Poslednje upozorenje

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Od svake države se traži da na konferenciju dođe sa novim planovima za smanjenje emisija gasova staklene bašte kako bi se globalno zagrevanje zaustavilo na 1,5 stepeni Celzijusa iznad preindustrijskog nivoa, što je ambicija Pariskog dogovora i cilj koji se u izveštaju IPCC procenjuje kao još uvek moguć, ali jedva.
Auckland, Novi Zeland, foto: Zvonko Đurić
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Ljudska aktivnost menja Zemljinu klimu „bez presedana“ u istoriji, dok su neke od tih promena već neizbežne i „nepovratne“, upozorili su klimatolozi. Tokom naredne dve decenije, temperature će verovatno porasti za više od 1,5 stepeni Celzijusa iznad preindustrijskog nivoa, što je granica utvrđena Pariskim dogovorom iz 2015. Posledice će se ogledati u rasprostranjenoj devastaciji i ekstremnim vremenskim pojavama.

Samo hitno i drastično smanjenje emisija gasova staklene bašte u ovoj deceniji može sprečiti klimatski slom, dok bi svaki delić stepena zagrevanja verovatno ubrzao nastanak posledica, navodi se u izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), vodećeg svetskog autoriteta za nauku o klimi.

Sveobuhvatna procena objavljena u ponedeljak, šesti takav izveštaj Panela od 1988, pisana je osam godina i uključuje na stotine stručnih radova i proverenih analiza. Tu je sada sabrano celokupno znanje sveta o fizičkim osnovama klimatskih promena, koje ukazuje da je ljudska aktivnost „nesumnjivi“ uzrok ubrzanih promena klime, uključujući podizanje nivoa mora, otapanje polarnog leda i glečera, toplotne talase, poplave i suše.

Svetski lideri se slažu da je kucnuo čas za mere nove politike bez odlaganja, kako bi se globalna ekonomija zasnovala na niskim emisijama ugljenika. Vlade iz 197 zemalja okupiće se sledećeg novembra u Glazgovu na ključnim razgovorima o klimi, konfeneciji UN nazvanoj Cop26.

Od svake države se traži da na konferenciju dođe sa novim planovima za smanjenje emisija gasova staklene bašte kako bi se globalno zagrevanje zaustavilo na 1,5 stepeni Celzijusa iznad preindustrijskog nivoa, što je ambicija Pariskog dogovora i cilj koji se u izveštaju IPCC procenjuje kao još uvek moguć, ali jedva.

Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, upozorava: „Ovaj izveštaj je crveni alarm za čovečanstvo. Uzbuna je zaglušujuća, a dokazi nepobitni: emisije gasova staklene bašte iz sagorevanja fosilnih goriva, uz krčenje šuma, guše našu planetu, dok milijarde ljudi izlažu neposrednoj opasnosti.“ On je pozvao na odustajanje od novih termoelektrana i daljeg istraživanja i eksploatacije fosilnih goriva, apelujući na vlade, investitore i kompanije da ulože sve svoje napore u budućnost sa niskim emisijama ugljenika. „Ovaj izveštaj mora da označi kraj za ugalj i fosilna goriva, pre nego što nam unište planetu“, rekao je Gutereš.

Boris Džonson, premijer zemlje domaćina konferencije UN, rekao je da je izveštaj otrežnjujuće štivo. „Jasno je da će naredna decenija biti odlučujuća za budućnost naše planete. Nadam se da će svet smesta reagovati na ovaj poziv na buđenje, i pre nego što se sretnemo na samitu u Glazgovu.“

Džon Keri, specijalni izaslanik američkog predsednika Džoa Bajdena, rekao je da izveštaj IPCC ukazuje na sveopštu urgentnost trenutka. „Svet se mora ujediniti pre nego što izgubimo mogućnost da zagrevanje zaustavimo na 1,5 stepeni. Glazgov mora biti tačka preokreta u ovoj krizi.“

Do sada su prosečne temperature porasle za 1,1 stepen Celzijusa u odnosu na period od 1850. do 1900, ali još uvek je moguća stabilizacija klime na nivou do rasta od 1,5C, navodi se u izveštaju Panela. Taj nivo zagrevanja i dalje ima za posledice veće toplotne talase, snažnije oluje i teže suše i poplave, ali predstavlja znatno niži rizik nego zagrevanje od 2C.

Ričard Alan, profesor nauke o klimi na Univerzitetu u Redingu i jedan od glavnih autora IPCC, kaže da je svaki delić stepena zagrevanja presudan. „Dalji rast temperatura značio bi da će ove umereno ekstremne klimatske pojave, postati vrhunski ekstremne“, rekao je.

Građanske grupe zahtevaju od vlada da preduzmu korake bez odlaganja. Dag Par, vodeći naučnik u organizaciji Greenpeace UK podseća da ovo nije prva generacija svetskih lidera koje naučnici upozoravaju na ozbiljnost klimatske krize. „Međutim, ovo je poslednja generacija koja može da priušti da ih ignoriše. Sve učestalije, obimnije i intenzivnije klimatske nepogode koje poslednjih meseci za sobom ostavljaju spaljenu ili potopljenu zemlju u mnogim krajevima sveta, rezultat su odsustva reakcije u prošlosti. Ukoliko svetski lideri konačno ne počnu da postupaju u skladu s tim upozorenjima, biće sve gore.“

Stiven Kornelijus, glavni savetnik za klimatske promene u organizaciji WWF, dodaje: „Ovo je procena zastrašujuće budućnosti koja nas čeka ako ne preduzmemo ništa. Dok je svet na ivici nepopravljive štete, svaki delić stepena zagrevanja biće važan u suzbijanju opasnosti.“

Čak i ako svet uspe da se zaustavi na granici od 1,5 stepeni Celzijusa više, neke dugoročne posledice zagrevanja koje su već nastupile, verovatno će biti neizbežne i nepovratne. To podrazumeva rast nivoa mora, otapanje arktičkog leda, kao i zagrevanje i povećanje kiselosti okeana. Drastičnim smanjenjem emisija moguće je izbeći najteže posledice klimatskih promena, ističu naučnici Panela, ali to nas neće vratiti na umerenije vremenske prilike iz prošlosti.

Prema rečima Eda Hokinsa, profesora klimatskih nauka na Univerzitetu u Redingu, koji je i jedan od vodećih autora izveštaja, već živimo u uslovima klimatskih promena, „uključujući sve češće i ekstremnije nepogode, dok su mnoge od tih posledica nepovratne“.

Ovo će verovatno biti poslednji izveštaj Panela u fazi u kojoj još ima vremena za zadržavanje temperatura ispod granice od 1,5C, dodaje Juri Rogelj, direktor istraživanja u Grantam institutu na Imperijalnom koledžu u Londonu i vodeći autor izveštaja. „Podaci ukazuju da će klima biti prijatnija za život, što se više budemo držali postavljene granice zagrevanja. Izveštaj pokazuje i da se možemo zadržati ispod granice, ali samo pod uslovom da u narednoj deceniji obustavimo emisije gasova. Ukoliko se to ne desi, do sledećeg izveštaja krajem ove decenije, ta će granica biti uveliko prekoračena.“

Naredne godine nas očekuju još dva dela integralnog izveštaja: drugi će se fokusirati na posledice klimatske krize, dok će se u trećem delu razraditi detalji mogućih rešenja. Rad na izveštaju donekle je ometala pandemija kovida-19, usled čega je njegovo objavljivanje odloženo na nekoliko meseci, dok su naučnici morali da rade i diskutuju onlajn.

Prevela Milica Jovanović

Čitajte više