Ekonomski oporavak posle pandemije

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Zdravstvena kriza će uvećati nejednakosti unutar država i među njima, što će povećati rizike od društvene, političke i geopolitičke nestabilnosti u ranjivijim delovima sveta.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Posle teške globalne recesije izazvane pandemijom predviđa se snažan oporavak svetske privrede. Ali očekivana ekspanzija biće nejednako raspodeljena, i između država i unutar njih. Da li će oporavak biti u obliku slova V (nagli povratak rasta), U (anemična verzija V) ili W (dvostruka recesija) zavisiće od više faktora u različitim ekonomijama.

Dok zaraza još bukti u mnogim zemljama, ključno pitanje je da li će pojava novih sojeva virusa biti okidač za novi ciklus naizmeničnog uvođenja ograničenja i pokretanja poslovanja, kao što smo videli u pojedinim slučajevima kada su se ekonomije suviše rano otvarale. Posebno zlokobna mogućnost je pojava varijanti virusa otpornih na vakcinu, što uvećava hitnost vakcinacije koja je u mnogim krajevima sveta do sada bila prespora.

Osim virusa, treba imati u vidu i druge povezane ekonomske rizike. Suviše spor ili nedovoljno snažan oporavak mogao bi izazvati trajnu štetu, ukoliko propadne previše kompanija, a tržišta rada zapadnu u histerezu (kada dugoročna nezaposlenost ugrozi zapošljivost radnika zbog erozije veština). Drugo pitanje je kako će teći rasprodaja dugova zaduženih firmi i domaćinstava, kao i koliko će taj proces biti izbalansiran oslobađanjem potražnje, kada potrošači krenu da troše ušteđevinu stečenu u doba pandemije.

Još jedna oblast koja izaziva zabrinutost jeste socio-politička: da li će rastuća nejednakost postati dublji izvor nestabilnosti? Mnogo toga će zavisiti od inkluzivnosti politika podrške prihodima i potrošnji gubitnika u pandemiji. Takođe, ostaje da se vidi i da li će dosadašnji makro politički podsticaji (monetarni, kreditni i fiskalni) biti dovoljni, nedovoljni ili preterani, što bi moglo da dovede do naglih skokova inflacije.

Imajući sve te neizvesnosti na umu, trenutno izgleda da je oporavak izvesniji u Sjedinjenim Državama, Kini i na azijskim tržištima koja su deo kineskog globalnog lanca. U SAD će pad broja novozaraženih, visoka stopa vakcinacije, rast potrošačkog i poslovnog poverenja, kao i dugoročni efekti fiskalne i monetarne ekspanzije pokrenuti snažan oporavak tokom ove godine. Tu je glavni rizik pregrevanje, neodrživ rast. Nedavni skok inflacije mogao bi se pokazati upornijim nego što su to američke Federalne rezerve očekivale, pa bi danas nabujala finansijska tržišta mogla opet stagnirati.

U Kini i blisko povezanim ekonomijama, oporavak je omogućen ranim suzbijanjem virusa, kao i efektima makro podsticaja, što je omogućilo brzo ukidanje mera karantina i obnovu poslovnog poverenja. Ali velika zaduženost u nekim segmentima kineskog privatnog i javnog sektora predstavljaće rizik, dok Kina pokušava da održi visok rast i zauzda preterano kreditiranje. Šire gledano, mogućnost eskalacije hladnog rata između SAD i Kine predstavlja pretnju kineskom i globalnom rastu, posebno ako dovede do obnove protekcionizma u ove dve zemlje.

Evropi je teže, jer je doživela dvostruku recesiju u poslednjem kvartalu 2020. i prvom kvartalu 2021. zbog novog talasa infekcija i mera zatvaranja. Oporavak će biti slab i u drugom kvartalu, ali bi se rast mogao ubrzati u drugoj polovini godine ukoliko stopa vakcinisanja nastavi da raste, a makro politika ostane prilagodljiva. Ali prerano ukidanje subvencija plata i raznih kreditnih garancija moglo bi izazvati trajnu štetu i porast nezaposlenosti.

Bez odavno neophodnih strukturnih reformi, delovi evrozone će i dalje beležiti niski potencijalni rast i visoku stopu javnog duga. Sve dok evropska centralna banka nastavlja da kupuje potraživanja, kreditni raspon (rečju, razlika između nemačkog i italijanskog prinosa obveznica) ostaće premali. Monetarna podrška će na kraju morati da bude ukinuta i deficiti će se smanjivati. Tome treba dodati opasnost od populističkih evroskeptičnih partija koje će nastaviti da koriste krizu za svoje ciljeve.

Japan takođe ima usporeni oporavak. Nakon zatvaranja zbog novog talasa zaraze, u prvom kvartalu ove godine zabeležen je negativan rast, a sada je glavni fokus na letnjim olimpijskim igrama u Tokiju. I Japanu su očajnički potrebne strukturne reforme za veći potencijalni rast i eventualnu fiskalnu konsolidaciju. Ogroman javni dug mogao bi postati neodrživ, uprkos upornoj monetizaciji od strane centralne banke.

Konačno, izgledi su osetljivi za mnoge ekonomije i zemlje u razvoju gde će se, usled velike gustine stanovništva, slabijih zdravstvenih sistema i niske stope vakcinacije, virus i dalje širiti. U mnogima od tih zemalja i poslovni i potrošački sentimenti su depresivni, presušili su prihodi od turizma i doznaka, stope zaduženosti su već visoke i verovatno neodržive, finansijski uslovi su strogi, usled veće cene zaduživanja i slabijih valuta. Povrh toga, ograničen je prostor za spuštanje kamatnih stopa, dok se u mnogim slučajevima kredibilitet tržišta dalje podriva populističkim politikama.

Problematične ekonomije na koje treba obratiti pažnju su Indija, Rusija, Turska, Brazil, Južna Afrika, mnogi delovi podsaharske Afrike, kao i neke oblasti Bliskog istoka. Mnoge zemlje su u depresiji, ne u recesiji. Povratak u ekstremno siromaštvo pretnja je za više od 200 miliona ljudi. Te nejednakosti otežava činjenica da su zemlje koje su u najvećem riziku od gladi i bolesti takođe pogođene i klimatskim promenama, zbog čega će biti potencijalni izvor nestabilnosti.

Dok se ukupno poverenje obnavlja, pojedina finansijska tržišta pokazuju iracionalnu ushićenost uprkos mnogim rizicima i neizvesnostima. Zdravstvena kriza će uvećati nejednakosti unutar država i među njima, što će povećati rizike od društvene, političke i geopolitičke nestabilnosti u ranjivijim delovima sveta.

Prevela Milica Jovanović

Čitajte više