U borbi za uništene kulturne spomenike na Kosovu

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Peć i Đakovica su gradovi na Kosovu a Šoši navodi da su pomenute čaršije bile i urbane sredine sa poslovnim prostorijama i kućama u kojima se vekovima živelo i radilo, a koje su srpske snage spalile i potpuno uništile.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Srpske snage su 2. maja 1999. godine spalile 200 godina staru džamiju u Mitrovici na severu Kosova, koja se nalazila u neposrednoj blizini glavnog mosta na reci Ibar koji danas ovaj grad deli na Južnu Mitrovicu sa većinskim albanskim stanovništvom i Severnu Mitrovici u kojoj su većina Srbi.

Mitrovčani su ovu džamiju zvali Ibarska džamija jer se nalazila na samoj obali reke Ibar, na severnoj strani grada.

Ovo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izjavio Redžep Ljušta, glavni imam Islamske zajednice u Mitrovici. Uprkos posvećenosti i naporima Islamske zajednice Kosova da se spaljena džamija obnovi, to se nikada nije dogodilo, kaže imam Ljušta.

Ljušta: Prekriveni su tragovi rušenja Ibarske džamije

Ljušta napominje i da takozvana Ibarska džamija nije bila samo verski objekat, već je, kao jedna od najstarijih građevina u Mitrovici, predstavljala versko i kulturno nasleđe.

„U nekim zapisima (džamija) datira iz 1778. godine, mada se u nekim drugim zapisima navodi da je sa početka 19. veka, odnosno iz 1802. godine. Džamija je najpre spaljena 2. maja 1999. godine. Džamija se nalazila na oko četiri do pet metara ispod visine mosta, sumnja se da su nakon spaljivanja džamije bageri na tom mestu doneli zemlju iz drugih mesta kako bi nestao svaki trag džamije“, poručuje Ljušta.

On ističe da je Ibarska džamija samo jedan od oko 218 islamskih verskih objekata, među kojima su džamije, hamami, tekije i zgrade administracije Islamske zajednice Kosova, koje su tokom ratnog perioda 1998. i 1999. godine, spalile ili uništile srpske snage.

Ljušta očekuje da se verski objekti od značaja za kulturno i versko nasleđe Kosova, koji su uništeni 1998. i 1999. godine, uvrste na spisak spomenika uništenih tokom rata na Kosovu.

Arapi-Krasnići: Prikupljanje podataka je zadatak komisije

Vlada Kosova je 14. jula donela odluku da uspostavi Državnu komisiju za dokumentovanje uništenog kulturnog nasleđa tokom rata 1998. i 1999. Istog dana je ministar kulture, omladine i sporta Hajrula Čeku na svom Facebook nalogu napisao da je uspostavljanje ovakve komisije važno „jer zvanično započinjemo proces traženja odgovornosti i obeštećenja od Srbije za namerno uništavanje stotina spomenika na Kosovu”.

Viša savetnica Ministarstva kulture, Nora Arapi-Krasnići je u izjavi za Radio Slobodna Evropa rekla da će glavni zadatak Državne komisije biti prikupljanje podataka, dokumentovanje i procena štete koja je naneta uništavanjem kulturno istorijskih objekata.

“Ova komisija će uzeti u obzir i sve dokumente koji su do sada urađeni. U okviru mandata ove komisije biće identifikovani svi uništeni monumenti, kako kulturni tako i verski”, navodi Arapi-Krasnići.

Šoši: Komisija treba da utvrdi kriterijume

Salji Šoši, direktor organizacije “Kulturno nasleđe bez granica” smatra da Državna komisija za dokumentovanje uništenog kulturnog nasleđa tokom rata, treba da postavi kriterijume na osnovu kojih će se utvrditi šta se podrazumeva pod spomenicima koji će se naći na listi.

On dodaje da pre poslednjeg rata na Kosovu nije postojao registar spomenika kulturne baštine a koji je obuhvatao većinu objekata koji su za Albance predstavljali kulturno nasleđe. Postojao je samo, kaže Šoši, registar koji su sastavile tadašnje institucije Srbije.

„Ali taj registar nije predstavljao ili je vrlo malo predstavljao albansku kulturnu baštinu. Dakle, ako pogledate registar od 425 spomenika, koliko ih je tada bilo, vrlo malo je bilo Albanskih. Dakle, komisija mora da donese kriterijume, da odluči šta je kulturna baština iz tog vremena, i da onda na osnovu tih kriterijuma prikuplja informacije“, ocenjuje Šoši.

Prema njegovim rečima, na listi od 425 spomenika kosovske kulturne baštine, koju su pre rata sačinile srpske institucije, bile su “Pećka čaršija” i “Đakovačka čaršija”.

Peć i Đakovica su gradovi na Kosovu a Šoši navodi da su pomenute čaršije bile i urbane sredine sa poslovnim prostorijama i kućama u kojima se vekovima živelo i radilo, a koje su srpske snage spalile i potpuno uništile.

Gde će Kosovo podneti zahtev za obeštećenje?

Zvaničnici u Ministarstvu kulture napominju da će Državna komisija, nakon dokumetovanja uništenog kulturnog nasleđa tokom rata, proceniti i štetu koja je načinjena.

Potom će sva dokumentacija i procena biti predstavljena kosovskim institucijama u obliku izveštaja.

Resorni ministar Hajrula Čeku je naglasio da će na osnovu tih dokumenata „i u skladu sa međunarodnim standardima, sastaviti zahtev za obeštećenje“.

RSE je savetnicu ministra Noru Arapi-Krasnići pitao i gde će zahtev za obeštećenje biti podnet, da li će se odšteta od Srbije tražiti u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa dve strane ili pred nekim nadležnim Međunarodnim sudom?

„To će biti utvrđeno, verujem, na prvom konstitutivnom sastanku Komisije koja ima zadatak da utvrdi metodologiju i dinamički plan rada. Ali, verujemo da će se sav rad ove komisije zasnivati na međunarodnim principima i poveljama koje regulišu zaštitu kulturnog nasleđa i nadoknadu u slučaju namerne štete“, poručuje Arapi-Krasnići.

Koji je odgovor vlasti u Srbiji?

Sa druge strane, Ministarstvo kulture Srbije je saopštilo da je “traženje obeštećenja od Beograda za navodno uništavanje spomenika, zapravo još jedan korak Prištine u eskalaciji besmisla”.

Takođe, zahtev Kosova za nadoknadu štete ocenjuju kao “pokušaj obmanjivanja međunarodne javnosti”.

Vlasti u Srbiji navode i da se kosovske institucije „nisu obavezale na obnavljanje oštećenih pravoslavnih crkava i manastira“ tokom martovskih nemira 2004. godine.

Međutim Arapi-Krasnići odbacuje ove navode, te ističe da će se rad na dokumentovanju uništenja kosovskog kulturnog nasleđa zasnivati na činjenicama.

„Šteta u vezi kulturnog nasleđa, koja uključuje stotine džamija, tradicionalnih kula i istorijskih centara, prvobitno je identifikovana i tretirana u tri slučaja pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu, u kojima je šteta klasifikovana kao zločin protiv čovečnosti. Srbija do sada nije prihvatila odgovornost za počinjene zločine“, poručuje ona.

U vezi obnove pravoslavnih verskih objekata na Kosovu, koji su oštećeni 2004. godine, Arapi-Krasnići naglašava da je od 2005. godine iz budžeta Vlade Kosova izdvojeno oko 6,9 miliona evra, kao i 2,9 miliona evra iz Fonda Evropske unije za obnovu i restauraciju oko 50 oštećenih pravoslavnih verskih objekata.

Dodala je da postoje posebne jedinice u okviru Policije Kosova koje obezbeđuju pravoslavne crkve, te dodaje da te policijske jedinice čine i kosovski Srbi.

Prema izveštajima NATO-a, ozbiljniji incident u blizini pravoslavnih objekata na Kosovu, nije se dogodio od 2007. godine.

Arapi-Krasnići navodi i da objekti Srpske pravoslavne crkve na Kosovu uživaju sve ustavne, zakonske i institucionalne garancije, koje omogućavaju poštovanje njihovih prava. U tom kontekstu, ona je takođe spomenula i Zakon o posebno zaštićenim zonama kao i Savet za sprovođenje i nadzor tog Zakona.

Ministarstvo kulture, omladine i sporta tvrdi da će Državna komisija za dokumentovanje uništavanja kulturnog nasleđa na Kosovu biti sastavljena od profesionalaca iz oblasti očuvanja kulturnog nasleđa, kosovskih institucija i civilnog društva, te predstavnika Kosovske akademije nauka i umetnosti, profesorima sa lokalnih i međunarodnih univerziteta, uključujući Univerzitet Harvard i Univerzitet Kembridž.

Čitajte više