na internetu su jednostavnije, ali često anonimne i obuhvataju samo ljude koji se kreću po internetu.

Da bi se poboljšao kvalitet slučajnog uzorka, instituti koji vrše ankete daju veći značaj grupama koje nisu dovoljno reprezentovane. Za demoskopa Vinda, u tom trenutku sve postaje „tajanstveno“, jer instituti rijetko kada otkrivaju formule prema kojima stvarno računaju procente.

Pored njihovih formula, i vrednovanja i analize anketa podložni su greškama. Jer, statistički uračunata margina odstupanja između dva i tri procenta se u informacijama o anketama spominje samo u vrlo sitno štampanim pasusima, a priliko objavljivanja rezultata se ne pominje uvijek. Ako je odstupanje 2,5 odsto, to znači da stranka koja u anketama ima 50 odsto u stvarnosti možda ima 47,5 a možda i 53,5 odsto. Znači, nije sigurno ima li apsolutnu većinu ili ne.

Preciznost rezultata

I pored brojnih faktora nepouzdanosti, ankete o izborima za Bundestag su tokom proteklih godina ispadale začuđujuće precizne. Prema ispitivanjima podataka iz anketa od 2001. naovamo koje je sproveo portal „Cajt onlajn“, rezultati pojedinih stranaka bili su predviđani s prosiječnim odstupanjem od 1,75 procenata. Ako se gleda posljednjih deset godina, odstupanje se ipak povećalo za 0,41 procenat.

Demohrišćane su tako na izborima za Bundestag 2017. svi instituti za ispitivanje javnog mnjenja bitno precijenili, najveće odstupanje je bilo 4,1 odsto. Godine 2005. su se margine odstupanja kada su Demohrišćani u pitanju kretale i do 7 odsto.

„Nema promjena kvaliteta anketa”

Novinar „Cajta” Kristijan Ent smatra da bi sve veće odstupanje moglo biti povezano s sve većim uspjehom stranke Alternativa za Njemačku (AfD) i sve većim usitnjavanjem spektra stranaka. „Inače“, kaže on, „od 2001. godine do danas nismo zapazili promjene kvaliteta anketa“.

U analizi „Cajta“ proučeno je nešto manje od 500 anketa koje su objavljivane u posljednjih 30 dana pred izbore. Stranke koje su obuhvatale su CDU/CSU, SPD; Zeleni, AfD i Ljevica.

Međunarodna metaanaliza „Greške predizbornih anketa u prostoru i vremenu“ došla je do istog rezultata. „Nema dokaza da se više griješi“, piše u toj studiji. Između 1940. i 1950. kao i između 1960. i 1970. je margina greške iznosila 2,1 odsto, a od 2000. konstantno iznosi dva odsto.

Autori, doduše, konstatuju da veličina stranke ima uticaj na preciznost anketa. „Što su veći stranka i njena borba za očuvanje vlasti, stopa odstupanja je veća“, piše u studiji, „posebno kada su rezultati anketa vrlo tijesni, kao 2015. u Velikoj Britaniji ili 2016. u SAD“.

Iako su predizborne ankete bolje nego što se misli, stalno se javljaju odstupanja koja su iznad uobičajene stope od dva do tri procenta. Jer, politička nepredvidljivost se povećala, iako je kvalitet anketa ostao isti. To se posebno jasno vidjelo na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhaltu 6. juna 2021. Ankete nisu predviđale pobjedu CDU, već borbu rame uz rame između CDU i AfD. A i povremeno neprecizno izvještavanje o anketama može da pojača nepreciznost.

Čitajte više