Najveće demonstracije na Kubi u protekle tri decenije

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Demonstracije, koje su retke na Kubi, dešavaju se u trenutku dok zemlja beleži rekordni broj zaraženih virusom.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Nekoliko hiljada građana protestovalo je protiv komunističkih vlasti Kube u prestonici Havani i nekoliko drugih gradova, u najvećim demonstracijama na ostrvu u poslednjih skoro 30 godina.

Američke sankcije i pandemija korona virusa doprineli su nestašici hrane i skoku cena, prenosi “Gardijan” (Guardian).

Okupljeni su pozivali na slobodu, demokratiju i zahtevaju vakcine za borbu protiv pandemije korona virusa.

Na poziv vlasti na ulice su izašle i njene pristalice optužujući SAD za nemire.

Demonstracije, koje su retke na Kubi, dešavaju se u trenutku dok zemlja beleži rekordni broj zaraženih virusom.

Protesti u nedelju su počeli u gradu San Antonio de los Banos na zapadu ostrva, i u gradu Palma Soriano na istoku.

Sa milionima Kubanaca koji sada imaju mobilni internet na svojim telefonima, vesti o protestima brzo su stigle u Havanu tako da su ubrzo i u njoj hiljade građana marširale uzvikujući „domovina i život“ i „sloboda“.

‘Protestujemo zbog gladi, tražimo promene’

„Ovde sam zbog gladi, jer nema lekova, zbog nestašica struje – zato što sve nedostaje“, rekao je za “Gardijan” jedan 40-to godišnjak koji nije želeo da se predstavi iz straha od odmazde.

„Želim potpunu promenu: vlade, višestranačke izbore i kraj komunizma,“ rekao je ovaj demonstrant.

Reagovala je policija koja je strpala stotine demonstranata – od kojih su mnogi bili nasilni – u službene automobile. Mladi su gađali pripadnike snaga bezbednosti komadima kaldrme, koji su uzvratili suzavcem i pendrecima.

Jedan policajac, pogođen kamenom po glavi, odvezen je automobilom koji je zamalo pregazio demonstranta.

Jedan od demonstranata, Jusniel Perez (17), koji je držao kamenje u obe ruke, rekao je: „Ovde smo jer smo gladni i siromašni. Nemamo hranu. Nemamo ništa.”

U mestu San Antonio de los Banos, 30 kilometara južno od Havane, jedan demonstrant rekao je agenciji AFP da su ljudi besni zbog “situacije sa električnom energijom i hranom”.

Kubanske vlasti optužuju SAD za nemire

„Čini se da je energetska situacija ovde proizvela određenu reakciju“, priznao je predsednik Kube Miguel Diaz-Kanel, ali ne nudeći bilo kakve ustupke, optužujući umesto toga„kubansko-američku mafiju“ za podsticanje nezadovoljstva.

U 15:00 po lokalnom vremenu svi televizijski kanali su prekinuli redovni program emitujući obraćanje predsednika Dijaza-Kanela koji je rekao da će „destabilizacija u našoj zemlji“ naići na „revolucionarni odgovor“.

„Izdato je naređenje za borbu“, rekao je na kraju svog obraćanja. „Revolucionari treba da budu na ulici. Pozivamo sve revolucionare u zemlji, sve komuniste, da izađu na ulice gde se događaju te provokacije … i da se suoče sa njima na odlučan, čvrst i hrabar način“, rekao je Diaz-Kanel.

On je kazao da su američke trgovinske sankcije izazvale ekonomske nevolje.

Po njegovim rečima, namere brojnih demonstranti bile su iskrene, ali su ih izmanipulisale SAD, “orkestrirajući kampanju na društvenim mrežama, uz pomoć plaćenika na terenu”.

Usledila je igra mačke i miša jer su mladi antivladini demonstranti pokušali da zauzmu istorijske delove prestonice, ali su ih blokirale vladine pristalice, policija i vojska.

Ajlin Guerero (52) bila je jedna od nekoliko hiljada građana koji su izašli da podrže vladu noseći kubanske zastave i uzvikujući ime bivšeg lidera Fidela Kastra.„Izašli smo da podržimo našu zemlju“, rekla je, okružena hiljadama vladinih pristalica od kojih su mnogi držali drvene palice. “Čak i ako nismo komunisti, mi smo patriote,“ kazala je Guerero.

SAD: Podržavamo pravo na mirne proteste

Vladine pristalice optužile su demonstrante da su američki plaćenici. SAD godišnje izdvajaju oko 20 miliona dolara za „promociju demokratije“ na Kubi.

Kao odgovor, Džuli Čang, vršilac dužosti pomoćnika američkog državnog sekretara za zapadnu hemisferu, napisala je na Tviteru:

„Duboko smo zabrinuti zbog ‘poziva na borbu’ na Kubi. Zalažemo se za pravo kubanskog naroda na mirno okupljanje. Pozivamo na smirenost i osuđujemo svako nasilje”, navela je.

„Mirni protesti jačaju na Kubi jer kubanski narod upražnjava svoje pravo na okupljanje kako bi izrazio zabrinutost zbog porasta slučajeva COVID/smrti i nestašice lekova. Pohvaljujemo brojne napore kubanskog naroda koji šalje donacije za pomoć susedima u nevolji,“ dodala je Čang.

“Kubanska diktatura decenijama je koristila nasilje i represiju da utiša svoj narod, umesto da dozvoli slobodno iskazivanje demokratske volje i ostvarivanje osnovnih socijalnih prava,” izjavio je predsednik senatskog odbora za spoljne odnose Bob Menendez.

“Ovo mora da se okonča. Oči celog sveta su večeras uprte u Kubu i diktatura mora da shvati da nećemo tolerisati upotrebu grube sile da uguši težnje kubanskog naroda”, dodao je on, prenosi CNN.

U znak podrške demonstrantima, okupili su se i Kubanci u Majamiju.

Gradonačelnik Francis Suarez rekao je da je ovo trenutak za međunarodnu intervenciju predvođenu SAD-om kako bi pomogla kubanskom narodu da ostvari demokratiju i spreči „krvoproliće“ na ostrvu.

„Tražimo od savezne vlade da učini sve što je moguće i da ne propiuste ovaj trenutak“, rekao je Suarez, prenosi “Majami Herald”.

Snage bezbednosti su u nedelju veče povratile kontrolu na ulicama.

Protesti su bili koncentrisani u siromašnijim delovima Havane. Demonstranti su se najviše žalili na višegodišnje nestašice i siromaštvo.

Kubanci proživljavaju najtežu ekonomsku krizu u poslednjih 30 godina. Administracija prethodnog američkog predsednika Donalda Trampa uvela je više od 200 novih sankcija Kubi. Ove mere aktuelni predsednik Džo Bajden (Joe Biden) za sada nije preispitivao, navodi “Gardijan”.

Od pandemije, koja je dramatično smanjila prihode od turizma, Kubanci sve češće moraju da satima čekaju u redu da kupe osnovne potrepštine poput piletine i deterdženta, dok u apotekama nedostaju mnogi lekovi.

Demonstranti su takođe izrazili svoj bes zbog nedostatka vakcina, jer je Kuba u nedelju izvestila o rekordnih skoro 7.000 infekcija i 47 smrtnih slučajeva.

Od početka epidemije zabeleženo je više od 1.500 smrtnih slučajeva povezanih sa COVID-19.

U petak je Kuba odobrila svoju domaću vakcinu za hitnu upotrebu Abdala dva, prvu za Latinsku Ameriku i Karibe.

Ovo su bili najveći protesti od 1994. godine, kada su desetine hiljada ljudi demonstrirale na šetalištu Malecon u Havani zbog ekonomske krize izazvane padom Sovjetskog Saveza.

Čitajte više