Zatvaranje krvavog poglavlja

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Osudama za genocid Mladiću i Radovanu Karadžiću, glavnim ličnostima koje su komandovale i sprovodile etničko čišćenje i masovna ubistva u bosanskom građanskom ratu, zatvara se najkrvavije poglavlje evropske istorije od 1945. godine.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Potvrdom presude Ratku Mladiću za genocid i ratne zločine zatvara se jedno od najkrvavijih poglavlja moderne evropske istorije, iako njegovo nasleđe i dalje deli BiH i region, dok se senka njegovih zločina širi i van Balkana inspirisanjem ekstremnih desničara u svetu, pišu svetski mediji.

Jedno od najtamnijih poglavlja moderne evropske istorije

Gotovo tri decenije posle izbijanja rata na Balkanu u kojem su zabeležena neka od najšokantnijih zločina u Evropi od kraja Drugog svetskog rata, međunarodni tribunal u Hagu u utorak, 8. juna, potvrdio je presudu glavnom vojnom komandantu krvoprolića, piše Njujork tajms.

Potvrdom presude na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju završava se, kako navodi američku list, jedno od najtamnijih poglavlja moderne evropske istorije i okončana je pravna borba koja se proteže od 1995. kada je protiv Mladića prvi put podignuta optužnica.

Poslednja presuda u slučaju Mladić dolazi u vreme povećane žestine među srpskim nacionalističkim grupama koje žele da ponovo ispišu istoriju sukoba, negirajući optužbe za ratne zločine sa svoje strane i zabranjujući spominjanje te epizode u školskim knjigama, ukazuje Njujork tajms, dodajući da se osuđeni ratnim zločinci pozdravljaju kao heroji i dobijaju istaknute položaje – najmanje jedan je imenovan za predavača na vojnoj akademiji u Srbiji.

Kada je Tribunal najavljen 1993. godine, još dok su borbe trajale, ciljevi su bili da odgovaraju počinioci najgorih zločina i da se uspostavi čvrst istorijski zapis o događajima u nadi da bi to mogla biti osnova za pomirenje, ukazuje Njujork tajms, dodajući da pristalice tribunala kažu da je prerano reći kakvu će ulogu imati sudski spisi u zaceljenju još uvek podeljenog regiona.

Za ljude koji su pratili Mladićev sudski slučaj ostaje važno pitanje kako će o njegovim postupcima suditi istorija – da li će ostati zapamćen kao zlikovac krvavog genocida ili će opstati pokušaji da se predstavi kao patriota i heroj, ističe Njujork tajms.

Vojno lice brutalne trojke

Mladić je bio vojno lice brutalne trojke koju su na političkoj strani vodili bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević i bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić, ukazuje agencija Frans pres.

Haški tribunal je ustanovio da je Mladić imao vodeću ulogu u nekim od najstrašnijih zločina na evropskom tlu od nacističkog holokausta tokom Drugog svetskog rata, navodi Rojters.

Za genocid u Srebrenici, sudije su utvrdile da je Mladić imao apsolutno ključnu ulogu jer je kontrolisao i vojne i policijske jedinice uključene u hvatanje zarobljenika i masakr.

Ishod procesa Mladiću, ukazuje Rojters, zaokružava 25 godina suđenja na ad hok Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, koji je osudio 90 ljudi.

Dugo čekanje na pravdu

Ratko Mladić sprovodio je politički plan, osmišljen na vrhu, da nestanu delovi muslimanskog stanovništva u BiH, ukazuje BBC.

Etničko čišćenje je počelo progonom – propaganda je okrenula komšije jedne protiv drugih – a za hiljade ljudi je završeno kada su ljudi Ratka Mladića zauzeli bazu Ujedinjenih nacija u Potočarima, koja je bila određena kao sigurna zona.

Dok je Ratko Mladić 16 godina bio u bekstvu, mnogi su strahovali da neće doživeti da vide sudski proces protiv njega, ukazuje britanski javni servis i ističe da se sada tužioci nadaju da će suđenje Mladiću poslati poruku regionu i šire da odlaganje pravde ne znači i uskraćivanje pravde.

Tamna senka i van Balkana

Osudama za genocid Mladiću i Radovanu Karadžiću, glavnim ličnostima koje su komandovale i sprovodile etničko čišćenje i masovna ubistva u bosanskom građanskom ratu, zatvara se najkrvavije poglavlje evropske istorije od 1945. godine, piše Tajms.

Ipak, kako piše londonski list, mnogi Srbi Mladića i dalje smatraju ratnim herojem. Srbija odbija da prizna da se u Srebrenici dogodio genocid, dok se masovna ubistva redovno negiraju.

Prošle nedelje je Milorad Dodik, za kojeg list navodi da je lider Republike Srpske, rekao je da se genocid u Srebrenici “nije dogodio” dok je bio pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Londonski list ukazuje da je masovna ubistva Dodik umanjio poređenjem s hrvatskim istrebljenjem Srba u Drugom svetskom ratu.

Presuda Mladiću znači da će 79-godišnji bivši general, koji je tokom rata terorisao Bosnu, ostatak života provesti u zatvoru, ukazuje Asošiejtid pres, dodajući da je on poslednja značajna ličnost iz sukoba završenog pre više od četvrt veka koja se suočila s pravdom.

Mladić će se pridružiti bivšem predsedniku bosanskih Srba Radovanu Karadžiću, na izdržavanju doživotne kazne zbog organizovanja etničkog krvoprolića u bosanskom ratu u kojem je više od 100 hiljada ljudi ubijeno dok su milioni ostali bez domova.

Toksično nasleđe Mladića, koji je bio poznat kao “Bosanski kasapin”, i dalje deli BiH, ali se njegova tamna senka proširila daleko izvan Balkana, ističe AP.

Za Srbe u BiH on je ratni heroj koji se borio da zaštiti svoj narod, dok je za Bošnjake, većinom muslimane, on zlikovac odgovaran za njihove ratne patnje i gubitke.

Međutim, ističe AP, senke Mladića i Karadžića šire se daleko izvan Balkana pošto su poštovani među pristalicama krajnje desnice zbog njihovih krvavih ratnih kampanja. Veruje se da je Australijanac koji je ubio desetine muslimanskih vernika u Krajstčrču na Novom Zelandu bio inspirisan ratnim vođama bosanskih Srba, kao Andreas Brejvik, norveški beli supremasista koji je ubio 77 ljudi u Norveškoj 2011.

Čitajte više