Otkaz direktorki u Rusiji jer je navodno odbila da potkazuje đake demonstrante

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
"Ovakve stvari se dešavaju u životu", napisala je na Fejsbuku objavljujući da je otpuštena. "Proći ćemo to!"
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Prijatelji, kolege i aktivisti civilnog društva traže vraćanje direktorke škole u Rusiji za koju kažu da je otpuštena pošto je odbila da vlastima dostavi imena učenika i osoblja koji su se učestvovali na antivladinim protestima, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Pristalice Jelene Moisejeve kažu da je njena smena najnoviji čin u kampanji države da se iskorene drugačija mišljenja u Rusiji uoči parlamentarnih izbora u septembru.

Moisejeva, koja je 15 godina radila kao direktorka škole Broj 24 u Nižnjem Novgorodu, rekla je da je o otkazu obaveštena u pismu u kojem se navodi klauzula zakona o radu koja omogućava vlastima da bez objašnjenja otpuste zaposlene u državnim institucijama.

“Ovakve stvari se dešavaju u životu”, napisala je na Fejsbuku objavljujući da je otpuštena. “Proći ćemo to!”

Rođak Moisejeve rekao je lokalnim medijima da je smenjena jer je naljutila vlasti odbijanjem da im dostavi spisak učenika i nastavnika koji su učestvovali na januarskim skupovima podrške zatvorenom opozicionom lideru Alekseju Navaljnom.

Rođak, čije ime nije objavljeno, rekao je za lokalni informativni portal u Nižnjem Novgorodu NN.ru, da su zvaničnici pokušali da otpuste Moisejevu i pre protesta koji su usledili posle hapšenja Navaljnog, koji je preživeo trovanje nervnim agensom prošlog avgusta za šta krivi predsednika Vladimira Putina.

“Uvek kada su izbori, zahtevali bi stvari od nje, ali nikada nisu dobili ono što su tražili”, rekao je njen rođak.

Rusi će glasati na izborima za lokalne i regionalne funkcije i donji dom parlamenta, Državnu dumu, od 17. do 19. septembra. Izbori se održavaju usred kontinuiranog pada popularnosti vladajuće stranke Jedinstvena Rusija koja se nada da će zadržati apsolutnu većinu u Dumi.

Moisejeva je odbila molbu RSE-a za intervju, rekavši samo: “Ne želim da od mene prave idola”.

Ona je za NN.ru potvrdila da je od nje traženo da ukaže na đake uključene u protestne aktivnosti.

“I sama sam bila šokirana… da moramo otkriti ko ide na proteste,” rekla je u intervjuu. “I rekla sam: ‘Izvinite, mogu sama da ih izgrdim, ali neću cinkati decu.'”

Aleksander Pičugin, novinar iz Nižnjeg Novgoroda koji poznaje Moisejevu, rekao je za RSE da se nastavnica plaši posledica ako bi govorila o navodnim političkim motivima njenog otpuštanja.

“Vlasti žele da septembarski izbori prođu glatko”, rekao je on u pisanoj izjavi. “A ljudi poput Moisejeve im staju na put.”

Kritičari vlade i posmatrači izbora kažu da se zaposleni u školama i drugi koji rade u državnim institucijama suočavaju s pritiskom da glasaju za Jedinstvenu Rusiju ili druge kandidate koje podržava Kremlj.

Pičugin je rekao da je u Nižnjem Novgorodu svakoj školi bilo naloženo da osigura da zaposleni glasaju za Jedinstvenu Rusiju, ali se Moisejeva usprotivila naredbi. “Zbog toga su je otpustili”, rekao je on.

‘Škola dijaloga’

Članovi kolektiva škole Broj 24 objavili su internet peticiju kojom traže da bude vraćena na posao. Oni su hvalili, kako su rekli, njenu istoriju zalaganja za progresivne i ponekad neortodoksne metoda nastave, kao i poštovanje prema stavovima učenika zbog čega je njena obrazovna ustanova dobila nadimak “Škola dijaloga”.

“Napravila je autorski projekat zasnovan na principima demokratizacije, političke i verske neutralnosti, subjektiviteta svakog učenika i nastavnika”, napisali su u peticiji. “(Napravila je) školu sa svojim stavom i spremna je da je brani”.

Kritičari vlade osudili su taj potez kao znak da Rusiju zahvata staljinistička klimu “stukačestva” – što označava čin potkazivanja ljudi vlastima.

“Ovo je doba prezrivih”, napisao je o ruskim vlastima opozicioni aktivista Vladimir Kara-Murza koji je dve puta iznenada razboleo za šta sumnja da je posledica napada trovanjem zbog njegovog zalaganja da SAD uvedu sankcije Moskvi. “Zabijanje noža u leđa i stukačestvo su njihove glavne ‘vrline'”.

Protesti širom Rusije u januaru i dva manja protestna talasa početkom februara i u aprilu isprovocirala su opštu akciju države protiv opozicije s desetinama sudskih slučajeva protiv učesnika demonstracija i zasebnim pravnim postupkom koji je doveo do zabrane Navaljneve političke mreže i naveo mnoge njegove pristalice da pobegnu iz zemlje.

‘Patriotsko obrazovanje’

Ruski državni mediji su iznosili lažnu predstavu da se na mitinzima pretežno okupljala omladina koju je ohrabrivao i obmanjivao opozicioni pokret, što su takođe zagovarali i zvaničnici svih vrsta. U nedeljama posle mitinga, nekoliko Navaljnovih saradnika je optuženo da su “podsticali maloletnike na protest”, što je u Rusiji krivično delo.

Posle januarskih protesta, studenti optuženi da su učestvovali u demonstracijama su izbacivani s fakulteta. Jedan takav incident privukao je pažnju medija u zemlji pošto su studenti tužili univerzitet navodeći da su nezakonito izbačeni. “Moramo da dokažemo da je ovo nelegalno i nepravedno”, rekao je tada advokat koji je zastupao studente Jaroslav Pavljukov.

Moisejeva se javno usprotivila toj kampanji i kritikovala vladin program “patriotskog vaspitavanja” – nastavni plan čiji je cilj usađivanje “ljubavi prema domovini”, odbojnosti prema zapadnoj kulturi i, kako kažu mnogi istoričari, prepravljene verzije ruske prošlosti.

U intervjuu za NN.ru, Moisejeva je rekla da planira da ide na sud zbog otpuštanja. Ona je navela da je ponosna na promene koje je donela u školu Broj 24 tokom svog petnaestogodišnjeg mandata direktorke i na nasleđe otvorene diskusije koje je ostavila iza sebe.

“Šta ovo dokazuje”, rekla je o svom otpuštanju. “Da su ljudi učili u tolerantnoj školi, da su se čuli i da su naučili da brane svoja uverenja. Zato mislim da sve to nije bilo uzalud.”

Čitajte više