Da zlo ne prevlada

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Sistemsko dopuštanje kriminala uz njegovu zaštitu na svim nivoima je omča koja se steže oko vrata ne samo Sandžaka već čitave zemlje.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Borba između dobra i zla traje od kada je čovek nastanio zemlju, i ona će uvek biti prisutna u razlicitim formama.

Čovek se u toku svog života, uz sve prateće individulane okolnosti, opredeljuje za dobro ili zlo i time postaje čovek ili nečovek.
Ta podela je uvek bila najispravnija, baš onako kako su naši stari govorili.

On može posrnuti, pogrešiti i to je imanentno ljudskoj prirodi, ali ono što ga čini čovekom je upravo ta unutrašnja borba uz konstantnu reviziju vlastitog ponašanja i ophođenja prema okolini, ljudima, i sebi do te mere da sva stvorenja od njegovog jezika i ruku budu spokojni i mirni.

Sve to uz imperativ naređivanja dobra i uklanjanje zla sa intencijom uspostavljanja reda i harmonije na zemlji i svakom parčetu nje.

Nedavna događanja u Sjenici i monstruozan pokušaj ubistva čoveka od strane nečoveka koji sa sedam metaka kobno ranjava Edina Hamidovića, uglednika ovog grada pred njegovom ženom, šestoro dece i mnogobrojnim građanima je manifestacija najvećeg zla koji se širi kao epidemija mnogo gora i opasnija od Covida i svih njegovih sojeva.

Sistemsko dopuštanje kriminala uz njegovu zaštitu na svim nivoima je omča koja se steže oko vrata ne samo Sandžaka već čitave zemlje.

Oni koji to prepoznaju i koji žele dobro ovoj zemlji, svom narodu i svim narodima koji žive u njoj, na sva zvona zvone kako bi probudili anesteziranu javnost koja utrnelim pogledom ravnodušno posmatra nered i haos koji se širi, kao da je to nešto sto je normalno i nešto sto se podrazumeva sve dok sami ne postanu žrtve takvog indolentnog i sebičnog stava i dok se zlo ne dogodi njima samima.

U isto vreme, “elite” uljuljkane u jasle komfora i sigurnosti, hendikepiranih čula za sve anomalije u društvu, punih stomaka i nakaradnih osmeha vode isprazne razgovore i bistre svetsku politiku na raznoraznim prijemima prepuštajući zemlju i svoju decu tminama neizvesne budućnosti u kojoj kriminalci kontrolišu sve.

Zauzimanje pasivne uloge i nojevsko zabijanje glave u pesak u ovim vremenima i sa ovim pošastima je samo prolongiranje patnje i presuda sebi, svojoj prodici i čovecanstvu.

A zlu trebaju saveznici, oni koji ćute.
Kao i oni drugi, koji aktivno ucestvuju sa spinovima, poluinformacijama, relativizacijom kriminala i terora sa jasnom političkom konotacijom.

Svi koji se opredele za taj put su zauzeli stranu ,a to je strana zla, ma kako je racionalizovali u svojim glavama očajnički pokušavajući da umire svoju savest.

Oni pak drugi, odvažniji, su se ukrasili odlučnošću i hrabrošću koja oslobađa.
Zauzevši tako proaktivnu ulogu u promicanju dobra.

A divan li je to osećaj!

I kada iskorače sa takvim stavom i osvrnu se oko sebe, vide da nisu sami.
Vide da uz sebe imaju ljudske gromade koje zajedno sa njima, rame uz rame, neustrašivo staju u odbranu dostojanstva i časti svakog čoveka i svih onih univerzalnih vrednosti kako zlo ne bi prevladalo.

Blago li se takvima!

Čitajte više