Šta je skandalozno?

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Za kakav to skandal je ambasador navodno odgovoran?
Foto: Slavica Miletić
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

„Ministar Selaković opozvao ambasadora Srbije u Poljskoj“ – to je bila vest koju su prekjuče preneli manje više svi naši mediji.

„Vlada Srbije opozvala ambasadora u Poljskoj“ – to je bila vest koju su dan kasnije, juče, preneli opet manje više svi mediji.

„Predsednik Republike odlučio da opozove ambasadora Srbije u Poljskoj“ – to nije današnja vest; na taj nastavak niza vesti ćemo morati da sačekamo izvesno vreme.

A ta treća vest je jedina koja će, ako je bude, biti i tačna. Naime Zakon o spoljnim poslovima, u čl. 15, kojim uređuje postavljenje i opoziv šefova stalnih diplomatskih misija izričito predviđa sledeće: Na inicijativu ministra, Vlada utvrđuje predlog o opozivu ambasadora o čijem opozivu odlučuje predsednik Republike ukazom.

Dakle, uprkos bombastičnim, skandalmejkerskim vestima, dvaput opozvani ambasador nije opozvan. Ministar spoljnih poslova ne može da ga opozove, može samo da inicira opoziv. Ni Vlada ne može da ga opozove, može to samo da predloži predsedniku Republike.

A predsednik ne retko, i to na način nimalo laskav, čak ponižavajući po integritet saradnika ume da im pokaže gde im je mesto. Bilo bi zaista zanimljivo (teško je zamisliti a ne nasmejati se) kad bi to i ovaj put učinio i tako događaju dao doslovno tragikomičnu notu, ali je malo verovatno. Dakle, ambasador će po svoj prilici i treći put biti opozvan.

Ali i pored trostrukog opoziva ostaće nejasno šta je pravi razlog za to. Kao neposredan povod navedeno je to što je ambasador potpisao pismo podrške LGBT+ zajednici Poljske, a da prethodno o tome nije obavestio ministra, odnosno ministarstvo. To bi moglo da bude tretirano kao profesionalni propust, ali svakako ne takav da za sobom povlači ovakvu žestoku, spektakularnu reakciju. Pogotovo ne ako se zna da je pismo, inače sasvim benigne sadržine, potpisao zajedno sa 40 ambasadora drugih zemalja u Poljskoj, kao i da je ministarstvo znalo da je pismo istovetne sadržine on potpisivao i prethodnih nekoliko godina.

Posebno je apsurdan pokušaj prorežimskih medija da rigidno postupanje Vlade i ministra objasne navodnom odgovornošću ambasadora za, kako kažu, diplomatski skandal.

Za kakav to skandal je ambasador navodno odgovoran?

Ambasador Zurovac je pismo potpisao uoči posete ministra Selakovića Poljskoj što je, kažu, naišlo na negativnu reakciju tamošnjih vlasti, zbog čega je navodno poseta šefa srpske diplomatije otkazana.

Javnost nije obaveštena o tome jesu li posetu otkazale poljske vlasti ili sam ministar Selaković. Prvo bi s obzirom na okolnosti bilo izraz neprimerenog, čak uvredljivog odnosa Poljske prema našoj zemlji, a drugo samovoljan, diskutabilan akt ministra. Stvar nije učinila nimalo jasnijom naknadna izjava ministra da „poseta nije otkazana već samo odložena“ i da su (već!) „od kolega dobijeni novi datumi“.

Zbog svega toga je nemoguće otkloniti sumnje da opoziv zapravo i nema veze sa potpisivanjem famoznog pisma, da je to bilo samo greška na koju se čekalo. A da je pravi razlog činjenica da se radi o karijernom diplomati, profesionalcu koji je radio u interesu države, ali na čiju slepu odanost vladajuća stranka ne može da računa, zbog čega ga treba skloniti.

Ali, i bez te sumnje, stvar jeste skandalozna.

Aktuelna vlast Poljske je izrazito konzervativna. Ona to ispoljava sasvim neskriveno, u čestim prilikama i uporno, usled čega je predmet oštrih kritika u okviru EU. Predmet kritika ultrakonzervativne, na tradicionalnim, katoličkim vrednostima zasnovane vlasti u Poljskoj nisu samo njen odnos prema pravima LGBT+ populacije, nego i prema nezavisnosti sudstva, slobodi medija, pravima žena – ali je njen odnos najrigidniji prema LGBT+ zajednici.

Nasuprot tome, Vlada Srbije ne propušta priliku da se pohvali svojim modernim demokratskim shvatanjima ljudskih prava i deklarisanom odlučnošću da otklanja sve društvene predrasude po bilo kom osnovu, uključujući svakako i seksualnu orijentaciju. Često se, uz ostalo, naglašava njen posebno korektan odnos prema LGBT+ zajednici, pre svega to što je i na funkciji premijerke upravo pripadnica te zajednice.

Kod takvog stanja stvari, a u konkretnim okolnostima, uklanjanje našeg ambasadora u Poljskoj (ironičnom koincidencijom upravo na dan kad je skupština Srbije na predlog Vlade usvajala Zakon o rodnoj ravnopravnosti) ne može se, sa stanovišta odnosa Vlade kako prema ugledu i diplomatskom kredibilitetu zemlje, tako i prema ljudskim pravima, oceniti drugačije neko kao akt providne, skandalozne hipokrizije.

Čitajte više