SAD ukinule Trampova ograničenja azila za imigrante koji beže od nasilja

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Tramp je redovno tvrdio da je sistem azila "prevara" i njegova administracija je ograničavala zaštitu migrantima koji su stizali na južnu granicu SAD.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Posle najave predsednika SAD Džoa Bajdena da će zauzeti humaniji pristup imigraciji, njegova administracija je napravila jednu od najznačajnijih promena u odnosu na prethodnu vladu, omogućavanjem da žrtve nasilja bandi ili porodičnog nasilja mogu po tim osnovama da traže azil, pišu svetski mediji.

Promena Trampove politike

Bajdenova administracija omogućiće da žrtve bandi i nasilja u porodici ponovo mogu da traže azil, preokrenuvši ključnu imigracionu meru Donalda Trampa, piše Tajms.

Uredbama koje je u sredu, 16. juna, izdao ministar pravde Merik Garland ukidaju se odluke njegovih prethodnika iz Trampove ere i usledile su posle Bajdenove izvršne uredbe iz februara kojom je administraciji naloženo da izmeni pravila o azilu, s krajnjim rokom do oktobra.

Dok ne budu uspostavljena nova pravila, imigracione sudije će moći da daju azil pojedincima na osnovu pretnji porodičnim nasiljem ili nasiljem narko bandi u centralnoj Americi, ukazuje Tajms konstatujući da je odluka signal da Bajden namerava da zauzme mekši pristup imigraciji, pošto je politiku svog prethodnika nazvao okrutnom i obećao da će ojačati zaštitu žrtava nasilja.

Tramp je redovno tvrdio da je sistem azila “prevara” i njegova administracija je ograničavala zaštitu migrantima koji su stizali na južnu granicu SAD, ukazuje londonski list, dodajući da je njegov prvi ministar pravde Džef Sešons 2018. rekao da se “sistem azila zloupotrebljava nauštrb vladavine prava”.

Trampova administracija tvrdila je da su ljudi koji dolaze iz centralne Amerike ekonomski migranti koji nisu kvalifikovani za humanitarnu pomoć i presudila je 2018. da slučajevi “koji se odnose na porodično nasilje ili nasilje bandi koje su počinili nevladini akteri” uglavnom ne zaslužuju azil. Uprkos toj presudi, ističe Tajms, Tramp je govorio o centralnoameričkoj bandi MS-13 kao o “životinjama”, tvrdeći da pokušavaju ilegalno da uđu u SAD.

Dva slučaja

Garland je poništio dve odluke Ministarstva pravde iz Trampovog doba zbog kojih imigranti koji beže od porodičnog nasilja ili bandi u svojim matičnim zemljama generalno nisu bili podobni za azil u SAD, objašnjava Volstrit džurnal, ukazujući da su novim odlukama pravila azila u vezi s porodičnim nasiljem ili bandama vraćena na stanje pre Trampove administracije.

U prvom slučaju, tadašnji ministar Sešons je 2018. odlučio da su porodično nasilje i nasilje bandi oblici privatne kriminalne aktivnosti koja generalno nije obuhvaćena zakonima o azilu. U drugom slučaju 2019, tadašnji ministar Bil Bar je rekao da pripadnost porodici – poput one koja je na meti bandi ili narko kartela – takođe generalno ne može nekoga kvalifikovati za azila.

Iako vlada SAD ne prati koliko ljudi ispunjava uslove za azil po različitim osnovama, imigracioni advokati i pravnici kažu da su zahtevi zasnovani na nasilju bandi ili porodičnom nasilju uobičajeni među tražiocima azila iz centralne Amerike.

Prema američkom zakonu, imigranti se mogu kvalifikovati za azil ako beže od progona na osnovu političkog mišljenja, religije, rase, nacionalnosti ili pripadnosti u određenoj društvenoj grupi. Zastupnici imigranata tvrde da zaštićene društvene grupe treba da obuhvate žrtve ekstremnih slučajeva porodičnog nasilja ili progona bandi, kada vlada neke zemlje ne može da ih zaštiti.

Stručnjaci kažu da Garlandovim potezom žrtve nasilja u porodici ili bandi neće automatski dobiti azil, pošto moraju prevazići druge prepreke, poput dokazivanja sudiji da lokalna policija ne može da ih zaštiti, da preseljenje u njihovoj zemlji ne bi pružilo odgovarajuću zaštitu i da se suočavaju sa stalnim pretnjama ako budu deportovani u svoju zemlju.

Humaniji pristup

Garlandovim odlukama je Ministarstvo pravde napravilo jednu od najznačajnijih promena u odnosu na prethodnu administraciju, piše Njujork tajms.

Njegove odluke – primenljive na sve slučajeve u sistemu, uključujući žalbe – uticaće na desetine hiljada migranata, ukazuje list, navodeći da su stotine hiljada ljudi iz centralne Amerike koji beže od iznuda i regrutacija u bandama, kao i nasilja u porodici stigle u SAD od 2013, pri čemu se mnogi slučajevi još rešavaju, usled ogromnog broja slučajeva u imigracionim sudovima.

Odluke Trampove administracije da suzi mogućnosti za azil naširoko su smatrane pokušajima suzbijanja imigracije na jugozapadnoj granici uklanjanjem zaštite zagarantovane američkim i međunarodnim zakonom. To se, kako navodi list, posebno odnosilo na porodice iz centralne Amerike i maloletnike bez pratnje, obično tinejdžere, za koje je Tramp rekao da su među njima i članovi bandi koji eksploatišu imigracioni sistem da bi ušli u SAD.

Kada je Trampov ministar pravde Sešons tvrdio da su uslovi za azil previše prošireni, grupe za ljudska prava žestoko su ga kritikovale jer su mnogi suci odbijali zahteve u kojima je navođeno nasilje bandi i porodično nasilje, bez analize slučaja do slučaja. Posle njegove odluke iz 2019, stopa azila odobrenih ljudima iz Salvadora, Gvatemale i Hondurasa pala je za 38 odsto.

Bajden je obećao humaniji pristup imigraciji od svog prethodnika, ali se sada njegova administracija suočava s dolaskom velikog broja migranata, od kojih mnogi beže od nasilja, na jugozapadnu granicu, ističe Njujork tajms, navodeći podatak agencije za carine i zaštitu granica da se broj migranata zadržanih na granici s Meksikom povećavao 13 meseci uzastopce.

Odluka koja se ne može preceniti ili ugrožavanje bezbednosti?

Odluku kojom će imigrantima biti olakšano da dobiju humanitarnu zaštitu pozdravili su borci za prava migranata, dok su kritičari ocenili da će to povećati broj imigranata, ukazuje Asošiejtid pres.

Džin Hamilton, arhitekta mnogih Trampovih imigracionih politika, rekao je da veruje da će promena dovesti do povećanja zahteva za azil na osnovu kriminala, uz ocenu da to ne bi trebalo da bude razlog za zaštitu.

“Odluka ministra pravde će naneti neviđenu štetu bezbednosti južne granice i integritetu našeg imigracionog sistema”, rekao je Hamilton.

S druge strane, direktorka za parnice u Američkom imigracionom savetu Kejt Meloj Getel rekla je da se značaj Garlandovog poteza “ne može preceniti”, pošto je promenio “neke od najgorih odluka protiv azila iz Trampove ere”.

Imigracioni advokat Džejson Džubou (Jason Dzubow), rekao je da je nedavno zastupao porodicu iz Salvadora iz koje je suprug ubijen posle čega su članovi bande krenuli na njegovu decu. Iako je na sudu izneo argument da su članovi porodice u opasnosti, imigracioni sudija je odbacio zahtev pozivajući se, između ostalog, na propise iz Trampovog mandata.

Džubou je pozdravio Garlandove odluke, ali je rekao da ne očekuje naglo povećanje broja odobrenih azila za ljude iz centralne Amerike, pošto je to i dalje teško po američkim zakonima.

Promene koje uvodi Bajdenova administracija dolaze u vreme kada su imigracione vlasti SAD prijavile neobično velik broj presretanja migranta na južnoj granici, ukazuje AP. U aprilu su pogranični službenici prijavili najveći broj presretanja u više od 20 godina, mada su mnogi migranti ponovo privođeni pošto su prethodno proterani iz SAD po ovlašćenjima povezanim s pandemijom. Broj dece koja su sama prešla granicu takođe je na rekordnim nivoima.

Čitajte više