Zbrka oko cjepiva – Vakcinisan, a ne mogu u EU?!

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Pravila za ulazak u Evropsku uniju za vakcinisane osobe su nerazumljiva, jer svaka zemlja radi po svom. Brojni zahtjevi za razjašnjenjem stižu posebno iz zemalja zapadnog Balkana.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Kada 1. jula zvanično bude pušten u upotrebu digitalni vakcinacioni pasoš Evropske unije, ovaj dokument, koji bi trebalo da olakša putovanja unutar EU, moći će da dobiju samo one osobe koje su imunizirane jednim od četiri cjepiva odobrena u Uniji. Protiv ove uredbe protestuju Indija i Afrička unija, jer u Indiji se uglavnom za vakcinaciju stanovništva upotrebljava indijska varijanta cjepiva AstraZeneka pod nazivom Kovišild. U EU je, međutim, samo evropska verzija AstraZeneke „Vaxeria“ odobrena od strane Evropske agencije za lijekove (EMA).

Afrička unija govori o mogućoj diskriminaciji afričkih putnika. Indijski proizvođač cjepiva AstraZeneka „Serum Institut of India“ založiće se za brzo odobravanje od strane EMA-e. No, oboje promašuje cilj, s obzirom da ni pasoš ni odobrenje cjepiva Kovišild nisu u stvari neophodni u EU.

Loto sa vakcinama

Svaka osoba izvan EU vakcinisana cjepivom Kovišild može da uđe na teritoriju EU, jer članice EU mogu da priznaju bilo koju vakcinu kao uslov za ulazak, koju je odobrila Svjetska zdravstvena organizacija (SZO). To je potvrdio i portparol Evropske komisije, Adalbert Jahnz u Briselu: „To se može primijeniti i na druge vakcine koje su na listi SZO“.

A na listi SZO nisu samo četiri vakcine koje se upotrebljavaju u Evropi, već takođe i Kovišild i verzija AstraZeneke proizvedene u Južnoj Koreji – SK Bio. Svjetska zdravstvena organizacija takođe priznaje Sinofarm i Sinovac iz Kine, kao i sve varijante vakcina Bajontek-Fajzer, Moderna i Džonson&Džonson. Ove vakcine smiju da se unesu u žuti vakcinacioni pasoš SZO.

Može a i ne mora?

„Postoji mogućnost da ljudi iz trećih zemalja dobiju sertifikat, ako mogu da dokažu da su vakcinisani relevatnim cjepivom, koje se pominje u propisima za sertifikat, države članice u koju putuju“, kazao je Kristijan Vigand iz Evropske komisije. Dakle, 27 članica EU ima mogućnost da prihvati cjepiva sa liste SZO i izda vakcinacioni pasoš. Mogu, ali ne moraju. Jer, ovo pravilo EU je samo preporuka, ali ne i zakon.

Za putnike koji dolaze iz Azije, Južne Amerike ili Afrike nije neophodan vakcinacioni pasoš EU, već svaki pojedinac treba da dokaže da je vakcinisan cjepivom u matičnoj zemlji, koje priznaje zemlja u koju putuje. To može da znači da jedna Indijka, koja je vakcinisana Kovišildom može da putuje na Kipar, ali ne i u Njemačku.

Zbunjujuća pravila

I sama Evropska komisija priznaje da su pravila teško razumljiva i da moraju da se poboljšaju u graničnim službama i administracijama država članica. Stoga su tri evropska komesara poslala pismo na adrese 27 vlada, u kojima sugerišu najjednostavniju moguću „preporuku ulaska“ i što manje pojedinačnih.

Pogođena i druga cjepiva?

Zbrka oko cjepiva ne pogađa samo preparat AstraZeneke iz Indije, koji je preko Kovaks-inicijative podijeljen u preko 100 država, već i serum koji je Bajontek-Fajzer razvio u Njemačkoj. Pojedine građanke i građani Kanade su se žalili, između ostalih i DW-u, da bez obzira na to što su vakcinisani cjepivom Bajontek-Fajzer ne mogu da uđu u Njemačku. Prema informacijama konzularnog odjeljenja njemačke ambasade u Kanadi, njemačke službe za izdavanje viza prepoznaju samo brend „Comirnaty“ koji se upotrebljava u Evropi za vakcinu Bajontek-Fajzer. Dok se u Kanadi u vakcinacioni pasoš unosi oznaka „Fajzer-Bajontek“. Izgleda kao birokratski ćorsokak.

Američke građanke i građani nisu pogođeni ovim problemom. SAD su u međuvremenu na „zelenoj listi“ EU. Za ulazak u Evropu neophodan je samo jednostavni negatvini PCR test. Dokaz o vakcinaciji je moguć, ali nije obavezan. No, u kontra pravcu to ne važi. SAD dopuštaju ulaz u zemlju čak i vakcinisanim građanima EU samo u rijetkim slučajevima.

AstraZeneka iz Evrope (Vaxzeria) izvozi se u mnoge dijelove svijeta, između ostalih i u Kanadu, Veliku Britaniju, Meksiko i Čile. Oni ljudi koji su dobili ovu vakcinu, mogu takođe da u zemlji EU u koju ulaze dobiju elektronski vakcinacioni pasoš EU. No, upitno je kako i da li to može da se dokaže, ako u nacionalnim dokumentima o vakcinaciji ne stoji egzaktno ime – „Vaxzeria“.

Rusku vakcinu, međutim, ne priznaje ni EU ni Svjetska zdravstvena organizacija. To znači da se ne može koristiti kao dokaz imunizacije za one koji dolaze iz trećih zemalja.

Potreba za razjašnjenjem i na Balkanu

Evropska komisija je najavila da će što je brže moguće odgovoriti na sva pitanja u vezi sa priznavanjem cjepiva u putničkom saobraćaju. „Dobijamo gomilu upita za priznanjem iz mnogih dijelova svijeta. Moramo da provjerimo, za koje zemlje na Zemlji je to moguće“, objašnjava Kristijan Vigand iz Evropske komisije. Posebno mnogo upita stiže od vlada zemalja zapadnog Balkana, zbog toga što mnogi ljudi u EU imaju tamo rodbinske veze. Sad treba obezbijediti da se nakon odmora u Srbiji ili Bosni i Hercegovini, može bez problema vratiti nazad u Evropsku uniju.

Međutim, još uvijek nisu dozvoljena turistička putovanja iz najvećeg broja zemalja na Zemljinoj kugli u EU. EU je odlučila da bi ova ograničenja trebalo ukinuti što je brže moguće, naravno shodno razvoju infekcije u tim zemljama.

Na primjer Velika Britanija, koja više nije dio EU, ide drugim putem. Oni koji doputuju u tu zemlju, vakcinisane osobe moraju da prilože negativan test i odu u karantin – bez obzira kojim cjepivom su vakcinisani.

Čitajte više