Gospodar mašina

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Alan Tjuring, koga danas znamo kao oca savremenog računarstva, tokom studija bio je fokusiran na problem odlučivanja koji je definisao Dejvid Hilbert, odnosno na traženje odgovora možemo li automatski da donesemo odluku da li je određeni matematički iskaz tačan.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

„I hipotetičke i realne Tjuringove mašine ne samo da su otvorile renesansu računarstva, nego su odigrale i ključnu ulogu u pobedi nad nemačkim snagama u Drugom svetskom ratu“, kaže dr Dušan Vudragović iz Institituta za fiziku u Beogradu u dvadeset devetoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt Fizike“.

Alan Tjuring, koga danas znamo kao oca savremenog računarstva, tokom studija bio je fokusiran na problem odlučivanja koji je definisao Dejvid Hilbert, odnosno na traženje odgovora možemo li automatski da donesemo odluku da li je određeni matematički iskaz tačan. „Da li postoji problem na koji najsavremeniji računar ne može da da odgovor? Postoji, a Tjuring je to matematički dokazao“, kaže dr Vudragović i pojašnjava da je za tu svrhu konstruisana čuvena Tjuringova mašina.

Jedna druga Tjuringova mašina je imala još praktičniju namenu a istoričari danas smatraju da je zahvaljući njoj i radu britanskih timova za dekodiranje poruka Drugi svetski rat skraćen. „Tjuring je najpoznatiji po tome što je razbio Enigmu, mašinu koju su Nemci koristili za šifrovanje poruka“, kaže dr Vudragović u epizodu u kojoj detaljno objašnjava kako je ova mašina funkcionisala i koje su veštine bile potrebne da se poruke dekodiraju.

Serijal „Vrt fizike“ pokrenuo je Institut za fiziku u Beogradu inspirisan konceptom popularnih IPB tribina, koje su sve do epidemije okupljale mnogobrojnu publiku u Velikoj sali SKC. Realizovana u saradnji sa portalom „Nauka kroz priče“, svaka od epizoda „Vrta fizike“ posvećena je jednoj od ključnih tema moderne nauke . No, umesto pred publikom, sa fizičarima i drugim istraživačima sada razgovaramo u bašti Instituta, na obali Dunava u Zemunu.

Čitajte više