Događaj u Tunguziji

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Gusti oblaci prašine prekrili su čitavu oblast i podigli se na veliku visinu, zbog čega su se mogli videti razni čudnovati optički fenomeni.
Foto: Leonid Kulik. Izvor: Wikipedia/Vokrug Sveta, 1931.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Mada se osetilo u mnogim delovima sveta, niko nije znao šta je uzrok snažnog podrhtavanja tla u rano jutro 30. juna 1908. godine. U narednim godinama, nagađanja o nekakvom sibirskom meteoritu polako su se širila Rusijom, ali je čitav događaj jednako ostao misterija.

Mnogo godina kasnije, u 2014, dan kada se dogodila ova eksplozija proglašen je Međunarodnim danom asteroida. Baš taj datum je izabran zato što se smatra da je udar asteroida u Tunguziji bio najštetniji poznati događaj te vrste u skorijoj istoriji Zemlje.

Osim što je taj neobični događaj bio razarajući po okolinu, dugo je ostao neistražen. Čak i kada je priča o njemu nekako stigla do ruskog naučnika Leonida Kulika (1883 – 1942) koji je radio u Muzeju meteorita u Sankt Petersburgu, Kulik godinama nije bio u mogućnosti da krene u Sibir zbog Prvog svetskog rata i Oktobarske revolucije u Rusiji. Prvu ekspediciju organizovao tek 1921. godine, ali zbog teških uslova u negostuljibivom Sibiru, ekspedicija nije uspela da stigne do samog mesta udara. Kulik je ponovio svoju ekspediciju 1927. godine. Bolje opremljen i uz pomoć lokalnog stanovništva, uspeo je da pronađe nultu tačku. Međutim, ono što je video bilo je sasvim neočekivano, a delić se vidi i na fotografiji koju je napravio.

Danas znamo da je središte neobičnog događaja bilo u blizini tunguske reke Podkamenaje, usred velikih pustih šuma, tajgi Sibira, što danas u Rusiji pripada administrativnoj oblasti poznatoj kao Krasnojarski kraj. Evenkijski rejon ili Evkenkija u kom je smešten ranije je bio poznat kao Tunguzija (Tunguska), koja je, opet, i danas simbol za neki zabačeni kraj.

Mada direktnih svedoka eksplozije nije bilo, seizmički udarni talas je zabeležen hiljadama kilometara daleko. Gusti oblaci prašine prekrili su čitavu oblast i podigli se na veliku visinu, zbog čega su se mogli videti razni čudnovati optički fenomeni. Na mestu udara je pokošeno čitavih 80 miliona stabala. U požaru koji je buktao tokom dva dana, stradao je sav živi svet tajge na površini od 2150 kvadratnih kilometara, ali koliko je poznato, nijedan čovek nije poginuo jer je oblast bila sasvim nenastanjena.

Kada je Kulik došao na mesto udara, međutim, nigde nije bilo kratera od meteorita. Nije bilo nikakvog komada kamena koji je pao iz svemira. Otkrio je samo veliku oblast porušene i spaljene šume, duge oko pedesetak kilometara. Milioni stabala bili su oboreni nasuprot centru zone udara, dok je u samom epicentru stajalo nekoliko sasvim uspravnih stabala: ona su bila bez grana, oljuštena i spržena, nalik na telefonske bandere. Kulik je sa visoravni zbunjeno posmatrao predeo, a objašnjenje je došlo godinama kasnije.

Naime, ovo telo, kometa ili asteroid – o tome se još vodi diskusija – uopšte nije dodirnulo tlo. Eksplodiralo je u vazduhu na visini od pet do deset kilometara, što je izazvalo brze udarne talase koji su uništili stabla na ogromnom prostranstvu. Procenjuje se da je bilo dugo oko četrdeset metara i teško oko sto hiljada tona, a u Zemljinu atmosferu ušlo je brzinom većom od 50.000 kilometara na sat.

U sećanje na ovaj događaj i one koji bi mogli doći, grupa uglednih naučnika, mislilaca, astronauta, astrofizičara i istraživača u najrazličitijim oblastima, među kojima je i Stiven Hoking (1942 – 2018) udružila se ispred inicijative za osnivanje Međunarodnog dana asteroida čiji je cilj da se angažuje tehnologija i ljudstvo na praćenju kretanja asteroida koji se približavaju Zemlji, kao i da se skrene pažnja javnosti na pretnje koje nam dolaze iz svemira.

Čitajte više