Nacrt za daljnju nepravdu

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Država sama, kao ni obično, ne oseća potrebu da se pridržava svojih rokova, niti da se bilo kome pravda zbog toga. O nesprovođenju javne rasprave da i ne govorimo.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Pod krinkom “rasterećenja” pravosuđa i borbe protiv korupcije vlasti u Srbiji žele promijeniti Zakon o parničnom postupku. Ključna promjena tiče se uvođenja ozbiljnih financijskih prepreka samom pokretanju postupka, čime se oni slabijeg imovinskog stanja izravno lišavaju mogućnosti dostizanja pravde. Dio advokata protestira protiv Nacrta zakona, ali teško je zamisliti da ga mogu osujetiti.

Od 19. maja ove godine, u zvaničnoj proceduri Skupštine Srbije nalazi se Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Informacija o tome uredno je objavljena dan kasnije na internet stranici Ministarstva pravde. Tu takođe piše da je javna rasprava o Nacrtu planirana od 19. maja do 14. juna. Nacrt je odmah izazvao ogorčenu reakciju dela javnosti, pre svega advokata, ali ne samo njih. Već na prvi pogled jasno je da ovaj zakon daleko prevazilazi obične birokratske izmene i da zadire mnogo dublje od procedura na koje se najčešće odnose izmene procesnih propisa.

Primedbe na pomenuti Nacrt su ne samo brojne, nego ukazuju na ozbiljne probleme koje može da napravi kako u pravnoj i pravosudnoj sferi jer postoje tvrdnje da je predlog neustavan, tako naravno i u svakodnevnom životu, jer je u čitavu priču uključen i interes banaka koje su u poslednje vreme pretrpane tužbama zbog nezakonitih troškova obrade kredita koje su naplaćivane bez zakonskog osnova, pa sada klijenti tuže za odštetu. Reč je o delu kojim je predviđeno da se od stranaka u sporu traži plaćanje troškova suđenja unapred, a u slučaju žalbe se sume multiplikuju. Ovim rešenjem se direktno sprečava da neko ko nema za sudske troškove, nimalo zanemarljive, neće moći ni da pokrene postupak. Na taj način će, nesumnjivo, biti smanjen broj novih predmeta, ali će isto tako nesumnjivo mnogi siromašni biti dovedeni u nemogući položaj kada se ukrste interesi sa moćnima – korporacijama, bankama, bogatima i uticajnima uopšte.

Osnovni razlog za izmenu postojećeg Zakona, od strane vlasti je netom pomenuti najopštiji i najkorišćeniji od svih – da se “rastereti” pravosuđe koje je postalo ozloglašeno po sporosti, često pod senkom sumnje za korupciju; po slabosti prema moćnima uopšte, računajući predstavnike vlasti i tako dalje i tome slično. U prevodu, sopstvenu lošu reputaciju država hoće da iskoristi kao izgovor za izmenu kojom, kao što je slučaj sa mnogim izmenama zakona, poziciju takozvanog običnog čoveka dovodi u još teži položaj nego do sada.

Javna rasprava bez javnosti

Ono što se poslednjih godina ustalilo kao mehanizam, oko zakonskih izmena koje izazivaju komešanje potencijalno širih delova društva, jest da se javna rasprava skloni od javnosti, a onda u nekom neočekivanom terminu sa unapred pripremljenom glasačkom mašinom u Skupštini biva izglasana. Kako se stvari sada razvijaju po pitanju ovog Nacrta, sve sluti na takav završetak. Naime, uprkos informaciji koja još uvek stoji na sajtu Ministarstva pravde, po kojoj je rasprava trebalo da bude završena još u prvoj polovini juna, to se nije dogodilo ni do 1. jula, kada je deo advokata koji se otvoreno protivi ovim predlogom izmena, održao protestnu šetnju do sedišta Ministarstva i Vrhovnog kasacionog suda.

Pre svega, skup nije bio masovan – mediji su izvestili o “više od 150” okupljenih advokata koje je podržao Sindikat Sloga. Takva prisutnost opravdana je time što je protest održan u toku radnog vremena suda, te su mnogi advokati bili sa svojim klijentima. Uz to, jasno je da deo struke uopšte ne oseća potrebu da se angažuje u ovom protestu, što inače ne iznenađuje imajući u vidu da u samim advokataskim komorama postoje razdori po unutrašnjim pitanjima, a uz to ne treba zanemariti da advokati iako pripadaju istoj profesiji, imaju svoju hijerarhiju, pa i cenu na tom pravosudnom tržištu, tako da postoje različite procene interesa u odnosu na novčanu moć konkretnih ljudi.

Uz to, Advokatska komora Srbije ne samo da ne učestvuje u protestu, već uzima učešće u sastanku sa Radnom grupom koju je formiralo Ministarstvo pravde, dok advokati u protestu, Advokatska komora Beograda i određeni broj komora iz drugih gradova ne priznaju tu Radnu grupu i ne veruju u to da je postignut dogovor o povlačenju jedne od najspornijih odredbi – one o sudskim taksama. To se poklopilo sa mišljenjima koja su iznosili pojedini “poznavaoci” prilika po kojima je preterano radikalan kurs izmena zakona samo početna pozicija u pregovorima koje će posle izvesnog vremena biti svedene na nešto manju meru, samo je pitanje koliko manju i koji je njihov krajnji cilj.

Jer, po ovim tumačenjima, jedan od glavnih razloga za izmenu procesnog prava jeste pojava takozvanih “masovki” što je popularan naziv za procese u kojima su određene kategorije zaposlenih u državnim službama, poput policije, dobijali na sudu odštete zbog pogrešnog obračunavanje dežurstava ili u ranijem delu teksta pominjani tužbeni zahtevi protiv banaka. Te “masovke” postale su primamljiv izvor prihoda mnogima među sve brojnijim pripadnicima advokatske branše, što je uglednije među njima revoltiralo zbog narušavanja ugleda profesije. Stvar je došla dotle da pojedini pozivaju građane plakatima da se jave i podstiču ih na podnošenje tužbi. Zastupnici ovog argumenta takođe probleme u funkcionisanju pravosuđa prebacuju sa samih sudskih vlasti na one advokate kojima je svojevrsno mešetarenje slamka spasa na tržištu preopterećenom ponudom pravnih zastupnika.

Pored ove optužbe, advokati su osumnjičeni za manipulacije poput podsticanja klijenata da umesto jednog tužbenog zahteva, podnose više njih koje bi oni naplaćivali zasebno, što je, po zagovornicima predloženih izmena, dovelo do toga da na kraju 2020. u Srbiji je ukupno bilo 362.272 nerešena stara predmeta, od čega polovina traje više od decenije.

Protest i prigovori

Sa druge strane, onaj deo javnosti, ipak znatno širi od dela advokatske struke u protestu, ne samo zbog slova predloženih izmena, nego i zbog dosadašnje prakse, smatra da su se sve te navodne dobre namere završavale masovnim kršenjem prava običnih i stvaranjem novih vrsta privatnih lešinara i profitera poput izvršitelja u prvom redu, ali i notara, medijatora i mnogih drugih privatnih lica u javnim poslovima. Protest koji je održan 1. jula bio je četvrti po redu otkako je objavljen pomenuti Nacrt. Nesumnjivo da zbog tog otpora vlast pribegava svojoj uobičajenoj taktici kod ovakvih i sličnih pitanja koja mogu da uzbune nešto širi otpor, a to je pomenuto taktiziranje sa skrivanjem, odugovlačenjem i sličnim smicalima tokom kojih se ne preza ni od otvorenih kršenja rokova, procedura, što često znači i zakona.

Takav je slučaj i sa ovim Nacrtom, za koji je vlast sama sebi dala obavezu da završi raspravu 14. juna, ali ona ne samo da nije završena nego je do sada u javnosti niko nije primetio. Za to vreme je srpski parlament jedan od onih koji su prava ilustracija Lenjinove definicije parlamenata kao “buržoaskih brbljaonica”, u kojoj trenutno mogu da se čuju melodramatski panegirici vlastima u formi srednjoškolskih kitnjastih sastava ili isto takve pogrde na račun takozvane opozicije ili bivših vlasti. Ta institucija postala je mesto na kome se samo potvrđuje i stavlja u zakonsku formu određena zamisao krugova moći, u kome odavno nema nikakve neizvesnosti, a nekmoli ozbiljnih političkih diskusija i eventualne borbe.

U zaglušujućoj medijskoj atmosferi prenatrpanoj aferama ova tema još uvek nije došla do svog dela pažnje. To i jeste bila dosadašnja strategija koja se oslanjala i na činjenicu da advokati do sada nisu pokazali da imaju moć niti da nastupe jedinstveno, niti da svoje poznavanja institucija i propisa na bilo koji način stave kao svoj adut. Uprkos velikoj prednosti koju imaju, još uvek se vrlo pažljivo ćuti o svemu, ne bi li se što manji broj ljudi uključio u postojeći protest. Što se samog protesta tiče, ključni zahtev koji se ističe jeste povlačenje ovog Nacrta. Po njima, Nacrt mora da bude povučen, jer je po njihovom stručnom mišljenju neustavan i povređuje pravo na pravično suđenje između ostalog.

Priča o radikalizaciji

Na protestu koji je održan 1. jula najavljena je i radikalizacija protesta. Šta se pod radikalizacijom podrazumeva, jedna učesnica protesta je opisala rečima: “Tražićemo ostavke i raditi neke blokade, to ćemo se još dogovoriti šta.” Objektivno posmatrano, ovakav protest ne predstavlja pretnju nikome, a najmanje glasačkoj mašineriji u beogradskom parlamentu. Međutim, svima je isto tako jasno da bi iz ove situacije mogao da se izrodi ozbiljniji bunt, naravno pod uslovom da postoji snaga u društvu koja bi to mogla da kanališe. Jer, veći deo građanki i građana ima dovoljno iskustava sa tranzicijom da zna šta ovakva “rasterećenja” u stvari znače. Evo, i javne izvršitelje su najavili kao veliku stvar za obične ljude svojevremeno. Dok je Aleksandar Vulin bio ministar za rad i boračka i socijalna pitanja objašnjavao je kako novi zakon o izvršnom postupku znači da neće više biti kašnjenja plata.

Demagogija vlasti je potpuno dešifrovana i prezrena, ali isto tako i demagogija (ne)postojeće zvanične opozicije koja već neko vreme objektivno smeta ozbiljnijem antisistemskom organizovanju držanjem fokusa samo na ličnost Aleksandra Vučića i svojim medijima koje poseduje. U tom smislu, protestni potencijal bi bio znatno veći kada ne bi bilo očigledno da izmorene i bezidejne liberal-euro-nacionalističke snage ne pokušavaju da svaki protest skrenu ka svojim interesima. Bez obzira na to, trenutna sudbina Nacrta je dobro skrivena od očiju javnosti. Informacija o dogovoru sa predstavnicima Advokatske komore Srbije nisu zvanične. Advokati u protestu otvorenu kažu da ne veruju. Dakle, uprkos tome što je reč o predlogu za izmenu u praktičnom životu vrlo bitnog segmenta pravnog sistema, u javnost do sada ne dospeva ništa zvanično. Država sama, kao ni obično, ne oseća potrebu da se pridržava svojih rokova, niti da se bilo kome pravda zbog toga. O nesprovođenju javne rasprave da i ne govorimo.

Dosadašnji tok priče sa ovim izmenama sa tipično tranzicijskim opravdanjem i tipično tranzicijskim dejstvom nagoveštava to da će on verovatno biti usvojen u svom najvećem delu. Međutim, sigurno je da će tek tada početi da uzburkava duhove i da će se zbog njega tek dešavati društveni sukobi. Ukoliko zbog njegovog donošenja nije mogla da bude izvedena ozbiljnija društvena mobilizacija, nesumnjivo je da će posledice ovog Nacrta ako postane deo Zakona to verovatno učiniti, s tim što tada protivnici vlasti neće biti dobro situirani advokati, već oni koji zahvaljujući tranzicijskim procesima ostaju bez ičega, deo po deo.

Čitajte više