Naša Zlatna Kapija

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Naša Zlatna Kapija ima veze sa nama i na nama je da je otvorimo, jer ta zlatna kapija spaja sve nas koji imamo itekakvih veza jedni sa drugima, tako da trubaduri koji obitavaju duž toka reke Lim neka duvaju u instrument niz rečni sliv, a Prijepoljcima ostavite da živite u jednoj harmoniji kao i do sada.
Ilustracija: José Vela
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

“Nisam ni planirao dijete a evo već prohodalo, oni još most nisu rekonstruisali, zamisli da su ga gradili nanovo” – tako im priča polazi u Prijepolju.

Ko su oni to je već diskutabilno, da li se misli na čelnike gradske uprave koji su u to vreme obnašali funkcije ili na kompletan državni aparat koji je onomad radio šta je hteo, na veliku sreću svih nas u Prijepolju to se nekako promenilo te je nova vlast uspela da iz krhotina izađe sa jednim solidnim zdanjem. Nisam instagram arhitekta niti esteta tako da o velelepnosti i originalnom dizajnu nemam pravo da kažem sve i svašta, mogu oči da prevare ponekad.

Znam da se most u Sjedinjenim Američkim Državama u gradu San Francisku koji danas svojim izgledom i funkcionalnošću počeo se praviti davne 1933. godine 5. januara, a završio se 19. aprila 1937. dok je svečano otvoren 27. maja 1937 godine. U to vreme uveren sam kao laik da nije bilo tehnološko naprednih mašina koje bi mogle da se takmiče sa modernim mašinama koje nas okružuju danas. Unatoč tome, most je u roku 4 godine završen do dana današnjeg održavan i apsolutno funkcionalan.

Naša zlatna kapija koja se nalazi u Ibrahim Pašinoj Mahali, poznatijom kao Šarampov ne samo da ima tačan podatak ko je taj most izgradio i kada, kao i činjenicu ko ga je počeo rekonstruisati, već naša zlatna kapija odjednom nema ime i oko toga se vodi jedna velika polemika. Teško je nekima da prevale preko jezika ono što je činjenica te pokušavaju fikcijom da zamažu oči te da predoče da je to što je rekonstruisano njihovih ruku delo uz kićenjem tuđim perjem. Žalosno, tužno, ogavno i naravno sastavni deo svakodnevnice koja je više posvećena samopromociji i medijskoj pažnji.

Zanimljiv je podatak da se 1,2 miliona čeličnih zakovica nalazi ugrađenim u Golden Gate ( Zlatna Kapija ) most, što se tiče naše zlatne kapije interesantno jeste da je isto neko ugrađen sa preko 1,2 miliona, jer da ponovim most nije izgrađen već rekonstruisan a to su činjenice.

Ova dva mosta imaju veliki broj sličnosti, Golden Gate u San Francisku je sazdan od Čelika dok je rekonstrukcija naše zlatne kapija bila od Betona na postojećim kamenim stubovima ali ima zato fantastičnu ogradu, valjda. Dobro možda druga činjenica ima sličnosti a to je da Američki most dug 1280 metara odgovara dužini naše zlatne kapije kada bi se podelio desetak puta. Znam šta bi mogla biti sličnost, izgradnja Golden Gate Mosta u San Francisku je trajala četiri godine što je apsolutni ekvivalent vremeskog perioda jedne rekonstrukcije naše zlatne kapije.

Zamrli kraj Šarampova usled uskraćivanja mosta je propatio puno kao i ljudi koji tu žive, otežani saobraćaj koji se morao odvijati i prilagoditi uslovima svih ovih godina nadamo se postaće rasterećen. To me podseti isto na jedan zamrli deo niz rečni sliv Lima odakle se čuju trubaduri koji naglašavaju kako se naša zlatna kapija neće zvati Fatihov most i to je izgleda bitno u svemu ovome za kognitivno ograničene forme ljudskog oblika. Na veliku sreću oni koji će ovo čitati su razumom obdareni te neće imati tendenciju da padnu pod okrilje očajnih nacionalističkih usklika, govora mržnje niti trivijalnih izjava promašenih formi u ljudskom obliku. Iz jednog prostog razloga su to što jesu jer da takve nazovem ljudima bila bi uvreda čovečanstvu. Dok se u svetu i oko nas pomeraju granice, sklapaju unije među državama, jača infrastruktura na svim frontovima i saobraćajnicama, samo se kod nas i dalje drži tema partizana i četnika, kao i srba i turaka . Ostadoše ljudi u prošlosti koji kao treba da nas vode ka budućnosti.

Naša Zlatna Kapija se zna, bila je granica upravo između Osmanlija, ne Turaka i Austrougara. Naša Zlatna Kapija se zna bila je tu kada su nemci, ne ovi naši koji rado odlaze i dolaze iz nemačke, već nacisti napali bolnicu u kojoj su se nalazili partizani.

Naša Zlatna Kapija je naša, i oni što će da je otvore mogu da kažu da “Ima veze sa mnom i Nema veze sa mnom”, jer takvi su bili tu kada je počela rekonstrukcija i dalje su tu samo što se na lokalnom nivou nešta promenilo.

Naša Zlatna Kapija ima veze sa nama i na nama je da je otvorimo, jer ta zlatna kapija spaja sve nas koji imamo itekakvih veza jedni sa drugima, tako da trubaduri koji obitavaju duž toka reke Lim neka duvaju u instrument niz rečni sliv, a Prijepoljcima ostavite da živite u jednoj harmoniji kao i do sada.

Čitajte više