Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku
Borba između dobra i zla traje od kada je čovek nastanio zemlju, i ona će uvek biti prisutna u razlicitim formama.
Čovek se u toku svog života, uz sve prateće individulane okolnosti, opredeljuje za dobro ili zlo i time postaje čovek ili nečovek.
Ta podela je uvek bila najispravnija, baš onako kako su naši stari govorili.
On može posrnuti, pogrešiti i to je imanentno ljudskoj prirodi, ali ono što ga čini čovekom je upravo ta unutrašnja borba uz konstantnu reviziju vlastitog ponašanja i ophođenja prema okolini, ljudima, i sebi do te mere da sva stvorenja od njegovog jezika i ruku budu spokojni i mirni.
Sve to uz imperativ naređivanja dobra i uklanjanje zla sa intencijom uspostavljanja reda i harmonije na zemlji i svakom parčetu nje.
Nedavna događanja u Sjenici i monstruozan pokušaj ubistva čoveka od strane nečoveka koji sa sedam metaka kobno ranjava Edina Hamidovića, uglednika ovog grada pred njegovom ženom, šestoro dece i mnogobrojnim građanima je manifestacija najvećeg zla koji se širi kao epidemija mnogo gora i opasnija od Covida i svih njegovih sojeva.
Sistemsko dopuštanje kriminala uz njegovu zaštitu na svim nivoima je omča koja se steže oko vrata ne samo Sandžaka već čitave zemlje.
Oni koji to prepoznaju i koji žele dobro ovoj zemlji, svom narodu i svim narodima koji žive u njoj, na sva zvona zvone kako bi probudili anesteziranu javnost koja utrnelim pogledom ravnodušno posmatra nered i haos koji se širi, kao da je to nešto sto je normalno i nešto sto se podrazumeva sve dok sami ne postanu žrtve takvog indolentnog i sebičnog stava i dok se zlo ne dogodi njima samima.
U isto vreme, “elite” uljuljkane u jasle komfora i sigurnosti, hendikepiranih čula za sve anomalije u društvu, punih stomaka i nakaradnih osmeha vode isprazne razgovore i bistre svetsku politiku na raznoraznim prijemima prepuštajući zemlju i svoju decu tminama neizvesne budućnosti u kojoj kriminalci kontrolišu sve.
Zauzimanje pasivne uloge i nojevsko zabijanje glave u pesak u ovim vremenima i sa ovim pošastima je samo prolongiranje patnje i presuda sebi, svojoj prodici i čovecanstvu.
A zlu trebaju saveznici, oni koji ćute.
Kao i oni drugi, koji aktivno ucestvuju sa spinovima, poluinformacijama, relativizacijom kriminala i terora sa jasnom političkom konotacijom.
Svi koji se opredele za taj put su zauzeli stranu ,a to je strana zla, ma kako je racionalizovali u svojim glavama očajnički pokušavajući da umire svoju savest.
Oni pak drugi, odvažniji, su se ukrasili odlučnošću i hrabrošću koja oslobađa.
Zauzevši tako proaktivnu ulogu u promicanju dobra.
A divan li je to osećaj!
I kada iskorače sa takvim stavom i osvrnu se oko sebe, vide da nisu sami.
Vide da uz sebe imaju ljudske gromade koje zajedno sa njima, rame uz rame, neustrašivo staju u odbranu dostojanstva i časti svakog čoveka i svih onih univerzalnih vrednosti kako zlo ne bi prevladalo.
Blago li se takvima!
