Počinje s radom Javno tužilaštvo EU

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo Javno tužilaštvo Evropske unije počinje 1. juna sa borbom protiv korupcije u zemljama-članicama. Dodatnim milijardama u fondovima Unije za obnovu poslije pandemije naročito će biti potrebna zaštita od zloupotrebe.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

„Više novca, više fleksibilnosti, manje pravila“. Šefica novog Javnog tužilaštva Evropske unije vidi u pandemijskom Fondu za obnovu ogroman posao za njenu mladu instituciju.

Laura Kovesi je u Rumuniji postala poznata kada je izdržala višegodišnji pritisak vlasti boreći se protiv korupcije. U svakom slučaju, ona se u svojoj zemlji očeličila za novi zadatak.

Kamen-međaš za borbu protiv korupcije

Evropski parlament već godinama se zalagao za uvođenje Kancelarije javnog evropskog tužioca (European Public Prosecutors Office, EPPO). Doduše, postojala je antikorupciona institucija OLAF, ali njena nemoć je dovela do nekažnjivosti prilikom zloupotrebe novca Evropske unije. Nedostajali su tužioci koji bi izdejstvovali optužnicu.

Sjedište tužilaštva je u Luksemburgu, ali će dobrim dijelom biti upućeno na nacionalne tužioce, a njih su dužne da imenuju države-članice. Tu počinju problemi. Najprije je Malta odugovlačila s imenovanjem svojih tužilaca, a sada blokira Slovenija. Slovenački premijer Janez Janša sprječava imenovanje slovenačkog kandidata, jer valjda želi da spriječi rad antikorupcionog Tužilaštva Evropske unije.

„Skandalozno je to što se radi u Sloveniji… Kad Janša pušta poruke na Tviteru kao Tramp, onda to pokazuje koliko su velike poteškoće“ na putu nove institucije, kaže poslanik njemačkih liberala (FDP) u Evropskom parlamentu Moric Kerner. On dodaje da bi Slovenija sebe trebalo da poštedi te „bruke“ na početku svog predsjedavanja Evropskom unijom. A šefica nove evropske institucije Kovesi je u slovenačkom dnevnom listu „Delo“ napisala: „Nedostatak saradnje otežava nam (…) da popravimo zaštitu budžeta Evropske unije i da sačuvamo vladavinu prava“.

Uprkos tome Tužilaštvo se posmatra kao značajan putokaz. Socijaldemokratska poslanica u Evropskom parlamentu Katarina Barli kaže da Evropska unija prvi put doživljava opasnost od erozije iznutra. „Korupciju smo imali oduvijek, ali sada postoje snage koje žele da pomjere naše vrijednosti“. Zato ona vidi novo evropsko tužilaštvo kao dio evropske samoodbrane.

Transnacionalna istraga, nacionalno krivično gonjenje

Šefica Kovesi i njen zamjenik, njemački pravnik Andres Riter, na čelu su pravnog organa od 23 tužioca. Tu se odlučuje da li istraženi slučajevi korupcije moraju da se krivično gone. U zemljama-članicama s tim tijelom sarađuju pravnici koji se često specijalno imenuju za taj posao. U Luksemburgu praktičnu istragu sprovode finansijski analitičari i drugi stručnjaci koji mogu da istražuju međunarodne ilegalne tokove novca.

Ako je EPPO uvjeren da ima dovoljno dokaza o zloupotrebi novca Evropske unije, onda slučaj mora da se iznese pred nacionalne sudove zemlje, u kojoj se dešava korupcija. To je osveta za ranije nedovoljno angažovanje Unije za nezavisnost pravosuđa u zemljama-članicama: tamo gdje vlade imaju uticaj na pravosuđe, poslušne sudije mogu da sabotiraju proces.

Andes Riter vidi čitavo brdo posla pred Tužilaštvom. Od 2017. kada je institucija osnovana, u njenu nadležnost spada 3.000 slučajeva. „Mi smo obećavajuća institucija za građane Evrope“, kaže ovaj njemački pravnik i dodaje da je posebno u slučaju pandemije važno da se pomoć „ne otuđi“. On se žali na činjenicu da je u luksemburškoj centrali samo polovina odobrenih radnih mjesta mogla da se popuni. Hitno se traže specijalizovani isljednici.

Mađarska i Poljska ne sarađuju

Saradnja s Tužilaštvom je dobrovoljna, jer je dogovorena u okviru „pojačane saradnje“, mehanizma koji Uniji omogućava nove projekte bez mijenjanja važećih propisa. Pored Mađarske i Poljske, saradnju su odbili i Danska, Švedska i Irska. Skandinavci često idu svojim putem u oblastima pravosuđa i unutrašnje politike.

U Mađarskoj se godinama kritikuju unosni ugovori kojima se sljedbenicima i okruženju Orbana obezbjeđuje pristup budžetskim sredstvima Brisela. Mnogi vjeruju da bi tu bilo posla za evropsko Tužilaštvo. Saradnji se protivi lično premijer Orban.

Poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Sergej Lagodski, smatra da Tužilaštvo neće biti „bezubi tigar“: „Ne možemo dopustiti da nas te zemlje zaustave“. On dodaje da ni te zemlje ne mogu baš potpuno da ignorišu rezultate rada Tužilaštva, te da neke istrage mogu da se iskoriste makar kao politički pritisak.

Na negativnoj listi međunarodne nevladine organizacije „Transparensi internešenal“, pet zemalja Evropske unije su u donjem dijelu tabele: Mađarska, Poljska, Rumunija, Hrvatska i Grčka. U posljednjem godišnjem izveštaju te organizacije navodi se da je u tih pet zemalja bilo mnogo slučajeva prevare u vezi sa sredstvima Evropske unije.

Laura Kovesi ne želi da komentariše odbijanje pojedinih zemalja da sarađuju s Tužilaštvom. Ona izbjegava političke izjave da bi zaštitila svoju instituciju. Ipak, očekivanja su velika. Na Malti je ubijena Dafne Karuana Galicija, a u Slovačkoj Jan Kucijak, oboje su novinarski istraživali korupciju. Njihove porodice pozdravljaju imenovanje Laura Kovesi i kažu da je ona „najprikladnija kandidatkinja za taj posao“. To je i pohvala i obaveza za Rumunku koja je preuzela tešku dužnost.

Čitajte više