Neizvesnost Kosova u vezi sa članstvom u međunarodnim organizacijama

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Izrael je poslednja država koja je priznala Kosovo 1. februara ove godine i to na osnovu Vašingtonskog sporazuma. Pre ovog priznanja, Kosovo gotovo tri godine nije priznala nijedna zemlja.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Ministarstvo spoljnih poslova Kosova je potvrdilo da priprema da zatraži članstvo u nekim međunarodnim organizacijama, ali nije precizirano u kojim.

Početkom septembra ističe jednogodišnji moratorijum na traženje članstva u međunarodnim organizacijama. Kosovo se na to obavezalo Vašingtonskim sporazumom o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, koji su 4. septembra 2020. u Beloj kući potpisali tadašnji premijer Avdulah Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

U istoj tački pomenutog sporazuma, Srbija se obavezala na jednogodišnji moratorijum na kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, kao i na uzdržavanje od bilo kakvog zahteva da od neke države ili međunarodne organizacije traži da ne prizna Kosovo kao nezavisnu državu.

“Vlada Republike Kosovo, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova, priprema se za postupak o predaji zahteva za članstvo u nekim međunarodnim organizacijama. Pripreme u tom pogledu vrše odgovorni timovi kako bi bili spremni kada organizacije otvore rokove za prijavu“, navode iz Ministarstva spoljnih poslova u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Sa druge strane, Vlada Kosova na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem nije odgovorila na upit kada će početi prijava u međunarodnim organizacijama.

Odgovor iz Vlade nije stigao ni na pitanje da li su se nadležne kosovske institucije tokom jednogodišnjeg moratorijuma pripremile da podnesu zahteve članstvo u nekoj od međunarodnih organizacija.

Spahiu: Od septembra očekujem diplomatsku borbu Kosova

Bivši ambasador u Turskoj i Sjedinjenim Državama Avni Spahiu očekuje da se kosovske vlasti na jesen aktiviraju i da pojačaju svoje diplomatske aktivnosti u cilju učlanjenja u međunarodne organizacije i “pokušaja širenja međunarodnog legitimiteta novim priznanjima”.

Iako se Kosovo Vašingtonskim sporazumom obavezalo da godinu dana neće tražiti članstvo u Međunarodne organizacije, bivši diplomata Spahiu napominje da je tim sporazumom Kosovo, zapravo, dobilo jedno priznanje državnosti – od Izraela.

Kosovo je sredinom marta zvanično otvorilo svoju ambasadu u Jerusalimu, u skladu sa jednom od tačaka Vašingtonskog sporazuma.

“To je bio važan momenat za Kosovo, za kosovsku diplomatiju, koje je ipak došlo u okviru Vašingtonskog sporazuma i koje je, u neku ruku, dalo nadu i ohrabrilo naše Ministarstvo spoljnih poslova da se pripremi za nova priznanja”, navodi Spahiu.

Takođe, Spahiu očekuje i da Srbija u narednom periodu nastavi da vodi politiku koju je vodila pre potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, a to je vođenje aktivne kampanje kako bi se blokiralo članstvo Kosova u međunarodne organizacije.

“I to je za žaljenje jer je došlo vreme da Srbija gleda napred i da ne pokušava da ‘izbledi’ nešto što se ne može ’izbledeti’, jer je nezavisnost Kosova završena stvar”, podvlači on i dodaje da je Kosovo do sada priznalo više od pola zemalja članica UN-a.

Emini: Kosovske vlasti nisu iskoristile jednogodišnji moratorijum za pripremu

Izvršna direktorka platforme CiviKos Donika Emini ocenjuje da je Vlada Kosova trebala da iskoristi jednogodišnji moratorijum kako bi spremno dočekala septembar i predala zahteve za učlanjenje u međunarodne organizacije, kao što je Međunarodna kriminalističko-policijska organizacija (INTERPOL) i Organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (UNESCO).

Kosovske institucije su ranije u poslednjem trenutku ostale bez članstva u ove dve organizacije.

“Niko nije sprečavao Kosovo da priprema zahteve za članstvo, unutrašnju koordinaciju, međuinstitucionalnu koordinaciju oko priprema u tom pogledu, jer se znalo da taj rok (moratorijum) ističe u septembru, kada bi trebali da budemo potpuno spremni, da započnemo procedure”, rekla je Emini za RSE.

Emini navodi da je aktuelna Vlada na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem neprestano govorila o učlanjenju u NATO i Evropsku uniju, što je, smatra Emini, u ovom trenutku nedostižno zbog dijaloga između Kosova i Srbije.

“Vlada je trebala da bude jasna od početka, gde namerava da se učlani, koje su to institucije i ko vodi proces kosovskih institucija za članstvo u mehanizmima međunarodne saradnje”, kaže Emini.

Janjić: Kosovo i Srbija pogrešno shvatili Vašingtonski sporazum

Sa druge strane, direktor beogradskog Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenjuje da su Kosovo i Srbija pogrešno protumačili Vašingtonski sporazum u delu koji se odnosi na jednogodišnji moratorijum oko traženja članstva u međunarodnim organizacijama, odnosno o kampanji za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.

Janjić smatra da je cilj SAD bio da Kosovo i Srbija u toku jedne godine preispitaju državnu politiku koju su do tada vodile “a ne da se pripremite da je bolje sprovedete”.

“Zašto bi bio interes Vašingtona da Kosovo ili Srbija večito ratuju ko koga priznaje i ko koga ne priznaje”, pita se Janjić.

Janjić ukazuje da je u međuvremenu na Kosovu došlo do smene vlasti i da je sada na čelu kosovskih institucija premijer Aljbin Kurti koji “smatra da nema obaveze prema Vašingtonskom sporazumu”.

Izazovi Kosova u jačanju državnosti?

Dvadeset drugog jula se navršava 11 godina od kako je Međunarodni sud pravde doneo odluku da proglašenje nezavisnost Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Žalbu Međunarodnom sudu pravde povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, koja je proglašena 2008. godine, podnela je Srbija jer je Kosovo smatra sastavnim delom svoje teritorije.

Međutim, iako je Međunarodni sud doneo odluku u korist Kosova, na terenu i dalje postoje izazovi kada je u pitanju jačanje međunarodnog subjektiviteta.

Izrael je poslednja država koja je priznala Kosovo 1. februara ove godine i to na osnovu Vašingtonskog sporazuma. Pre ovog priznanja, Kosovo gotovo tri godine nije priznala nijedna zemlja.

Kosovo ne priznaju pet zemalja Evropske unije – Grčka, Slovačka, Kipar, Rumunija i Španija.

Na osnovu podataka Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore, Kosovo trenutno priznaje 117 zemalja.

Čitajte više