Rat klonova i klanova

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Ako sve pukne, čime vlast da trguje? Vodom, zemljom, vazduhom? Pa, to je već raskrčmila. Ostaje joj samo da trguje glasačkim listićima ali se vi i za to bunite, neznabošci jedni.
Foto: Predrag Trokicić
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

U galaksiji daleko, daleko od svakodnevnog života, u partijskom mikrokosmosu, odigrava se rat klonova i klanova. Ne fali, naravno, ni rat klovnova, oni gostuju u svim tabloidnim medijima i svakodnevno nas bombarduju ekskluzivnim objavama novih ratova koje vodi večito i za sve kriva opozicija.

Pa, kakvo je stanje na bojnom polju? Prekobrojno. Preki sud partije je prekobrojnog ministra vojske donedavno policije izbacio sa partijske funkcije na lokalu, makar taj lokal bio i Beograd, ali preki sudija nije smeo da uvaži i zahtev da se ministar osudi i za veleizdaju, ako ne predsednika države a ono makar njegovog puta u svetlu budućnost.

Mi bismo se zadovoljili i time i da mu je neki stvarni sud sudio makar samo za rušenje u Savamali i aferu Krušik, ali, kao što rekoh, ovo se dešava u galaksiji daleko, daleko od stvarnosti. U galaksiji u kojoj nije važno šta mi hoćemo već šta hoće ministar. Ne, stvarno, šta hoće?

Hoće ambasadorsko mesto ili nam je bar tako rekao. Ma, da neće baš ono koje se upravo ispraznilo, dok ga ne popuni njegova višestruka ambasadorska ekselencija koja skuplja sličice zemalja u kojima je ambasador kao da će sa njima da igra tapke (kad već ne može da tapše, što ga je i kvalifikovala za početno, čuj mene početničko ambasadorovanje).

No, na stranu to šta hoće ministar, pitanje je šta hoće predsednik Srbije? On, kao poslovično skroman čovek, hoće samo jedno, a to su dve stvari: da se iz cele afere presretnutih razgovora kriminalaca izvuče kao ni kriv ni dužan. (Ne znam ja, deco, šta vam je to skaj, ona imitacija kože?)

Kako god bilo, skajp, skaj, baj-baj, afera je međunarodna (pročulo se i „među narodom“ i među stranim službama) i, kako to kaže druga poslovica, dete se rodilo, valja ga ljuljati.

Logično da bi vlast volela da se uljuljka procentima na budućim izborima pa ne preza ni od najavljivanja poklona (nadajmo se u dinarskoj protivvrednosti a ne nezakonito u tuđoj valuti kako ministar finansija govori?!) ali joj to uljuljkivanje ne ide baš od ruke. Ali, ako već neki klan nedoklan, stranački ili kriminalni svejedno, ne može da se stavi pod kontrolu, to uvek može da se reši unutarstranačkim dijalogom. Ne baš unutar stranke, jer tu, kao što smo videli, dijaloga nema, već usisavanjem stranaka u sebe što mu posle dođe kao unutarstranačka priča, to jest – i usisani odmah počnu da pričaju kao vlastodržačka stranka.

Jer je najvažnije samo da se biznis nastavi kao i obično. Tačnije – biznisi. Tri najprofitabilnija na svetu. Trgovina oružjem, koju više skoro niko ne pominje, trgovina drogom za koju svi neurotično optužuju druge (pa i malicioznim i nimalo bezazlenim foto-montažama) i trgovina ljudima od koje čak i nezahvalni ”investitori“ peru ruke (i to baš sad kad ni ljudski ćevapčići više nemaju medijsku prođu).

Ako sve pukne, čime vlast da trguje? Vodom, zemljom, vazduhom? Pa, to je već raskrčmila. Ostaje joj samo da trguje glasačkim listićima ali se vi i za to bunite, neznabošci jedni.

Čitajte više