Vučićeva „hudinijevska“ obećanja

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Do sada je, prema nezvaničnim informacijama, iz Srbije bez ikakvog obrazloženja odmaglilo osam inostranih kompanija, koje su prethodno, kao i Geoks, od države dobile po više hiljada evra (od devet do deset hiljada) po novozaposlenom radniku, kao i brojne druge povlastice.
Foto: Predrag Trokicić
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Italijanski Geoks i zvanično je, upravo su preneli vranjski mediji, obavestio radnike te kompanije da je doneta odluka o pokretanju likvidacije i gašenju društva, to jest Geoksove fabrike obuće u Vranju, te da će svi zaposleni (krajem prošle godine na platnom spisku bilo ih je oko 1.300) da pređu na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Svestan činjenice da je reč o socijalnoj bombi koja će u Vranju ostaviti razorne posledice, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se minulih dana hvalio kako je za odlazak Geoksa „znao još pre dva meseca“, ali je o tome „mudro ćutao“, u nedeljnom udarnom dnevniku „Vašeg prava da ne znate ništa“, poručio je da već 15. ili 20. septembra stiže u Vranje, te da će većina sada već bivših radnika Geoksove fabrike u tom gradu (njih 500 do 1.000, kako je prethodno najavljivao) ubrzo da dobije novi posao i „veće plate“ kod nekog od investitora koji će zameniti Italijane. Vučić je pomenuo dve nemačke i jednu tursku kompaniju.

Suvišno je i napominjati da se radi o novim Vučićevim abra-kadabra obećanjima ne bi li primirio socijalne tenzije na jugu Srbije, gde je faktički preko noći bez posla ostalo između 1.200 i 1.300 radnika, čime je najdirektnije ugrožena egzistencija isto toliko porodica u Vranju. U stvarnosti, sve prekobrojne radnike Geoksove fabrike obuće u tom gradu, kao i njihove porodice, čekaju teška neizvesnost i, najverovatnije, gladni dani za mnoge od njih. Osim u Vučićevim „hudinijevskim“ obećanjima, brzog rešenja njihovih egzistencijalno-radnih sudbina jednostavno – nema. Ako je neka od inostranih kompanija zaista zainteresovana da dođe u Vranje i useli se u Geoksove pogone, tome mora da prethodi raščišćavanje imovinsko-pravnih odnosa s Italijanima koji su, u izgradnju i opremanje vranjske fabrike, prema dostupnim informacijama, uložili nešto više od 15 miliona evra. Onda slede otkup i preuzimanje fabrike, pa, u zavisnosti od vrste buduće proizvodnje, instaliranje nove opreme i tehnologije, pa angažovanje i verovatno prekvalifikacija radnika, što su postupci i procedure koji traju.

Dok se svi ti postupci i procedure okončaju, ako neko zaista želi da preuzme Geoksovu fabriku u Vranju (nezvanično se čuje da turski investitor koji ima fabriku u Vladičinom Hanu za to nije zainteresovan), bivši radnici te fabrike i njihove porodice treba od nečega da žive, a dolaze nova školska godina, kupovina ogreva za zimu… Vranjski radnici koji trenutno u Geoksu ostaju bez posla imaju dodatan razlog za strah i neverovanje u Vučićeva obećanja zbog činjenice da je iz njihovog grada u maju 2019. preko noći otišla i ruska kompanija Spilit. Spilit je u zakupljenom pogonu Jumka formirao firmu „Nefa nameštaj“. Rusi su „Nefa nameštaj“, kao sada Italijani Geoks, ugasili bez ikakvog obrazloženja i više od 250 radnika u Vranju ostavili na „belom hlebu“. Spilit je isto uradio i u Somboru: u maju 2019. takođe je zatvorio svoju fabriku i bez posla ostavio blizu 300 Somboraca. Do sada je, prema nezvaničnim informacijama, iz Srbije bez ikakvog obrazloženja odmaglilo osam inostranih kompanija, koje su prethodno, kao i Geoks, od države dobile po više hiljada evra (od devet do deset hiljada) po novozaposlenom radniku, kao i brojne druge povlastice.

Tačno je da su inostrane investicije znatno doprinele povećanju srpskog izvoza, pre svega u zemlje Evropske unije, odakle su uglavnom i stigle. Šumadijsko-pomoravski region je , na primer, zahvaljujući Fijat Krajsleru, Jura korporaciji i još nekim firmama iz sektora automobilske industrije, godinama unazad najuspešnija domaća regija u trgovinskoj razmeni sa svetom. Ali, šumadijsko-pomoravska regija je najuspešnija domaća regija na tom planu bila i pretprošle i prošle godine, uprkos činjenici da je Fijat Krajsler u poslednje dve-tri godine praktično konzervirao svoju fabriku. Ulogu Fijat Krajslera u šumadijsko-pomoravskom izvozu dobrim delom preuzele su domaće privatne kompanije. Radi se o gotovo samoniklim firmama koje, iako suočene s maćehinskim odnosom države prema domaćim preduzetnicima, šire svoje poslovanje i zapošljavaju nove radnike u Šumadiji i drugde po Srbiji.

Da li subvencionisanje investitora obezbeđuje razvoj zapostavljenih delova Srbije, kako to veruju u delu domaće stručne javnosti? Primer Vranja uveliko demantuje takve tvrdnje. Utoliko više što odluke o rasporedu investicija i infrastrukturno-saobraćajnom razvoju zemlje donosi uzak krug ljudi okupljenih oko vođe. Oni te odluke neretko donose i u skladu sa svojim ličnim interesima. Jedini mogući lek za iole ravnomerniji regionalni razvoj Srbije jeste politička decentralizacija i teritorijalna regionalizacija države, od čega decenijama unazad u vremenu i prostoru zagubljena Srbija, uprkos pozitivnim iskustvima gotovo svih evropskih zemalja na tom planu, teško zazire i beži kao ovca od noža.

Čitajte više