Kako je nastala kontraceptivna pilula?

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Do kombinovane pilule koja sadrži i progesteron i estrogen, došlo se na veoma zanimljiv način.
Foto: Depositphotos/182145636/KateNovikova
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Pre oko 3500 godina, kao kontracepcija je korišćen med, produženo dugogodišnje dojenje dece, zatim lišće akacija i drugih biljaka od kojih su pojedine vrlo toksične, druge uništavaju spermatozoide ili čak i plod, a neke služe samo kao fizička blokada u grliću materice. Kazanova je navodno koristio staromodne prezervative, a po završetku Prvog svetskog rata napravljena je i prva spirala.

Međutim, tek je pilula pokrenula revoluciju i zauvek promenila stavove o plodnosti, pravima i ulozi žena, odnosu među polovima, ženskom telu, seksualnoj aktivnosti i abortusu. Odjednom je bilo moguće napraviti granicu između seksa i ljubavi, seksa i braka, kao i braka i rađanja, a žene su mogle samostalno da odluče da li će se zaštititi od trudnoće.

Do otkrića „pilule“ došlo se u etapama. Istraživači su već u prvim decenijama 20. veka znali da dva glavna hormona, progesteron i estrogen, upravljaju ženskim mesečnim ciklusom i pretpostavljali da bi promenom njihovih nivoa u organizmu mogla da se poremeti i plodnost.

Međutim, za bilo kakvu farmaceutsku upotrebu proizvodili su se izuzetno skupi hormoni životinjskog porekla, pa nije bilo prostora za konkretna istraživanja. Tek pošto je profesor organske hemije Rasel Marker otkrio da se do progesterona može doći iz meksičkog jama, počela da se razvija i ova oblast farmacije.

Ipak, ni nekoliko decenija kasnije, polovinom 20. veka, nije postojalo veliko interesovanje za razvoj kontraceptivne pilule. Tek zahvaljujući inicijativi američkog pokreta za kontrolu rađanja, 1951. godine američki biolog poljskog porekla Gregori Pinkus, dobio je prvi grant i započeo veliko ispitivanje polnih hormona i njihove veze sa sprečavanjem začeća. Za početak, ispitivanja je obavljao na zečevima.

Životinjama je ubrizgavan progesteron kako bi se sprečila ovulacija, trenutak kada se oslobađa jajna ćelija spremna za oplodnju. Iako je istraživanje napredovalo, Pinkus i njegov tim imali su velike probleme da zainteresuju finansijere za svoju ideju i ubede ih u njen potencijal, ali su dve godine kasnije uspeli da osvoje još jedan veliki grant i započnu testiranje na ženama.

Testiranja su započela najpre sa manjim dozama progesterona koji je davan ženama tokom 3 nedelje u mesecu, ali on nije kod svih žena uspevao da spreči ovulaciju. Zatim su pokušali sa većim dozama koje su imale i više efekta, kao i sa sve kvalitetnijim progesteronom.

Do kombinovane pilule koja sadrži i progesteron i estrogen, došlo se na veoma zanimljiv način. Otkriveno je da je progesteron koji je nabavljan za ispitivanja sadržao i vrlo mali procenat estrogena. Dodatno su ga pročistili od estrogena i zapazili da su žene sada češće imale nepredviđeno krvarenje u toku ciklusa. Onda su vratili taj estrogen u pilulu, i dodali još malo, i nepredviđena krvarenja su prestala. Tako je nastala kombinovana hormonska pilula Enovid i započela su testiranja.

Formalno, u SAD-u ova pilula bila je odobrena 1957. godine, ali je u prvo vreme služila samo za regulisanje menstrualnog ciklusa. Tri godine kasnije u opisu Enovida, koji su tada već koristile stotine hiljada žena, dodato je da se radi o piluli koja sprečava začeće, a kombinovana kontraceptivna pilula istovremeno se pojavljuje i u Evropi.

Čitajte više