Brukanje Fijat Krajslera i države Srbije

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Fijat Krajsler je od dolaska u Kragujevac i Srbiju krajem 2008. uglavnom poštovao domaću zakonsku regulativu, posebno onu u oblasti radnog prava. U poslednje vreme, međutim, to čini sve manje.
Foto: Predrag Trokicić
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Država nam je u totalnom rasulu. Ko ne veruje, nek prošeta do Čačka. Oružarski pogoni i oružari lete u vazduh na svakih 15 dana. Najodgovorniji se prave ludi i pozivaju nadležne na odgovornost. Inostrane kompanije, pre svega kineske ali sve više i one iz zapadnih zemalja, Nemačke i Italije na primer te domaći tajkuni, naravno u direktnoj saradnji sa korumpiranim režimom truju, zagađuju, seku, uništavaju, uteruju strah u kosti i šikaniraju građane i trudbenike diljem Srbije, od Bora do Zrenjanina, od Smedereva do Jadra, od Leskovca do Rače (Kragujevačke), od Stare planine do Kragujevca…

Srbi ponovo postaju raja. Ponajviše šetaju opanke Kinezima koji Srbiju grade iz temelja. Vođa i samozvani vrhovni komandant besmislenim policijsko-vojnim paradama i skupovima (jedan takav zakazan je i u Kragujevcu na Vidovdan, 28. juna) i zveckanjem rusko-kineskom gvožđurijom priziva neku nesreću. Kakvu, videće se, bez ikakve dileme, u dogledno vreme. Ujedno, kod sirotinje stvara iluziju da u Srbiji postoji država. Mnogi mu, sigurno, još uvek veruju. Grupa kragujevačkih sindikalista i radnika mu, međutim, veruju sve manje, ili mu ne veruju uopšte, ali i dalje, zarad poštovanja nekakvog reda i procedure, nastoje da pravdu isteraju u tzv. institucijama sistema.

Radi se o štrajkačima u fabrici Fijat Krajsler plastik, ćerci firmi kompanije Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA) i ekskluzivnom proizvođaču branika za šumadijski model 500L, koji predvođeni mladim sindikalnim liderom Zoranom Miljkovićem vode borbe sa Golijatom, oličenom u moćnom Fijat Krajsleru i njegovom saučesniku – državi Srbiji. Pobunjeni radnici FC plastika, u najkraćem, od sredine februara ne pristaju na smanjenje regresa i zarada. Tvrde da im je poslodavac nezakonito oduzeo i pravo na kolektivni ugovor, te da nastoji da im, kao i njihovim kolegama u FCA, gde je tamošnji sindikat na to pristao, uskrati pravo na štrajk u naredne tri godine (!?).

Menadžment FCA Srbija, koji je nadležan i za FC plastik, u obračun sa nekoliko desetina štrajkača u Plastiku ušao je đonom. Najpre je odbacio sve zahteve štrajkača, potom je deo opreme za proizvodnju branika iz FC plastika, usred štrajka u toj fabrici, prebacio u FCA, da bi pre nekoliko dana vođama štrajkača u Plastiku zabranio ulaz u pogone te firme. Poslovodstvo FCA Srbija već mesecima flagrantno krši naše zakone, pre svih Zakon o štrajku i Zakon o radu. Nadležni u Vladi Srbije i njene inspekcijske službe do detalja su minulih meseci obaveštavani o kršenju zakona u Fijatu i šikaniranju grupe radnika koji traže svoja zakonom zagarantovana prava.

Mediji prenose da je Inspekcija rada Šumadijskog okruga krajem minule sedmice, suočena sa velikim pritiskom javnosti, napokon podnela prekršajne prijave protiv odgovornih lica u kompaniji Fijat Krajsler plastik zbog kršenja Zakona o radu i Zakona o štrajku. Zašto samo protiv njih, a ne i protiv kompletnog menadžmenta Fijat Krajsler automobila Srbija koji je direktni nalogodavaca mera koje su tokom štrajka preduzimane u FC plastiku, pouzdano se ne zna. Štrajkački odbor FC plastika je početkom ove sedmice (u ponedeljak) o kršenju zakona u toj fabrici razgovarao i sa ministarkom rada Darijom Kisić Tepavčević. Ishod ovih pregovora u koje će, kako saznajemo, biti uključeni i menadžeri Fijat Krajsler automobila, definitivno će, bez obzira na ovonedeljne izjave aktera tih razgovora, biti poznat sredinom jula kada će se radnici FCA i njegovih dobavljačkih firmi, nakon novog prinudnog odmora, ponovo vratiti u fabričke pogone.

Fijat Krajsler je od dolaska u Kragujevac i Srbiju krajem 2008. uglavnom poštovao domaću zakonsku regulativu, posebno onu u oblasti radnog prava. U poslednje vreme, međutim, to čini sve manje, a u slučaju nekoliko desetina pobunjenih mladih radnika u FC plastiku moćni Fijat Krajsler, koji je od početka godine sa Pežoom, Sitroenom i Opelom deo još moćnije grupe Stelantis – otvoreno se bruka pred licem domaće, pa i međunarodne javnosti. Zašto to čini? Vidi gde živi, može mu se, niko mu se, osim one grupice šumadijskih trudbenika, ne suprotstavlja, niti sankcioniše nezakonite poteze usmerene protiv zaposlenih.

Fijat Krajsler, odnosno Fijat koji je svojim licencama, kreditima, konstrukcijom nekadašnje kragujevačke fabrike automobile i drugim vidovima i oblicima pomoći i podrške sredinom 50-ih godina 20. veka, ali i decenijama posle presudno doprineo i doprinosio uspostavljanju i razvoju jugoslovenske i srpske automobilske industrije, i koji je 2008. nakon propasti Zastave viđen kao spasilac te industrije, nije ispunio očekivanu misiju. Naprotiv, Fijat u Kragujevcu već 9 godina drži jedan model (500L), koji je na evropskim tržištima na vrhuncu bio sredinom minule dekade i posle toga ništa nije preduzeo da uposli svoju i dalje najmoderniju fabriku (onu u Kragujevcu), čiji su kapaciteti u tekućoj godini upošljeni tek sa neverovatnih – 5 odsto.

U uslovima takve i tolike besposlice koja nimalo ne smeta državi Srbiji, koja je suvlasnik fabrike automobila u Kragujevcu, njen menadžment donekle logično smanjuje ionako mizerne plate kragujevačkim radnicima. Nevolja je, međutim, u tome što radnici, opet s pravom, na to sve manje i teže pristaju. Tim pre što ni najmanje nisu odgovorni za besposlicu u fabrici. Oni žele da rade, godinama unazad od države i menadžmenta Fijat Krajslera traže novi ili još jedan model, ali nikako da ga dobiju. Možda i zato što aktuelni režim, koji nije učestvovao u dovođenju Fijata u Kragujevac, i sudeći po nemaru u odnosu na nedaće kompanije i zaposlenih u njoj – nije ni zainteresovan za sudbinu jedine domaće fabrike i njenih lokalnih kooperanata, uprkos činjenici da od njenog (ne)rada zavisi egzistencija oko 4.000, odnosno oko 10.000 porodica u Šumadiji i Srbiji.

Čitajte više