Erdogan pod pritiskom zbog požara u Turskoj

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Erdoan je tokom vikenda posetio neka od najteže pogođenih područja, izražavajući žalost zbog gubitka života i obećavajući da će "zalečiti rane građana".
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Dok se Turska bori s najgorim šumskim požarima u poslednjih nekoliko decenija, predsednik Redžep Tajip Erdoan izložen je žestokim napadima zbog načina na koji se vlada nosi s katastrofom i loše pripreme za očekivane letnje požare, ali i zbog šireg upravljanja zemljom koja je već pogođena ekonomskom krizom i pandemijom, pišu svetski mediji.

Požari u turističkim destinacijama

Iako su visoke temperature, niska vlažnost vazduha i vetrovi od 50 kilometara na sat zakomplikovali reakciju turskih vlasti na požare, gnev naroda je narastao zbog očiglednog neuspeha u adekvatnoj pripremi zemlje u kojoj su letnji šumski požari stalna briga, piše Fajnenšl tajms.

Cela Evropa ovog leta prolazi kroz ekstremne vremenske uslove od velikih poplava na severu do vrućina i požara u delovima Mediterana, premda su Tursku pogodili najintenzivniji požari zabeleženi u toj zemlji.

Osam ljudi je poginulo od početka požara krajem jula, dok su stotine turista evakuisane. Skoro 300 požara ugašeno je do podneva u sredu, 4. avgusta, dok je 13 još gorelo, rekao je turski zvaničnik.

Okolina Marmaris i druga područja pogođena požarima neke su od najvažnijih turskih destinacija za turističku industriju koju već pogađaju ograničenja putovanja zbog korona virusa.

Naučnici kažu da su požari u Turskoj deo lanca ekstremnih vremenskih događaja uzrokovanih promenom klime. Ipak, ističe Fajnenšl tajms, Turska je jedina zemlja G20 koja je odbila da ratifikuje Pariski sporazum o klimatskim promenama.

Erdoan je tokom vikenda posetio neka od najteže pogođenih područja, izražavajući žalost zbog gubitka života i obećavajući da će “zalečiti rane građana”. Iako su mu prisutni aplaudirali, neki od njegovih pokušaja da uteši žrtve naišli su na podsmeh kao kad je u Marmarisu iz autobusa stanovnicima bacao vrećice čaja.

Podsmeh je utoliko upečatljiviji, ističe list, jer se kritike Erdoana strogo kontrolišu – tužioci su prošle godine pokrenuli slučajeve protiv skoro 10.000 ljudi zbog vređanja predsednika, što je krivično delo u Turskoj.

Bez aviona za gašenje požara

Vlada predsednika Erdoana suočila se s pojačanim kritikama zbog vidljivo lošeg odgovora i nedovoljne spremnosti za požare velikih razmera, ukazuje Asošiejtid pres.

Kako su stanovnici gubili domove i stoku, gnev naroda se okrenuo prema vladi koja je priznala da nema upotrebljivu flotu vatrogasnih aviona. Opozicione stranke optužile su vladu da nije nabavila avione za gašenje požara i da je umesto toga potrošila novac za građevinske projekte za koje tvrde da ugrožavaju životnu sredinu.

Erdoanova vlada je takođe optužena za ugrožavanje vatrogasnih napora navodnim odbijanjem pomoći zapadnih država u ranim fazama požara, mada zvaničnici kažu da je vlada odbila samo ponude za male avione za gašenje požara vodom.

Ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je u utorak, 3. avgusta, da je Turska prihvatila sve ponude koje zadovoljavaju njene potrebe, navodeći i da su Francuska i Grčka ponudile slanje aviona za gašenje požara, ali da su kasnije bile primorane da ih povuku zbog tamošnjih požara. On je dodao da bi Turska svakako prihvatila pomoć drugih zemalja, mada je izraelska ambasada istog dana saopštila da su turski zvaničnici odbili pomoć te zemlje rekavši da je “situacija pod kontrolom”.

Avioni poslati iz Španije i Hrvatske pridružili su se u utorak avionima iz Rusije, Irana, Ukrajine i Azerbejdžana. Ukupno 16 aviona, 51 helikopter i više od 5.000 ljudi borili su se sa požarima, rekao je Čavušoglu.

Vlasti su pokrenule istragu o uzrocima požara, uključujući moguće sabotaže kurdskih militanata, dok, kako ističe AP, stručnjaci za požare krive klimatske promene zajedno s nesrećama koje su izazvali ljudi.

Vrući talas širom južne Evrope, podstaknut vrelim vazduhom sa severa Afrike, doveo je do požara širom Mediterana, uključujući Italiju i Grčku. Turska meteorološka služba upozorila je da će temperature porasti između četiri i osam stepeni iznad sezonskih proseka oko egejske i mediteranske obale zemlje.

Rat na društvenim mrežama

U letu ekstremnih vremenskih uslova – od poplava u Nemačkoj i Belgiji do rekordnih toplotnih talasa i požara u Rusiji, Italiji, Grčkoj, Kanadi i SAD – vanredna situacija u Turskoj dala je podstrek sve glasnijoj i ujedinjenoj opoziciji, piše Njujork tajms, ukazujući da Turskom već vladaju velike tenzije, pošto se vlada dugo optužuje za korupciju i loše upravljanje, pogoršavajući ekonomske probleme zemlje i pogubne posledice korona virusa.

Dve godine uoči izbora kao uvod u predstojeće političke bitke, protivnici i pristalice vlade vode rat na društvenim medijima – kritičari krive vladu zbog neuspeha u borbi sa šumskim požarima, dok vlada odgovora optužbama o pokušajima da se potkopa država.

Kampanja na društvenim mrežama s haštagom #PomoziTurskoj pokrenuta u ponedeljak, 2. avgusta, za nekoliko sati je privukla 2,5 miliona tvitova, uz učešće poznatih ličnosti koje su pozivale na međunarodnu pomoć u suzbijanju požara. Pojedini stručnjaci, međutim, navode da postoje znaci koordinisane kampanje i manipulacije pošto su mnogi nalozi koji su izazvali najviše reakcija, posle menjali imena i brisali tvitove, dok su neki imali lažne identitete.

Erdoanov direktor za komunikacije optužio je opoziciju da koristi kampanju na društvenim mrežama organizovanu iz inostranstva za podrivanje države, dok su Vlada i njene pristalice odgovarali haštagovima #SnažnaTurska #NeTrebaNamPomoć.

Sam Erdoan je uglavnom ostao iznad tih sukoba, obećavajući pomoć žrtvama požara i zahvaljujući drugim zemljama na pomoći, ali su vladini zvaničnici i predsednikovi saveznici pokušali da prebace krivicu za katastrofu na protivnike, sugerišući da su požare podmetnuli diverzanti, a apel za pomoć iz inostranstva opisivali kao podmuklu zaveru protiv vlade, uz sugestije provladinih kolumnista da se protiv Erdoana sprema novi državni udar.

Nova stavka na listi nevolja

Šumski požari koji haraju turskim obalama i slaba reakcija vlade povećale su listu političkih nevolja sve nepopularnijeg predsednika Erdoana, ocenjuje Blumberg.

Borba protiv požara na teškom terenu izazov je za svaku vladu, ukazuje Blumberg, ali i ističe da percepcija u narodu da su zvaničnici izneverili žrtve požara podseća na dva snažna zemljotresa u okolini Istanbula 1999. godine koja su potresla trgovinski centar zemlje.

Nesposobnost tada vladajuće koalicije levog centra da spreči najveće turske gradove da potonu u haos utrla je put nizu ekonomskih kriza, posle čega je poraslo nezadovoljstvo naroda koje je uklonilo vladajući establišment i omogućilo Erdoanovoj Partiji pravde i razvoja da započne svoju dvodecenijsku vladavinu.

Podrška Erdoanovoj stranci već je na rekordno niskom nivou usred visokih stopa ekonomske nejednakosti i nezaposlenosti, kao i optužbi za široko rasprostranjenu korupciju među zvaničnicima, podvlači Blumberg, dodajući da je Partija pravde i razvoja izgubila kontrolu nad najvećim gradovima u zemlji na izborima 2019.

Požari takođe dotiču promene koje je uveo sam Erdoan: tri godine pošto je preuzeo dodatna izvršna ovlašćenja za koja je rekao da su potrebna za bolje upravljanje zemljom, njegova administracija se muči da se izbori s predvidljivom, mada ekstremnom, prirodnom katastrofom, ukazuje Blumberg.

Čitajte više