Kuc-kuc

Vlast nam govori da u Srbiji postoje institucije. Kad pokažemo dokaze da ne postoje, vlast nam kaže da pustimo institucije da rade svoj posao. Ali sada je otvoreno priznala da institucije em ne rade svoj posao em ne postoje.

Peticija koja od prvog do poslednjeg slova deluje kao parodija, ali su je potpisali i predsednik Parlamenta i neki ministri, odlučno zahteva odbranu institucije Predsednika Srbije. Nije baš jasno ni ko napada ni ko brani (jedino znamo selektora) a posebno nije jasno kako treba da se odbrani. Osim ako se ne misli na opštenarodnu odbranu. Ali, kako se ta opštenarodna odbrana realizuje? Šta, dovešće „narod“ da napravi živi zid oko Predsedništva?

Ali bi to mnogima zaličilo na ono kad je „narod“ takođe ne dao Miloševića pri pokušaju hapšenja i usput izvikivao i druga imena pa na kraju u kadru ostale samo umorne i pospane žene koje su se ritmično klatile oko vatre i, nemoćne da se više sete koga sve ne daju, promuklo ponavljale „ne damo nikoga, ne damo nikoga“.

Osim toga, otkud autorima peticije ideja da će predsednik Srbije biti uhapšen? Zar imaju tako malo poverenja u državnu tužiteljku? Pa zašto su je nedavno re-reizabrali ako im nije po volji? Mogli su da izaberu nekog drugog. Ah, da, nisu mogli jer je samo njena prijava prihvaćena.

No, dobro, ako ih brine tužiteljka, zar toliko nemaju poverenja ni u Parlament? Pa, zaboga, on bi mogao da ponovo donese zakon o nedodirljivosti predsednika (kao što će predlog izmene Ustava da se predsednik bira u Parlamentu a ne na izborima?). Ali, pošto je peticiju potpisao i sam predsednik Parlamenta jasno je da više ni ta institucija ne funkcioniše. Da ne funkcioniše po zakonu to smo znali, ali da ne funkcioniše ni po nalogu predsednika je novina i za nas.

Da stvar bude gora, ni ministri nemaju poverenja u institucije od poverenja. Evo, ministar vojske a donedavno policije nam se takođe javno požalio da niko ne brani ni njega ni njegovu porodicu ni njegovu državu ni njegovog predsednika od „tabloida bliskih Vučiću“ i „medija koji podržavaju Vučića“ jer ga (ministra, ne njegovog predsednika) „stavljaju u isti koš sa ubicama i zaverenicima protiv šefa države“.

Tja, možda je termin „šef“ malo nezgodan u ovom trenutku jer jedna od otežavajućih okolnosti i jeste iskaz osumnjičenog (čija zlodela vlast neštedimice prikazuje po televizijama) da je sa predsednikom države na „šefe“. No, dobro, on će (predsednik, ne osumnjičeni) uskoro ionako postati šef srpskog sveta, jer ga je na to mesto imenovao ministar policije, donedavno vojske, pa će se i ovo nesrećno titulisanje zaboraviti. Ako ne, valjda će bar peticija uroditi plodom.