Perje koje nikad da poleti

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Ako napolju ne može da se diše – treba samo da uđemo unutra i zatvorimo prozore, kako nas vlast lepo savetuje.
Foto: Predrag Trokicić
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Vlast ko Beli Bora iz Skupljača perja – kad spiska pare, iznosi televizor iz kuće da ga proda. Čak je i bolja od Belog Bore jer uplakanoj deci objasni da će im vratiti penzije i to uvećane a da će od tog novca u međuvremenu otvoriti i fabrike i bolnice i puteve. I naravno da ništa od toga ne uradi. U najboljem slučaju vrati stari televizor kao i Beli Bora kad proda perje.

Otkud vlasti perje? Očerupa nas. Očerupa nas za penzije, javna preduzeća, javna dobra… Očerupa nas za slavnu prošlost (dok neslavnu prećutkuje), očerupa nas za svetlu budućnost (za mračnu budućnost optuži opoziciju). Očerupa nas za poslednju nadu koju u tišini gajimo da ne može ovako doveka i da jednom mora biti bolje.

I dok mi mislimo da ne može ovako doveka i da jednom mora biti bolje, vlast se baš ponaša kao da može ovako doveka i kao da će već koliko sutra biti mnogo bolje, samo ako prestanemo da slušamo nerežimske ljude koje tek tu i tamo možemo da čujemo. I samo ako prestanemo da tražimo slobodu izražavanja, biranja, disanja. Jer vlast ionako nije ta koja nam slobodu uskraćuje. Ako napolju ne može da se diše – treba samo da uđemo unutra i zatvorimo prozore, kako nas vlast lepo savetuje. Deponije će se same ugasiti kao što su se same i upalile, mada vlast uveliko širi priču ko požar da su kamere snimile opozicionu nejač kako potpaljuje deponije baš kao što je palila i one utikače u novoj kovid bolnici.

Ako nemamo slobodu izražavanja i za to nam nije vlast kriva. Predsednik Srbije je lepo rekao da će zamoliti režimske medije da ne budu tako surovi prema nerežimu i eto – postali su surovi i prema režimu, toliko surovi da se čak i ministar vojske a donedavno policije žalio na njih.

A ako smatramo da nemamo slobodu izbora, za to nam tek nije kriva vlast. Pa kako da nam omogući slobodu da biramo kad stranke bojkotuju izbore? Šta vlast da radi – da izmisli opoziciju? Pa, eto, radi i to ali mi opet nismo zadovoljni, sad nam smeta i vino uz koje su se slikali kao da je u vinu zaista istina kako tvrdi latinska izreka. Pa, da je istina u vinu, predsednik Srbije bi pio pivo, zar ne?

Naravno, naoštrimo mi pero povremeno i napišemo neku žalbu, pritužbu, tužbu ali, ako su čudni putevi Gospodnji, zamislite koliko su tek čudni putevi po fiokama, začas se zagubi čovek a nekmoli papir. Tu ni bivši Poverenik za informacije od javnog značaja ne bi mogao da nam pomogne pa zašto od sadašnjeg išta očekivati? Samo zato što su oni koji su ga izabrali kukali da je bivšem to bila prevelika plata za taj posao? Pa šta sadašnji da radi, platu neće niko da mu smanji a on sam može samo da smanji posao koji radi. Dobro, ne baš da ga smanji koliko i glavna tužiteljka, ne može i on da postane nevidljiv, ali zato može da postane neprimetan. I nebitan. Kao poverenici za ravnopravnost, ljudska prava, saveti nacionalnih manjina, saveti za informisanje, kućni saveti, kućno vaspitanje.

Srećom, ne može ni to doveka. Samo do izbora. Posle će biti gore. Osim ako ne poleti neko perje.

Čitajte više