Uoči osamnaeste kolektivne dženaze srebreničkim šehidima prijateljsko pismo ‘drugosrbijancima’ u Srbiji

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Zbog toga vam i pišem ovo pismo: da vam kažem da mi u Bosni znamo za vas u Srbiji; da vas pratimo i podržavamo u vašem nastojanju da pokažete Bosni i svijetu da Srbija nije ni Radovan Karadžić, ni Ratko Mladić, ni Aleksandar Vučić, ni Ana Brnabić, ni patrijarh Porfirije.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Poštovani Drugosrbijanci,
Dvoumio sam se da li da vam pišem iz Bosne uoči sutrašnje osamnaeste kolektivne dženaze u Potočarima srebreničkim šehidima, mučenicama, koji su ubijeni u srpskom genocidu.

Bojao sam se da će vas zbog mog pisma Prvosrbijanci dodatno gledati kao izdajnike srpske nacije. Zato sam odlučio, uz vaše razumijevanje, da se prvo njima, Prvosrbijancima, obratim.
Prije svih na um mi pada Aleksa Đilas, Prvosrbijanac, koji je “osuđen da bude srpski ‘nacionalist’”.

Znam, vas Prvosrbijance ne dotiče ni istinu ni pravda ni mir ni pomirenje. Vi ste zarobljenici istine o srpskoj laži koju je najuvjerljivije opisao otac srpske nacije Dobrica Ćosić kad je rekao: “Mi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti, lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno”.

Dakle, vi Prvosrbijanci ste gluhi na istinu, nijemi ste na pravdu, nevoljni ste za mir i nespremni ste za pomirenje.

Vi ličite na Radovana Karadžića i Ratka Mladića, dvojicu osuđenih srpskih ratnih zločinaca na doživotnu robiju. Štaviše, vi ste gori od njih dvojice zato što negirate zlo srpskog genocida i time pokazujete da ste spremni ponoviti genocid nad Bošnjacima u Bosni ako vam se za to ukaže prilika.

Budite sigurni: neće vam se više ukazati ta prilika.

Mi u Bosni vjerujemo da postoji druga Srbija koja ne liči ni na Radovana Karadžića ni na Ratka Mladića.

Jest da tu Drugu Srbiju Prvosrbijanci na čelu s Aleksandrom Vučićem, Anom Brnabić i srpskim patrijarhom Porfirijem marginaliziraju, ali glas Drugosbijanaca je sve glasniji i sve prisutniji u Bosni.

Prigušivači Prvosrbijanaca, „osuđenih na srpski nacionalizam“, nisu toliko moćni da zatvore sve rupe kroz koje se čuje glas razuma Drugosrbijanaca, koji imaju potrebu za katarzom kako bi priznali genocid u Srebrenici, kako bi se pokajali, kako bi zatražili oprost od žrtava srpskog genocida i kako bi se zavjetovali u ime srpskog naroda da Srbi neće nikad više počiniti genocid nad svojim susjedima/komšijama, posebno u Bosni.

Poštovani Drugosrbijanci,
Nemojte sumnjati u naš bosanski sabur/strpljenje, kao što ni mi ne sumnjamo u vašu hrabrost i upornost da oslobodite srpski narod od kolektivne krivnje za genocid nad Bošnjacima, na kojem uporno inzistiraju Prvosrbijanci kako bi zaštitili osuđene ratne zločince Karadžića i Mladića.

Vaša srbijanska hrabrost i upornost i naš bosanski sabur/strpljenje su nada da je moguć mir i pomirenje među nama.

Znam, nije vam lahko nositi etiketu autošovinista, koju vam lijepi Prvosrbijanac Zoran Ćirjaković. Ništa lakše nije ni nama svakodnevno slušati negaciju srpskog genocida u Srebrenici i nakon pravosnažnih presuda u Haagu.

No, lakše nam je kad znamo da postoji Druga Srbija, koja je svakim danom sve jača.

Uvjeren sam da ćemo se mi jednoga dana sresti na pola puta, gdje ćemo naći zajednički jezik, koji će našoj djeci osigurati miran i prosperitetan život na ovim prostorima.

Zbog toga vam i pišem ovo pismo: da vam kažem da mi u Bosni znamo za vas u Srbiji; da vas pratimo i podržavamo u vašem nastojanju da pokažete Bosni i svijetu da Srbija nije ni Radovan Karadžić, ni Ratko Mladić, ni Aleksandar Vučić, ni Ana Brnabić, ni patrijarh Porfirije.

Oni se mogu zvati kako god hoće, ali oni nisu pravo lice Srbije, koja nije ni autošovinistička ni nihilistička, već da postoji Druga Srbija, koja ima zdrav razum i plemenito srce za sve ljude dobre volje.

Eto, to sam htio da vam kažem uoči sutrašnje osamnaeste kolektivne dženaze srebreničkim šehidima/mučenicima, koje je srpska vojska ubila s predomišljajem 11. jula, 1995. god. u Srebrenici –, htio sam da vam kažem da računamo na vas, na vašu savjest, na vašu katarzu, ali i da vi računate na nas –, na naš sabur i merhamet, koji nije isti kao prije, ali je dovoljno jak i otvoren da ima mjesta za sve vas Drugosrbijance, koji ste sposobni i spremni da čujete istinu, da prihvatite pravdu, da radite zajedno s nama za mir i da promovirate pomirenje radi bolje budućnosti naše djece kako u Bosni tako i u Srbiji.

U nadi da ćete pročitati ovo moje pismo, primite izraze poštovanja s molitvom Svevišnjem Bogu da tuga bude nada, da osveta bude pravda i da majčina suza bude molitva da se nikad i nikome više ne ponovi Srebrenica! Amin!

S poštovanjem,
Mustafa Cerić, Ph.D.
Reisu-l-ulema (1993-2012)

Čitajte više