Ko je i kako lagao o Kovidu 19 u Srbiji?

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
U jednom trenutku u medijima se moglo pročitati i da Tylol hot (prašak sa paracetamolom kojim se leči prehlada) u kombinaciji sa rakijom leči Kovid 19, iako je kombinacija alkohola i paracetamola opasna zbog mogućeg pojačavanja neželjenih dejstava leka.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Šta je od medijskih napisa istinito, a šta ne? Za mnoge stanovnike Srbije ovo pitanje postalo je značajno bitnije tek marta prošle godine kada je novi korona virus, zvanično, kročio i u njihovu zemlju. U tim trenucima, istinitosti izveštavanja medija postala je zdravstveno relevantna, a na novinare je pala velika odgovornost jer je njihov nesavestan rad u novonastaloj situaciji nekoga mogao koštati i života. Ipak, mnogi novinari u Srbiji i regionu nastavili su da se vode politikom profita koristeći cunami različitih informacija o novom virusu za lako sticanje pregleda, klikova, reakcija i komentara koji donose novac.

Naravno, nisu sve informacije koje su u tom cunamiju dospele u medije bile istinite, naučno utemeljene ili relevantne. Redakcije srpskih portala za proveru činjenica FakeNews Tragač i Raskrinkavanje ubrzo po zvaničnom početku pandemije otvorile su posebne odeljke svojih sajtova posvećene isključivo dezinformacijama koje se tiču korona virusa. Za samo dva meseca, između marta i maja prošle godine, FN Tragač zabeležio je oko 50 lažnih navoda o korona virusu u medijima, na društvenim mrežama i aplikacijama za razgovor. Tokom početnih dana pandemije u Srbiji redakcija FN Tragača nekada je beležila i po četiri dezinformacije iz medija ili sa interneta dnevno.

Laži na društvenim mrežama i nerecenzirana naučna istraživanja

Borba sa dezinformacija tada se po prvi put u većem obimu vodila i protiv objava koje su, uglavnom preko interneta, delili obični građani, a ne mediji. Istraživanje objavljeno 2014. godine pokazalo je kako ljudi tokom katastrofa češće veruju prijateljima i porodici kao izvoru informacija nego masovnim medijima. Zbog toga, veliki zadatak portala za proveru činjenica na početku pandemije bio je upravo provera informacija koje su stizale od ljudi bliskih građanima, a koje su, kako se često ispostavljalo, potpuno netačne. Ispiranja grla napicima raznih vrsta; ostavljanja cipela ispred  ulaznih vrata radi prevencije zaraze; zadržavnje daha kao svojevrsan test pozitivnosti na Kovid 19; limun i soda bikarbona kao lekovi za novi virus, samo su neki od navoda koji su se širili društvenim mrežama i aplikacijamaza ćaskanje u Srbiji.

Ovakve objave uglavnom su nastale u stranim državama gde su do trenutka pojavljinja u Srbiji već proglašene neistinitim. Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da su se neproverene informacije sa društvenih mreža širile i medijima koji su  dužni da istinitost informacija pre objavljivanja provere. Čak 13 medija prenelo je neku od pet dezinformacija sa društvenih mreža i aplikacija za dopisivanje, zabeležio je marta prošle godine FN Tragač, što nije jedini primer ove nesavesne prakse.

Još nesavesne prakse u medijima ilustrovano je kroz širenje upitnih rezultata nerecenziranih naučnih radova vezanih za novi korona virus i bolest Kovid 19 koju izaziva. Ova pojava posebno je opasna jer su se konzumentima medija, uz argument u vidu istraživanja koje deluje legitimno, kao naučno utemeljene, predstavljale činjenice koje su u najmanju ruku neproverene. Naime, sajt koji se bavi publikovanjem nerecenziranih naučnih radova iz oblasti medicine MedRxiv tokom pandemije objavio je veliki broj tada još uvek neutemeljenih studija, uz napomenu da njih u medijima ne treba prikazivati kao naučne činjenice.

Bez obzira na to, mediji u Srbiji pozivali su se na ovakve studije kao na činjenično utemeljena istraživanja. Tako je u našim medijima na osnovu nerecenziranih istraživanja osvanulo kako visoki ljudi imaju dvostruko veće šanse da budu zaraženi korona virusom; da su ljudi s krvnom grupom A najugroženiji novim virusom; kako je još aprila prošle godine postojalo 30 varijacija korona virusa, kao i da novi virus izaziva sterilitet kod mlađe muške populacije.

Kako su nas lagali medicinski i politički autoriteti

Do prave zavrzlame sa lažnim vestima o korona virusu došlo je kada su medicinski autoriteti, članovi kriznog štaba za borbu protiv novog virusa, širili neistinite informacije o transmisiji ove bolesti i njenom potencijalnom iščezavanju iz Srbije. Aprila i marta prošle godine, čak trojica članova tadašnjeg sastava vladinog kriznog štaba najavila su kako će toplo vreme i UV zračenje sunca zbrisati koronu, a posebno sporan bio je intervju dr Branislava Tiodorovića za Blic. U tom intervju od ovog člana kriznog štaba čuli smo kako su Kovid 19 „izbegle samo afričke zemlje u kojima ima samo importovanih slučajeva“, ali i da „virusu odgovara temperatura koja se kreće od 3 do 6,7 stepeni“, dok „virusu ne prija temperatura ispod 0, ali i temperatura iznad 23 stepena“.

Ipak, u trenutku kada je intervju sa Tiodorovićem objavljen u većini afričkih zemalja i te kako je postojala lokalna transmisija korona virusa, a da toplota i UV zračenje ubijaju virus već tada je demantovala Svetska zdravstvena organizacija (SZO), zabeležio je FN Tragač. Na kraju, najveća tragedija uzrokovana korona virusom u Srbiji dogodila se baš tokom letnjih meseci, u Novom Pazaru i njegovoj okoline gde je tokom juna i jula prošle godine, prema navodima medija, sahranjeno tri puta više ljudi nego prethodne godine.

Pored medicinskih autoriteta, dezinformacije o novom virusu od samog početka pandemije širili su i ljudi na najvišim državnim pozicijama, ministri, premijerka, pa čak i sam predsednik države. Portal za proveru činjenica Istinomer koji se pored ocena istinitosti navoda iz medijia i sa društvenih mreža bavi i validnošću izjava političara tokom pandemije zabeležio je mnoštvo dezinformacija poslatih od strane vladajućih političara na najbitnijim funkcijama. Tako je  premijerka Srbije, Ana Brnabić jula prošle godine kada je postalo jasno da lepo vreme ipak neće oterati koronu pokušala da tu naistinitu tvrdnju plasiranu od strane mnogih autoriteta pripiše Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), iako je ta institucija od samog početka pandemije tvrdila suprotno.

Ministar Zdravlja, Zlatibor Lončar istog meseca želeo je da stavi tačku na pitanje ko je zaista preminuo od korone, a ko ne rekavši da je obdukcija umrlih od ove bolesti zabranje od strane SZO. Ipak, ni ova tvrdnja o SZO ne odgovara istini pošto je ova institucija još marta prošle godine objavila smernice o sigurnosnim merama prilikom vršenja obdukcije preminulih od korone u kojima se nigde ne navodi kako je ta procedura zabranjena. Nešto ranije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić na televiziji Hepi hvalio se govoreći da je Srbija osma u Evropi po broju testiranih na novi korona virus na million stanovnika.

Istina je bila da je u tom trenutku ispred nas po broju testiranih na million stanovnika bila čak trideset i jedna evropska država. Osim ovih, srpski državnici izrekli su još mnogo dezinformacija koje se tiču novog virusa podrivajući na taj način poverenje građana u državni apparat koje je u tim trenucima bilo od presudnog značaja za održavanje staloženosti stanovništva u novonastaloj situaciji.

Priroda dezinformacija o korona virusu i širenje panike

Gotovo sve dezinformacije vezane za pandemiju korona virusa mogu se podeliti na one koje su služile širenju pozitivnog i one koje su služile širenju negativnog narativa o tadašnjoj situaciji sa rasplamsavanjem novog virusa u Srbiji. Bujica informacija i dezinformacija funkcionisala je po sistemu „toplo-hladno“ tako što su se u medijima neizmenično pojavljivale pozitivne i negativne projekcije o daljem razvitku pandemije i njenom okončavanju. Ovakav, očekivani, pristup profitno orjentisanih nesavesnih medija može se tumačiti kao njihovo „obuhvatanje celokupne publike“ jer su čitaoci, slušaoci ili gledaoci skloniji konzumiranju sadržaja koji se podudaraju sa njihovim već izgrađenim stavovima po pitanju neke pojave.

Do problema dolazi u trenutku kada objektivnog razloga za optimizam nema, a on se u medijima promoviše. Takvu praksu videli smo u gorepomenutom primeru najavljivanja jačih sunčevih zraka kao spasioca od korone. Takođe, u pojedinim medijima još početkom marta prošle godine moglo se pročitati kako “korona virus nestaje”. Još veći problem stvarali su negativni narativi kojima su se, uz obilje dezinformacija, širili strah i panika među stanovništvom za šta je prema Krivičnom zakoniku Srbije zaprećena kazna od 3 meseca do 3 godine zatvora.

Dobar primer takvog, ilegalnog, širenja panike jeste tekst jednog srpskog tabloida koji se bavio povratkom srpske dijaspore u domovinu na početku pandemije. Ovaj list prvobitno je najavio da se u Srbiju vraća 100 hiljada ljudi, da bi kasnije, na ispravljenoj naslovnoj stranici uz priogodno podebljan naslov “OPASNO”, tu cifru udvostručio. U istom tekstu, taj medij objavio je i kako je epidemiolog Zoran Radovanović rekao da barem šest hiljada povratnika u Srbiju sa sobom nosi zarazu, što je doktor Radovanović demantovao za Raskrikavanje. Još jedan primer iracionalnog izazivanja straha predstavlja i pisanje medija o pojavi “nove opasnosti” u vidu hanta virusa koji se pojavio u Kini dok “borba sa koronom nije blizu kraja”. Ipak, ni izbliza se ne radi o novom virusu objasnilo je Raskrikavanje, a razloga za uzbunu, kako se čini, nije bilo, obzirom da paralelno sa globalnom zarazom Kovidom 19, nije izbila i pandemija hanta virusa.

Usporavanje dezinformacija o virusu i nalet laži o vakcinama

Kako je vreme od početka pandemije proticalo i frekventivnost dezinformacija o novom korna virusu je opadala. Ipak, one nisu nestale u potpunosti, a pojavio se i njihov naslednik – dezinformacije o vakcinama protiv Kovida 19. Nije nestalo ni iracionalno širenje straha među građanima, kako po pitanju vakcina tako i po pitanju drugih stvari koje se tiču Kovida 19. Jedan srpski portal aprila ove godine pisao je kako „PCR testovi sadrže etilen oksid koji izaziva rak”. Iako se pri sterilizaciji dela opreme koja se koristi tokom PCR testiranja zaista koristi kancerogeni etilen oksid, kako je FN Tragač objasnio, u medicini je uveliko regulisana upotreba ovog gasa tako da ispunjava sve međunarodne standarde, pa razloga za strah od testiranja, nema. Nema razloga za strah ni od komaraca i drugih krvopija, iako, još uvek, po neki medicinski autoritet u javnost izađe sa neargumentovanim stavovima o tome da komarci, muve i krpelji prenose korona virus.

Posebno mesto među dezinformacijama koje se tiču Kovida 19 pripada manipulacijama vezanim za vakcine. Od samog početka pandemije bilo je jasno da je verovatno jedini način za njeno obuzdavanje vakcinacija ljudi. Isto tako, bilo je jasno da će se intenzitet već postojeće propagande ljudi koji veruju u štetnost vakcina pojačati s početkom masovne imunizacije u većini zemalja. Očekivano, dezinformacije o vakcinama bile su tu od samog početka. Još sredinom marta prošle godine pisalo se da je vakcina već proizvedena, a aprila, jedan srpski portal objavio je kako će Britanci testirati novu vakcinu na sto hiljada ljudi dnevno.

S početkom vakcinacije, počela je i agresivnija obmanjujuća kampanja protiv tog procesa. Objavljivale su se “zvanične studije” kojima nedostaje metodologija ali imaju šta da kažu protiv Fajzerove vakcine. Govorilo se kako jedna srpska bolnica diskriminiše nevakcinisanog pacijenta, odbijajući da mu operiše srce. Upozoravalo se na to da vakcina Moderne deformiše ljude koji su imali estetske zahvate. Svi ti navodi ispostavili su se kao netačni.

Posledice bujice dezinformacija

Prema istraživanju Novosadske novinarske škole, realizovanom u aprilu prošle godine na osnovu do tada analiziranih lažnih navoda o korona virusu u medijima i na internetu, najveći broj dezinformacija činili su saveti o prevenciji ili lečenju zaraze Kovid 19. Zabrinjavajuća činjenica leži u tome što nedeleotvorni saveti poput onog da tamjan štiti od korona virusa, ili da se Kovid 19 može lečiti rastvorom od bibera i limuna, predstavljaju opasnost po građane samim time što dokazano ne štite od nove zarazne bolesti. U jednom trenutku u medijima se moglo pročitati i da Tylol hot (prašak sa paracetamolom kojim se leči prehlada) u kombinaciji sa rakijom leči Kovid 19, iako je kombinacija alkohola i paracetamola opasna zbog mogućeg pojačavanja neželjenih dejstava leka.

Posledice brojnih dezinformacije vezanih za Kovid 19 ilustrovane su u opštoj zbunjenosti građana tokom cele pandemije čija krajnja faza je obeležena slabim odzivom građana za imunizaciju iako su vakcine dostupne. Ipak, verovatno najporaznije je to što je većina dezinformacija koje su se tokom pandemije širile, suštinski, bila lako proverljiva, već demantovana od strane relevantnih institucija, ili, jednostavno, besmislena, ali to nije sprečilo domaće medije i nedovoljno medijski pismene građane da ih šire.

Zbog toga, evidentna je potreba da se građani, ali i već uposleni novinari, više edukuju u domenu medijske i digitalne pismenosti kao i da nadležne institucije ravnopravno sankcionišu sva lica odgovorna za širenje straha, laži i manipulacija vezanih za Kovid 19.

Čitajte više