Vučić i Kurti bez dodirnih tačaka, susret ponovo u julu

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Vučić je kazao da se "apsolutno oko ničega nije složio sa Kurtijem".
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti u Briselu su u utorak (15. juna) na prvom susretu samo izneli stavove i očekivanja dve strane, a dogovoreno je jedino da će naredni susret biti u julu mesecu.

Naredna runda dijaloga na najvišem političkom nivou između Srbije i Kosova biće održana u julu, potvrdio je srpski predsednik Aleksandar Vučić na kraju sastanka u Briselu.

Posrednici u razgovoru bili su šef evropske diplomatije Žozep Borelj i specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak.

Vučić je kazao da se “apsolutno oko ničega nije složio sa Kurtijem”.

“Oni [delegacija Kosova] su došli da se dogovore o ni o čemu, apsolutno o ni o čemu”, rekao je Vučić novinarima posle sastanka sa Kurtijem.

Vučić: I dalje smo posvećeni dijalogu

Aleksandar Vučić je ovaj susret ocenio kao drugačiji.

“Ne žele [delegacija Kosova] uopšte da razgovaraju o Zajednici srpskih opština. Drugo, tražili su da pod hitno kažemo kada ćemo da priznamo nezavisnost Kosova. Treće, nazivaju incidentima i provokacijom to što Srbi žele da prisustvuju liturgijama u crkvama na Kosovu, pošto je zemljište tim crkvama dato u vreme vladavine Slobodana Miloševića”, rekao je Vučić.

Prema rečima Vučića, govorilo se i o potrazi za nestalima tokom rata na Kosovu, ali, kako on tvrdi, kosovska strana je izrazila nezadovoljstvo što je na čelu srpske Komisije za nestale Veljko Odalović, član Socijalističke partije Srbije koju je 90-ih vodio tadašnji šef države Slobodan Milošević.

Predsednik Srbije je kazao da je kosovska strana na ovaj način želela da okonča dijalog.

“Verovali su da ćemo posle njihovih reči da napustimo prostoriju i da se ne vratimo. Naravno da to nismo uradili. Posvećeni smo dijalogu i nastavićemo da radimo na dijalogu”, rekao je Vučić.

Vučić je kazao da se nada da će Josep Borrell preneti američkom predsedniku Džo Bajdenu šta se događalo na sastanku. Dodao je da će narednih dana razgovarati sa predstavnicima kosovskih Srba.

Kurti: Konstruktivan susret

Za razliku od Vučića, kosovski premijer Aljbin Kurti ne smatra da se radilo o napetom susretu. Ocenio je da se radilo o “konstruktivnom susretu”.

“Nije bilo nikakvih incidenata, niti situacija u kojima bismo bili na rubu incidenta. Imali smo distancu više od dva metara. Takođe, atmosfera jeste subjektivna stvar. Za mene je diskusija bila konstruktivna i o suštini stvari i problema. Najvažnije da ne idemo naokolo i da ne vidimo slona u sobi”, izjavio je Kurti.

Kurti je rekao da je na sastanak došao sa četiri predloga: uključujući i ponudu da Srbija i Kosovo potpišu deklaraciju mira, u kojoj će se obavezati da “nijedna zemlja neće napadati drugu”.

Kosovski premijer je rekao da je predložio i stvaranje nove tržišne zone poput Centralnoevropskog trgovinskog sporazuma (CEFTA), pitanja nestalih uključujući i lokacije 11 masovnih grobnica, kao stvaranje nacionalnih veća za Srbe na Kosovu poput onih koji postoje u Srbiji za Albance i Bosance.

Kurti je kazao da je srpska strana odbila sve predloge, ali da se nije izjasnila za predlog o novoj tržišnoj zoni. Šef kosovske Vlade tvrdi da je međusobno priznanje najbolje rešenje jer, kako je rekao, “niti Srbija priznaje Kosovo, niti Kosovo Srbiju”.

“Nema boljeg i nema drugačijeg rešenja. Mi smo pre 13 godina proglasili nezavisnost od Srbije i došlo je vreme da Srbija proglasi nezavisnost od Kosova. Da se ne bavi nama i da mi sarađujemo na evropskom putu”, poručio je Kurti, istakavši da je moguće novo poglavlje između Kosova i Srbije, koje bi bilo uzor za ostale zemlje na Zapadnom Balkanu.

Borrell: Iskoristiti novi momentum

Nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije u Briselu 15. juna je prvi ovakav susret Kurtija i Vučića.

Specijalni predstavnik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak je naveo da je najvažnije za EU da su oba lidera potvrdila posvećnenost dijalogu.

“Ovo je bio prvi susret sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem. Nije bio lak sastanak, ali je bilo važno da se dogodio. Oba lidera su imala vrlo otvorenu i iskrenu razmenu o tome šta svako želi od dijaloga”, izjavio je Lajčak na kraju sastanka, te potvrdio održavanje nove runde dijaloga pre kraja jula.

Josep Borrell je pred sastanak održao odvojene bilateralne susrete sa kosovskom i srpskom delegacijom.

Dijalog i njegov ishod put je u evropsku budućnost obe strane. U međuvremenu on je doneo važne rezultate za njihove građane”, tweetovao je Borrell.

Borrell je na početku sastanka pozvao obe strane da iskoriste “nastali novi momentum o Zapadnom Balkanu u EU” kako bi postigle sporazum o normalizaciji odnosa.

“Znamo da dijalog neće biti lak ali ovaj proces, uz iskreno ućešće, obeju strana je neophodan za dobrobit građana Kosova i Srbije”, poručio je Borrell, ponovivši da je rezultat dijaloga jedini put ka evropskoj budućnosti.

Šef diplomatije EU je kazao da se lično zalaže da se vidi rapidan progres “kako bi se prošlost konačno ostavila iza i postigao sporazum između Kosova i Srbije”.

Poruke pred susret

Proces razgovora o normalizaciji odnosa je zastao na jesen 2020. godine, kada je srpska strana otvorila pitanje implementacije sporazuma o Zajednici srpskih opština na Kosovu (ZSO).

Uoči potvrde novog datuma obnove briselskog procesa, zvaničnici obe strane u javnost su ponovo izlazili sa oprečnim izjavama o tom pitanju.

Dok Kurti napominje da ne može biti formirana jednoetnička zajednica, predsednik Srbije Aleksandar Vučić mu poručuje da ne mora da dolazi u Brisel ako ne želi da razgovara o formiranju iste.

Premijer Kosova je u više navrata izjavio da njegov budući susret sa beogradskim sagovornikom u kontekstu dijaloga neće biti nastavak dijaloga već, kako je rekao, početak novog procesa.

Govoreći na sednici Skupštine Kosova 11. juna Kurti je poručio da se Kosovo ne žuri po pitanju dijaloga sa Srbijom i dodao da je zvanični Beograd taj koji treba da prihvati realnost i nezavisno Kosovo.

Ponovio je i svoje stavove sa kojima će ući u proces dijaloga sa Srbijom a oni su da Srbija prihvati nezavisnost Kosova, da prizna zločine koji su počinjeni na Kosovu i da Kosovo bude ravnopravna strana u dijalogu.

“Dijalog je započeo bez principa. Sam proces normalizacije odnosa nikada nije pretočen u sadržaj”, rekao je Kurti i ocenio da je za postizanje konačnog sporazuma neophodna i volja EU.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 10. juna da predstojeći dijalog u Briselu “neće biti jednostavan”, kao i da je važno da dve strane razgovaraju kako bi se spustile tenzije i osigurala bezbednost Srba na Kosovu.

“Oni (predstavnici Kosova prim.aut.) dolaze da naprave svoj šou, a mi smo posvećeni dijalogu”, rekao je Vučić novinarima u Jagodini u centralnoj Srbiji.

Dijalog dug deceniju

Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova počeo je u martu 2011. i vodili su ga šefovi pregovaračkih ekipa.

Načelno je zamišljeno da se u procesu razmatraju “praktična pitanja koja će olakšati živote građana”. U oktobru 2012. godine, proces se diže na politički nivo kada se u dijalog uključuju tadašnji premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači.

U aprilu 2013. godine postignut je Briselski sporazum, a većina dogovora iz ovog sporazuma nisu sprovedeni. Kosovska strana okleva da ide dalje sa implementacijom dogovora koja je u njenoj nadležnosti, a koja se tiče formiranja ZSO.

Proces dodatno otežava lobiranje Srbije protiv kosovske nezavisnosti u međunarodnim institucijama, ali i pojedinačno kod stranih država.

Celokupan proces je prošao kroz niz prepreka, a u jednom trenutku, na jesen 2018. godine je došlo do potpune obustave procesa zato što je tadašnja kosovska vlada uvela taksu od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Nakon zastoja od skoro godinu dana i ukidanja ove mere, dijalog je obnovljen u julu 2020. godine, kada ga je u ime Kosova vodio bivši premijer Avdulah Hoti.

U septembru 2020. godine je održana poslednja runda na najvišem političkom nivou, kada je srpska strana pokrenula pitanje ZSO.

Nakon ovog trenutka prištinska strana nije više imala spremnost da se vrati za pregovarački sto kako bi nastavila raspravu oko otvorenog pitanja.

Čitajte više