Mere Pekinga za obuzdavanje tehnoloških kompanija

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Poslednje mere su usledile pošto su 34 kineske kompanije prikupile rekordnih 12,4 milijarde dolara izlaskom na berzu u Njujorku u prvoj polovini 2021.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Vlasti u Kini pokrenule su novu ofanzivu za obuzdavanje vodećih kineskih tehnoloških kompanija usled zabrinutosti zbog moći i uticaja internet giganata u toj zemlji, pišu svetski mediji.

Peking je proširio mere protiv kineskih tehnoloških platformi kompanija koje su na američkim berzama, pošto je prošle nedelje naložio uklanjanje programa za usluge vožnje Didi iz kineskih prodavnica aplikacija, piše Fajnenšl tajms.

Kineska uprava za sajber prostor (CAC) objavila je u ponedeljak, 5. jula, da je pokrenula istragu protiv kompanija Bos žipin za zapošljavanje preko interneta i kineskih aplikacija za usluge prevoza kamionima Junmanman i Hučebang, koje su se 2017. spojile u Ful trak alajans. Dok su pod istragom te platforme ne mogu da registruju nove korisnike.

CAC je saopštio da sumnja da su kompanije prekršile kineske zakone o nacionalnoj bezbednosti i sajber bezbednosti, ne iznoseći druge detalje.

Mere kineskog regulatora, kako piše Fajnenšl tajms, označile su novu ofanzivu protiv tehnoloških kompanija u toj zemlji, pozivanjem na propise o sajber bezbednosti koji do sada nisu korišćeni. Kineski regulatori za finansije i konkurenciju već su krenuli da obuzdavaju tehnološke kompanije, uključujući mere protiv Ant grupe i Alibabe, dva stuba internet carstva milijardera Džeka Maa, kao i kompanije Meituan.

Poput Didija koji je prošle nedelje imao inicijalnu javnu ponudu, Ful trak alajans i Bos žipin su u junu izašle na njujoršku berzu, prikupivši 1,6 milijardi dolara, odnosno 912 miliona dolara. Te tri kompanije su vodeće u tehnološkoj industriji u Kini i sve ih podržava Tensent, najvrednija kineska tehnološka grupacija, koja je dosad izbegla najoštrije regulatorne mere.

Poslednje mere su usledile pošto su 34 kineske kompanije prikupile rekordnih 12,4 milijarde dolara izlaskom na berzu u Njujorku u prvoj polovini 2021. Ipak, ukazuje britanski list, više od dve trećine tih kompanija zabeležile su pad vrednosti ispod nivoa inicijalne javne ponude.

Giganti probudili zabrinutost Pekinga

Kina je proširila mere protiv tehnoloških kompanija, usled zabrinutosti Pekinga zbog velikog uticaja i moći internet giganata u toj zemlji, piše Vašington post, ukazujući da su kineske vlasti naznačile da su spremne da obuzdaju tehnološke kompanije uprkos finansijskim poremećajima.

Didi, kineski ekvivalent Ubera osnovan 2012, može da se pohvali s više od 450 miliona korisnika u Kini i na više od deset drugih tržišta, mada je posebno popularan u većim kineskim gradovima. Prošle nedelje je prikupio 4,4 milijarde dolara na inicijalnoj javnoj ponudi u Njujorku, što je najveći ulazak na Njujoršku berzu neke kineske kompanije posle Alibabe 2014. Didi je posle prvog dana trgovanja akcijama u Njujorku vredeo oko 70 milijardi dolara.

Prema novom zakonu o bezbednosti podataka koji stupa na snagu u septembru, Kina planira da uspostavi “centralizovani, objedinjeni, efikasni i autoritativni” mehanizam za deljenje informacija i procenu rizika.

Istraživač s pekingškog Renmin univerziteta Dong Šaopeng rekao je kineskim državnim medijima da je Didi prikupio “veliku količinu podataka koji se tiču nacionalne bezbednost”, poput transportne infrastrukture i kretanja ljudi i vozila, što “može predstavljati pretnju po kinesku nacionalnu bezbednost”. Didi je već 2015. izazvao zabrinutost kada je objavio izveštaj o različitim kineskim ministarstvima na osnovu korišćenja taksi usluga javnih službenika.

Nakon poslednje intervencije regulatora, vrednosti kineskih tehnoloških kompanija pale su na azijskim tržištima, ukazuje Vašington post, navodeći da je, s druge strane, tabloid u vlasništvu države Global tajms pozdravio akciju regulatora, tvrdeći da se time osigurava da vlada postavlja pravila za prikupljanja podataka, a ne lideri u industriji kao što su Alibaba ili Didi.

Tek početak

Kineske tehnološke kompanije se sada suočavaju sa sasvim drugačijim okruženjem u odnosu na pre nekoliko godina, sa strožim nadzorom i unutar i izvan Kine, ukazuje BBC.

U pozadini nevolja Didija su šire mere regulatora protiv kineskih tehnoloških kompanija, ističe britanski javni servis i navodi da pojedini analitičari kažu da bi te mere mogle biti politički motivisane dok Peking pokušava da nametne veću kontrolu dinamičnom tehnološkom sektoru.

To za Didi i druge kineske tehnološke kompanije znači da je ovo verovatno samo početak njihovih problema, ocenjuje BBC.

Za kompanije koje žele da izađu na američke berze to takođe znači dodatna pitanja investitora o regulatornim perspektivama, što bi, kako piše BBC, moglo da najavi teško i neizvesno vreme za kineski tehnološki sektor.

Naredba vlasniku TikToka

Peking poslednjih meseci pojačava regulatorni pritisak na kineske internet kompanije, optužujući ih za nefer nadmetanje s rivalima i da koriste podatke potrošača da bi iz izvukli veću zaradu, piše Njujork tajms.

Gigant u elektronskoj trgovini Alibaba kažnjen je u aprilu sa rekordnih 2,8 milijarde dolara zbog kršenja antimonopolskih zakona. Ubrzo posle toga, kineska antimonopolska uprava pokrenula je istragu protiv giganta za dostavu hrane Meituan na sličnim osnovama.

Druge velike internet kompanije, uključujući Didi i Bajtdens, vlasnika TikToka, pozvane su pred regulatore i naređeno im je da “interese nacije stave na prvo mesto”.

Kineski regulator za internet takođe je identifikovao stotine aplikacija za koje kaže da preterano prikupljaju lične podatke ili da ih koriste neprimereno, ukazuje njujorški list, navodeći da su među njima i aplikacije koje su napravile neke od najistaknutijih kineskih internet kompanija, uključujući Bajtdens, Tensent i Baidu.

Ipak, tada je regulator zahtevao samo da proizvođači aplikacija reše probleme u određenom roku i, za razliku od poslednjih mera, nije naložio uklanjanje programa iz prodavnica aplikacija.

Čitajte više